04. фебруар 2010.

Godina Šopena

Svetska muzička scena ove godine obeležava 200 godina od rođenja poljskog romantičara, pijaniste i kompozitora Frederika Šopena (1810-1849), jedinstvene pojave u istoriji klavirske muzike čija se dela neprocenjive vrednosti i lepote rado slušaju na svim meridijanima.

Poljska je 1. januara započela zvanično obeležavanje "Godine Šopena" u Želazovoj Voli, mestu gde je 1810. godine rođen.

Tokom jubilarne godine najavljeno je 1.200 koncerata, izložbi, filmskih projekcija i pozorišnih predstava posvećenih Šopenu, romantičarskom autoru prefinjenih nostalgičnih kompozicija koje raskošnom skalom emocija dodiruju savremenog čoveka kao i brojne prethodne generacije.

Nizom muzičkih događaja Poljska će predstaviti Šopena kao romantičnog heroja 2010. godine.

Virtuozni Šopen u svojim delima oslobodio je prste pijaniste svakog ograničenja. Njegove mazurke i poloneze, igre starog poljskog plemstva, pronele su lepotu nacionalne muzike Poljske širom sveta.

Biografi genijalnog stvaraoca Šopena zabeležili su da je on bio osetljiv i komplikovan čovek, sujetan i razdražljiv što se tumači njegovom bolešću. U filmovima prikazan je kao romantični junak razbarušene kose koji pljuje krv po dirkama, strasno i slepo zaljubljen u književnicu Žorž Sand.

Savremenik i prijatelj poljski pesnik Adam Mickijevič nazvao ga je "moralnim čudovištem" ali pesnik klavira Šopen ostavio je svetu dela koja lepotom traju do danas.

Ko je Frederik Fransoa Šopen

Frederik Šopen rodio se u blizini Varšave u Želazovoj Voli kao sin naturalizovanog Francuza Nikolasa Šopena, koji se doselio u Poljsku 1787. godine i majke Poljakinje pod imenom Tekla Justina Kšižanovska. Rodio se 1. marta i uvek je toga dana slavio svoj rođendan, iako njegova krštenica navodi da je datum rođenja 22. februar.

Šopenova porodica se 1810. godine seli u Varšavu. Sa sedam godina je već komponovao dva muzička dela, a sa osam održao prve koncerte. Varšavske novine pisale su o „malom Šopenu", kao "drugom Mocartu".

Šopenov prvi učitelj je bio njegov otac pa Vojćeh Živni- poljski violinista. Živni je bio Šopenov do 1822. godine,kada je priznao da ga Šopen muzički prevazilazi, pa je odgovornost za Šopenov razvoj pala na Vilhelma Virfela, koji je bio Šopenov učitelj od 1823-1826. godine. 1826. godine Šopen ponovo dobija novog učitelja, ovog puta poznatog muzičkog pedagoga Jožefa Elsnera.


Pariz i Šopen

U svojoj dvadesetoj godini, početkom 1830. Frederik Šopen se seli u Pariz sa namerom da se usavrši. Do tada je već komponovao svoja dva klavirska koncerta. Bio je prvi zapadni kompozitor koji je u klasičnu muziku uneo elemente narodene muzike.

Njegove mazurke i poloneze i danas predstavljaju temelj poljske narodne klasične muzike. I pored teške bolesti svira i biva prihvaćen od strane najeminentnijih umetnika.Tamo nastaju u njegove prve balade, preludi, poloneze, valceri, sonate i druga sveska etida ili vrhunac pijanističke literature.

Šopen se u Parizu družio sa drugim poljskim iseljenicima. Neki od njegovih prijatelja bili su muzičari Franc List, Hektor Berlioz, Feliks Mendelson, Robert Šuman i Vinćenco Belini (čiji se grob nalazi pored Šopenovog), slikar Ežen Delakroa i pisci Onore de Balzak i Žorž Sand, koja mu je bila i ljubavnica. Kao kompozitor bio je visoko cenjen od strane svojih prijatelja kompozitora, pogotovo od strane Šumana koji ga je nazvao „genijem".


Grob u Parizu, srce u Poljskoj

Kratko pre svoje smrti sa nepunih 39. godina , Šopen je otišao na turneju po Engleskoj. To je bila kobna odluka. Tamošnja vlažna klima negativno je uticala na Šopena, koji je bolovao od tuberkuloze. Preminuo je ubrzo po povratku u Pariz, 17. oktobra 1849. godine, u okruženju prijatelja i rođene sestre. Sahranjen je u Parizu, a srce mu je preneto u crkvu Svetoga krsta u Varšavu, u skladu sa njegovim testamentom.

Osim manjeg broja orkestralnih i kamernih dela, sedamnaest poljskih pesama za glas i klavir, Šopen je komponovao isključivo klavirsku muziku koju je obogatio novim izražajnim sredstvima. Bio je jedinstven kao pijanist, izvođač sopstvenih dela i sasvim osoben kao autor. Uveo je novu tehniku u interpretaciji.

Ostavio je opus od 74 štampana dela koja po svojoj po energiji i originalnosti nemaju premca u evropskoj muzici. Svojom je umetnošću uticao na klavirsku muziku i interpretativni stil sve do današnjih dana.

S pravom je Berlioz rekao da je kod Šopena klavir toliko dominantan da je tu orkestar „samo pratnja, ponekad čak hladna i nekorisna".

Klavir je u prvom planu. Šopenovi klavirski koncerti, standardni su deo svetskog koncertnog repertoara i svuda se rado izvode. Mladi pijanisti ih obavezno uzimaju za svoja međunarodna takmičenja.

Prigodna nočanica

Povodom Godine Šopena Nacionalna banka Poljske, još početkom januara, izdala je prigodnu novčanicu od 20 Zlota (złoty). Na aversu novčanice je portret Šopena iz profila, njegova rodna kuća i prikaz jednog od njegovih prvih dela - Mazurka, kao i njegov potpis. Na reversu je pejzaž sa drvoredom i deo etide u F-molu, Op. 10, a može se videti i stilizovana nogara klavira, kao i dirke.

Inače, ovo je četvrto prigodno izdanje NBP. 2006. godine izdata je novčanica od 50 Zlota posvećena Papi Jovanu II, dve godine kasnije novčanica od 10 zlota posvećena je devedesetogodišnjici nezavisnosti, dok je 2009. godine novčanica od 10 Zlota posvećena poeti Juliusu Slovackom (Juliusz Słowacki).

Neka od ranijih izdanja posvećena Šopenu...






Link: chopin2010.pl, telegraph.co.uk,

Нема коментара:

Постави коментар