Povodom Dana državnosti, prvi put pred javnošću srpski ustavi pisani od 1835. do 1903. godine. Najstariji,od šest ustava, Sretenjski, među najmodernijima u Evropi tog doba.
Napisani najfinijim krasnopisom, sa pečatima i potpisima vladara koji su krojili našu istoriju, srpski ustavi iz 19. i sa početka 20. veka spremaju se da prvi put izađu pred javnost. Za poslednje pripreme zaduženi su konzervatori i restauratori Arhiva Srbije, koji ustave spremaju za put do Kragujevca, gde će da budu izloženi od 14. do 22. februara.
Iz mraka arhivskog depoa, simbolično, baš na Sretenje i Dan državnosti, pred posetioce će stići Sretenjski ustav donet 1835. godine upravo na ovaj praznik. Najviši pravni akt, koji je za Kneževinu Srbiju napisao Dimitrije Davidović, trajao je svega 15 dana!
- Bio je to jedan od najnaprednijih ustava u Evropi tog doba. Nijedna zemlja u regionu nije imala ustav, kada je u Srbiji napisan ovaj, sretenjski - kaže dr Miroslav Perišić, direktor Arhiva Srbije, u čijem depou se ustavi čuvaju. - Pisan je pod uticajem francuske ustavne povelje i belgijskog ustava i bio je vrlo demokratski. Imao je članove koji se bave zaštitom ljudskih prava i garantovao jednakost pred zakonom.
Luksuzan, u kožnom povezu sa zlatnim ornamentima, publiku čeka i turski Hatišerif za Knjaževstvo Srbiju iz 1838. godine. Biće izložen i Namesnički ustav iz 1869. godine, poslednji donet u Kneževini Srbiji. Njime je zakonodavna vlast sa Saveta preneta na Skupštinu. Uvedena je monarhija, po uzoru na tadašnji nemački sistem. Izbori za skupštinu bili su javni.
Prvi ustav Kraljevine Srbije kao nezavisne međunarodno priznate države donet je 1888. godine. Bio je jedan od najnaprednijih u Evropi. Vladar je imao izvršnu vlast, a sprovodio je preko Vlade, a sa Skupštinom je zajednički donosio zakone. Poslanici su birani tajnim glasanjem.
Osim četiri najviša pravna akta, doneta u 19. veku, iz depoa izlaze i dva ustava iz 20. veka. Jedan je Oktroisani ustav iz 1901. godine a drugi Ustav Kraljevine Srbije izglasan 1903. godine, posle Majskog prevrata.
Svi ovi dokumenti odoleli su vremenu, preživeli ratove i nadživeli države za čije uređenje su pisani. I neke njihove odredbe, ispostavilo se, bile su vizionarske i prevazišle vreme u kome su pisane.
Osim izložbe ustava u Narodnom muzeju u Kragujevcu, povodom Dana državnosti Srbije, u Matici srpskoj u Novom Sadu biće organizovana izložba „Odlikovanja Kneževine i Kraljevine Srbije“. Narodni muzej u Valjevu predstaviće „Srpske vladarske insignije“, a u niškom Narodnom muzeju moći će da se vide „Srpske zastave iz perioda Prvog svetskog rata“.
Napisani najfinijim krasnopisom, sa pečatima i potpisima vladara koji su krojili našu istoriju, srpski ustavi iz 19. i sa početka 20. veka spremaju se da prvi put izađu pred javnost. Za poslednje pripreme zaduženi su konzervatori i restauratori Arhiva Srbije, koji ustave spremaju za put do Kragujevca, gde će da budu izloženi od 14. do 22. februara.
Iz mraka arhivskog depoa, simbolično, baš na Sretenje i Dan državnosti, pred posetioce će stići Sretenjski ustav donet 1835. godine upravo na ovaj praznik. Najviši pravni akt, koji je za Kneževinu Srbiju napisao Dimitrije Davidović, trajao je svega 15 dana!
- Bio je to jedan od najnaprednijih ustava u Evropi tog doba. Nijedna zemlja u regionu nije imala ustav, kada je u Srbiji napisan ovaj, sretenjski - kaže dr Miroslav Perišić, direktor Arhiva Srbije, u čijem depou se ustavi čuvaju. - Pisan je pod uticajem francuske ustavne povelje i belgijskog ustava i bio je vrlo demokratski. Imao je članove koji se bave zaštitom ljudskih prava i garantovao jednakost pred zakonom.
Luksuzan, u kožnom povezu sa zlatnim ornamentima, publiku čeka i turski Hatišerif za Knjaževstvo Srbiju iz 1838. godine. Biće izložen i Namesnički ustav iz 1869. godine, poslednji donet u Kneževini Srbiji. Njime je zakonodavna vlast sa Saveta preneta na Skupštinu. Uvedena je monarhija, po uzoru na tadašnji nemački sistem. Izbori za skupštinu bili su javni.
Prvi ustav Kraljevine Srbije kao nezavisne međunarodno priznate države donet je 1888. godine. Bio je jedan od najnaprednijih u Evropi. Vladar je imao izvršnu vlast, a sprovodio je preko Vlade, a sa Skupštinom je zajednički donosio zakone. Poslanici su birani tajnim glasanjem.
Osim četiri najviša pravna akta, doneta u 19. veku, iz depoa izlaze i dva ustava iz 20. veka. Jedan je Oktroisani ustav iz 1901. godine a drugi Ustav Kraljevine Srbije izglasan 1903. godine, posle Majskog prevrata.
Svi ovi dokumenti odoleli su vremenu, preživeli ratove i nadživeli države za čije uređenje su pisani. I neke njihove odredbe, ispostavilo se, bile su vizionarske i prevazišle vreme u kome su pisane.
Osim izložbe ustava u Narodnom muzeju u Kragujevcu, povodom Dana državnosti Srbije, u Matici srpskoj u Novom Sadu biće organizovana izložba „Odlikovanja Kneževine i Kraljevine Srbije“. Narodni muzej u Valjevu predstaviće „Srpske vladarske insignije“, a u niškom Narodnom muzeju moći će da se vide „Srpske zastave iz perioda Prvog svetskog rata“.
Нема коментара:
Постави коментар