Muzej vazduhoplovstva u Beogradu na korak je od odluke da proda svoj jedini primerak čuvenog američkog aviona iz Drugog svetskog rata Lokid P-38. Ovaj istorijski lovac jedan je od četiri primerka u Evropi. Za ovaj izuzetno vredan avion zainteresovan je američki Muzej avijacije „Korona“ iz Kalifornije.
Uprava Muzeja vazduhoplovstva iz Beograda tvrdi da je prodaja aviona Lokid P-38 najbolje rešenje. Direktor Predrag Grandić napominje da su pribavljene sve neophodne dozvole za prodaju.
Nova dobijen od prodaje aviona „lokid“ jedini je način da se spasu ostali vredni eksponati Muzeja vazduhoplovstva. Za 230.000 dolara može da se uspori dugogodišnje propadanje ove ustanove, koje je pod znak pitanja dovelo opstanak oko 200 izloženih letelica.
Ovo je osnova odbrane uprave Muzeja vazduhoplovstva, koja je donela odluku da proda izuzetno vredni primerak američkog lovca iz Drugog svetskog rata. Kupac iz inostranstva, osim novca, za „lokid“ daće i repliku letelice „blerio“, identične prvom srpskom ratnom avionu. Na ovaj korak, kako objašnjavaju u Muzeju, odlučili su se, jer je voda došla do - grla.
- Muzej je u izuzetno teškoj situaciji, koju će donekle da popravi ugovorena prodaja delova ovog aviona - kaže Predrag Grandić, direktor Muzeja. - Posao sa kupcem „Korona del Mar“ iz Kalifornije obavljen je u skladu sa Zakonom o kulturnim dobrima i Statutom muzeja. - Pribavljena su sva stručna mišljenja, saglasnosti i dozvole od svih instutucija. Nismo srećni što razmenjujemo sačuvane delove „lokida“. Činjenica je i da ovaj avion u našim uslovima nije moguće sastaviti i izložiti u muzejskoj postavci.
Grandić napominje da Muzej nije budžetska kuća i da je osuđen da samostalno obezbeđuje finansijska sredstva. On tvrdi i da će u Surčinu ostati vredni delovi aviona, koji će na svetlo dana biti izloženi sledeće godine.
I prvi čovek Upravnog odbora Muzeja Sreto Malinović ističe da je sva potrebna procedura za izvoz ovog aviona - ispoštovana.
- Posao sa Amerikancima je dobar - napominje Malinović. - „Blerio“ je avion koji mi nemamo i ta replika će zauzeti mesto koje joj pripada u Muzeju. Od „lokida“ imamo samo gomilu delova, koje je u Srbiji nemoguće sklopiti.
Da bi ovaj avion izašao iz zemlje po zakonu bilo je potrebno da se sa tim saglase Muzej nauke i tehnike i Republički zavod za zaštitu spomenika kulture. Ova ustanova dala je zeleno svetlo za izvoz ovog aviona, čime je „lokid“ overio kartu za SAD.
Stručni savet muzeja, međutim, predlog o prodaji „lokida“ u poslednjih nekoliko meseci dva puta je odbijao. Svoj stav Savet je utemeljio u činjenici da su delovi američkog lovca zavedeni kao „zaštićeni muzejski predmeti“.
Prodaja američkog aviona muzeju u Kaliforniji otvorila je i pitanje dugoročnog odnosa države prema Muzeju vazduhoplovstva. Staklena kugla u Surčinu gotovo je jedinstveni primer u svetu, da se muzej ovakvog značaja ne finansira iz budžeta. Jedini stalni izvor prihoda su ulaznice, a ponešto „kapne“ i od svega četiri preduzeća koji kao donatori pomažu Muzej.
- Muzej nema svog titulara, niti je sasvim jasno ko je osnivač - navode u upravi Muzeja. - Od 19 preduzeća koja su ga osnovala mnoga više ne postoje. Vojska pomaže njegovo izdržavanje, tako što prosleđuje viškove svojih letelica, koje Muzej kasnije prodaje.
Velikom broju letelica, zbog nemaštine, preti propadanje zbog vlage i neodržavanja. Velelepna zgrada u Surčinu nema grejanje, protivpožarnu, niti zaštitu od udara groma, kao ni osvetljenje. U najgoroj situaciji su letelice u depou. Ovaj podrum godinama služi kao skladište letelica i delova, od kojih većina nikada neće izaći na svetlo dana. Među njima su i izuzetno retki primerci aviona „fijat“ i „mustang P51“.
