Na dan otvaranja Zimskih olimpijskih igara u Vankuveru, Pošta Srbije je pustila u opticaj dve prigodne marke nominala 22 i 50 dinara. Naši sportisti učestvuju na „belim olimpijadama”od prvih održanih u Šamoniju 1924. godine i kontinuitet učešća je prekidan samo tri puta: 1932. u Lejk Plesidu, 1960. u Skvo Veliju i 1994. godine u Lilehameru, a ove igre su prve na kojima naša zemlja nastupa pod imenom Srbija.
Na programu Igara u Vankuveru je sedam zimskih olimpijskih sportova: skijanje, klizanje, hokej, biatlon, bob, sankanje i karling, a naša delegacija ima predstavnike u alpskom i nordijskom skijanju, biatlonu i bobu. Na Olimpijadi učestvuje 5.500 sportista iz 80 zemalja. Srbiju predstavlja desetoro sportista, a naša olimpijska misija ima ukupno 20 članova.
Uvođenje Zimskih olimpijskih igara bilo je više puta na dnevnom redu sastanaka nadležnih u međunarodnom olimpijskom pokretu, ali su prve igre na snegu i ledu uvedene relativno kasno – tačno 30 godina nakon što je francuski humanista Pjer de Kuberten 1894. godine na čuvenom sastanku na Sorboni predložio krugu sportskih radnika iz različitih zemalja ponovno uvođenje Olimpijskih igara. Zanimljivo je da u početku modernog olimpijskog pokreta nije bilo nikakvog plana da se sportisti zimskih grana ogledaju na posebnim takmičenjima. Sam Pjer de Kuberten nije bio veliki prijatelj zimskih sportova, ali nije se ni protivio uvođenju Zimskih olimpijskih igara.
Tek na Olimpijadi u Londonu 1908. godine održana su takmičenja u klizanju. Na programu su bile četiri discipline: muškarci, žene, parovi i posebno takmičenje u slobodnom klizanju muškaraca u kojem je trebalo prikazati što više noviteta. Na Olimpijadi u Švedskoj 1912. godine nisu održana klizačka takmičenja, a osam godina kasnije na Olimpijadi u Antverpenu pored klizača nastupali su i hokejaši.
Na kongresu Međunarodnog olimpijskog komiteta u Lozani 1921. godine prihvaćen je predlog Francuske da svaki domaćin Letnjih olimpijskih igara može da organizuje i zimska takmičenja. Kako su upravo Francuzi bili domaćini letnje Olimpijade 1924. godine, oni su održali takmičenja u zimskim sportovima, u Šamoniju. Ova takmičenja su se odvijala u okviru međunarodne sedmice zimskih sportova pod pokroviteljstvom Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK). Zbog svog velikog uspeha ova priredba je bila ubrzo priznata kao Prve zimske olimpijske igre.
MOK je 27. maja 1925. godine doneo Povelju o Zimskim olimpijskim igrama. Tu piše da MOK uvodi poseban ciklus Zimskih olimpijskih igara, koje će se održavati iste godine kad i letnje, a biće organizovane prema svim pravilima olimpijskog protokola. O mestu održavanja zimskih igara odlučivaće MOK, koji daje mogućnost organizovanja najpre zemlji koja je organizator letnjih igara iste godine.
Motiv na marki nominale 22 dinara je smučanje – nordijske discipline, a na marki od 50 dinara je alpska disciplina. Umetnička obrada marke rad je Nadežde Skočajić, grafičkog dizajnera iz Beograda, a stručnu saradnju pružio je Olimpijski komitet Srbije.Marke su štampane tehnikom višebojnog ofseta u novosadskoj štampariji „Forum” u šalterskim tabačićima od osam maraka sa vinjetom u sredini. Tiraž marke od 22 dinara je 528.000 komada, a od 50 dinara je 78.000 komada. Na dan puštanja maraka u opticaj Pošta Srbije je emitovala prigodan koverat prvog dana s prigodnim žigom pošte 11101 Beograd.
Нема коментара:
Постави коментар