Sretenjski ustav

Na današnji dan, 15. februara 1835. godine, donet je prvi ustav Kneževine Srbije, poznat kao - Sretenjski. Po uzoru na francuski i belgijski ustav, tekst ustava izradio je Dimitrije Davidović, poznati novinar i nacionalni radnik. Knjaz Miloš Obrenović je već u martu 1835. suspendovao ustav, iskoristivši negodovanje Austrije, Osmanskog carstva i Rusije. Velike sile smatrale su ga previše liberalnim, u poređenju sa ustavima evropskih zemalja tog vremena, on je to i bio, osim retkih izuzetaka poput Francuske i Belgije.

„Iz njega ćete videti da su opštenarodna prava koja će svaki Srbin uživati prostrano i onako opisana i razgranata kako ji samo čovečanstvo predpisuje“ – iz besede kneza Miloša Obrenovića 14. februara 1835. godine.

Na livadi kraj crkve kneza Miloša Obrenovića, u Kragujevcu, uz prisustvo oko 10.000 znatiželjnika pristiglih iz svih krajeva od ustanaka još rovite Srbije i 2.400 narodnih poslanika izglasan je 15. februara 1835. prvi ustav Srbije. Po prazniku kada je skupština održana, ovaj najviši pravni akt, prvi u istoriji moderne Srbije, nazvan je Sretenjski.

Sretenjska skupština, najznačajnije okupljanje predstavnika srpskog naroda za vreme vladavine Miloša Velikog, trajala je tri dana, od 14. do 16. februara. Otvorena je zajedničkom molitvom i prizivanjem Svetog duha, a ostatak dana je bio predviđen za kneževu besedu. Ustav je izglasan drugog dana zasedanja, 15. februara. Treći dan je bio rezervisan za proslavu i vatromet, a poslanici su svome knezu predali poklone: sablju sa natpisom „Blagorodna Serbija Knjazu Svome Milošu Prvom“ i ukrašeni putir. Ceremonija je bila upriličena na utrini kraj Miloševe crkve, gde je bila podignuta tribina za kneza, njegovu porodicu, savetnike i crkvene velikodostojnike.

Iako su u sastavljanju teksta učestvovali najviđenije Srbi tog doba, najveće zasluge za donošenje ustava pripadaju učenom Dimitriju Davidoviću, novinaru, književniku i diplomati, osnivaču kragujevačkih „Novina serbskih“ i autoru prvog srpskog almanaha „Zabavnik“, koji je pokrenut u Beču, 1815. godine. Iako je bio čovek od najvišeg kneževog poverenja, Davidović je kasnije pao u nemilost vladara i njegovih saradnika. Umro je tri godine po donošenju ustava, 1838. u Smederevu.

Zaslugom Davidovića, Sretenjski ustav je dobio krajnje liberalne obrise, o čemu svedoči i beseda koju je knez Miloš Obrenović održao pred narodnim poslanicima, 14. februara 1835.

„Iz njega (Ustava) ćete videti da su opštenarodna prava koja će svaki Srbin uživati prostrano i onako opisana i razgranata kako ji samo čovečanstvo predpisuje. U njima ćete naći da je ličnost svakog Srbina slobodna, i da je svaki Srbin gospodar od svog imanja“ – govorio je srpski knez.

U Sretenjski ustav bila su inkorporirana zakonodavstva najrazvijenijih evropskih zemalja, a neke odredbe ukazuju i na Deklaraciju o pravima čoveka i građanina, tekovinu Francuske buržoaske revolucije. Ustav je imao 142 člana i bio je podeljen na 14 poglavlja. Njima je proklamovana podela vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku.

Sretenjska skupština, najavljena godinu dana ranije, na Svetotrifunskom zasedanju 1834, a zakazana na Savindan 27. januara 1835, izazvala je veliko interesovanje i stranih sila, pre svih Turske, Austrije i Rusije. Nijedna od ovih država, međutim, nije blagonaklono gledala na dešavanja u Srbiji. Svaka je imala svoje razloge, a pritisci koji su usledili doveli su do kraha ustava. Sretenjski ustav je suspendovan samo dva meseca pošto je proglašen. Trajao je svega 55 dana.

Link: ZA 60 ŠLJIVA I 300 GROŠA,