UPRAVA “PRESKOČILA“ SAVET
Na vest o prodaji američkog lovca reagovao je i predsednik Zajednice udruženja muzeja nauke i tehnike Bratislav Petković. On negira da je Savet Muzeja vazduhoplovstva dao saglasnost da „lokid“ otputuje u Ameriku.
- Uprava Muzeja je „preskočila“ Savet, Muzej nauke i tehnike i obratila se direktno Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture - ukazuje Petković. - Ova ustanova izdala je rešenje da avion može da se izveze. Za to međutim, nije nadležna, već je jedina adresa za tu vrstu saglasnosti Ministartvo kulture. Zavod je, prema propisima, ovlašćen samo da da svoje mišljenje.
Ideju o prodaji američkog „lokida“, međutim, iz sveg glasa osuđuju stručnjaci za avijaciju i poznavaoci istorije vazduhoplovstva. Oni ističu da je „kanibalizam“ najgore rešenje za muzejske eksponate.
Bojan Dimitrijević, istoričar i nekadašnji pomoćnik ministra odbrane, kaže da je „lokid P-38“ izuzetno važan za svetsku istoriju avijacije i da bi prodajom ovog lovca Srbija izgubila vrlo značajan kulturni i istorijski eksponat.
- Avion mora da ostane u našoj zbirci, jer je on nacionalno blago - smatra Dimitrijević. - Nije tu bitna nikakva materijalna dobit. Ovaj avion je od neprocenjive važnosti za Srbiju, ali i na svetskom nivou.
Da bi prodaja aviona „lokid“ bila težak udarac za istoriju vazduhoplovstva smatra i Mario Hrelja, pilot i kolekcionar starih aviona. On ističe da je neprihvatljivo da se Muzej vazduhoplovstva pod vrlo sumnjivim okolnostima odriče vrednog eksponata.
- Nije reč o razmeni aviona, nego o goloj prodaji za sitan novac - smatra Hrelja. - Slični avioni u svetu vrede i do dva miliona evra. Muzej ima obavezu da pare za održavanje eksponata traži na drugom mestu, a ne da do njih dolazi rasipanjem godinama sticanog blaga.
Američki lovac „spava“ u surčinskom muzeju još od osamdesetih godina. Tada je dopremljen sa Mašinskog fakulteta, gde se koristio za nastavu. On je rastavljen na delove, a do danas je sačuvano više od polovine autentičnih delova ove letilice. Autentičnan je kompletan trup, deo krila i točak. Ostatak delova izgubljen je u njegovim prethodnim selidbama.
Stanje u muzejskom depou u kome se, pored „lokida“, čuva desetak prvorazrednih aviona, najblaže rečeno je - katastrofalno. Oni su „parkirani“ u podrumu u kome su razbacani delovi desetak aviona. Svakodnevno su izloženi vlagi i propadanju. Njihov najveći neprijatelj je kiša koja se direktno na avione sliva sa dotrajalih stepenica.
PAO U POSLEDNJOJ BORBI
Surčinski „lokid“ tokom Drugog svetskog rata bio je u sastavu jedinica avijacije SAD, koje su kraj borbi dočekale u Evropi. Ovim avionom, početkom aprila 1945. godine, upravljao je pilotski as Majkl Brezas. Tokom jedne od polsednjih borbi pogođen je iznad mađarske granice. Spas je pronašao na aerodromu u Somboru.
Uprava Muzeja vazduhoplovstva iz Beograda tvrdi da je prodaja aviona Lokid P-38 najbolje rešenje. Direktor Predrag Grandić napominje da su pribavljene sve neophodne dozvole za prodaju.
Nova dobijen od prodaje aviona „lokid“ jedini je način da se spasu ostali vredni eksponati Muzeja vazduhoplovstva. Za 230.000 dolara može da se uspori dugogodišnje propadanje ove ustanove, koje je pod znak pitanja dovelo opstanak oko 200 izloženih letelica.
Ovo je osnova odbrane uprave Muzeja vazduhoplovstva, koja je donela odluku da proda izuzetno vredni primerak američkog lovca iz Drugog svetskog rata. Kupac iz inostranstva, osim novca, za „lokid“ daće i repliku letelice „blerio“, identične prvom srpskom ratnom avionu. Na ovaj korak, kako objašnjavaju u Muzeju, odlučili su se, jer je voda došla do - grla.
- Muzej je u izuzetno teškoj situaciji, koju će donekle da popravi ugovorena prodaja delova ovog aviona - kaže Predrag Grandić, direktor Muzeja. - Posao sa kupcem „Korona del Mar“ iz Kalifornije obavljen je u skladu sa Zakonom o kulturnim dobrima i Statutom muzeja. - Pribavljena su sva stručna mišljenja, saglasnosti i dozvole od svih instutucija. Nismo srećni što razmenjujemo sačuvane delove „lokida“. Činjenica je i da ovaj avion u našim uslovima nije moguće sastaviti i izložiti u muzejskoj postavci.
Grandić napominje da Muzej nije budžetska kuća i da je osuđen da samostalno obezbeđuje finansijska sredstva. On tvrdi i da će u Surčinu ostati vredni delovi aviona, koji će na svetlo dana biti izloženi sledeće godine.
I prvi čovek Upravnog odbora Muzeja Sreto Malinović ističe da je sva potrebna procedura za izvoz ovog aviona - ispoštovana.
- Posao sa Amerikancima je dobar - napominje Malinović. - „Blerio“ je avion koji mi nemamo i ta replika će zauzeti mesto koje joj pripada u Muzeju. Od „lokida“ imamo samo gomilu delova, koje je u Srbiji nemoguće sklopiti.
Da bi ovaj avion izašao iz zemlje po zakonu bilo je potrebno da se sa tim saglase Muzej nauke i tehnike i Republički zavod za zaštitu spomenika kulture. Ova ustanova dala je zeleno svetlo za izvoz ovog aviona, čime je „lokid“ overio kartu za SAD.
Stručni savet muzeja, međutim, predlog o prodaji „lokida“ u poslednjih nekoliko meseci dva puta je odbijao. Svoj stav Savet je utemeljio u činjenici da su delovi američkog lovca zavedeni kao „zaštićeni muzejski predmeti“.
Prodaja američkog aviona muzeju u Kaliforniji otvorila je i pitanje dugoročnog odnosa države prema Muzeju vazduhoplovstva. Staklena kugla u Surčinu gotovo je jedinstveni primer u svetu, da se muzej ovakvog značaja ne finansira iz budžeta. Jedini stalni izvor prihoda su ulaznice, a ponešto „kapne“ i od svega četiri preduzeća koji kao donatori pomažu Muzej.
- Muzej nema svog titulara, niti je sasvim jasno ko je osnivač - navode u upravi Muzeja. - Od 19 preduzeća koja su ga osnovala mnoga više ne postoje. Vojska pomaže njegovo izdržavanje, tako što prosleđuje viškove svojih letelica, koje Muzej kasnije prodaje.
Velikom broju letelica, zbog nemaštine, preti propadanje zbog vlage i neodržavanja. Velelepna zgrada u Surčinu nema grejanje, protivpožarnu, niti zaštitu od udara groma, kao ni osvetljenje. U najgoroj situaciji su letelice u depou. Ovaj podrum godinama služi kao skladište letelica i delova, od kojih većina nikada neće izaći na svetlo dana. Među njima su i izuzetno retki primerci aviona „fijat“ i „mustang P51“.
UPRAVA “PRESKOČILA“ SAVET
Na vest o prodaji američkog lovca reagovao je i predsednik Zajednice udruženja muzeja nauke i tehnike Bratislav Petković. On negira da je Savet Muzeja vazduhoplovstva dao saglasnost da „lokid“ otputuje u Ameriku.
- Uprava Muzeja je „preskočila“ Savet, Muzej nauke i tehnike i obratila se direktno Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture - ukazuje Petković. - Ova ustanova izdala je rešenje da avion može da se izveze. Za to međutim, nije nadležna, već je jedina adresa za tu vrstu saglasnosti Ministartvo kulture. Zavod je, prema propisima, ovlašćen samo da da svoje mišljenje.
Ideju o prodaji američkog „lokida“, međutim, iz sveg glasa osuđuju stručnjaci za avijaciju i poznavaoci istorije vazduhoplovstva. Oni ističu da je „kanibalizam“ najgore rešenje za muzejske eksponate.
Bojan Dimitrijević, istoričar i nekadašnji pomoćnik ministra odbrane, kaže da je „lokid P-38“ izuzetno važan za svetsku istoriju avijacije i da bi prodajom ovog lovca Srbija izgubila vrlo značajan kulturni i istorijski eksponat.
- Avion mora da ostane u našoj zbirci, jer je on nacionalno blago - smatra Dimitrijević. - Nije tu bitna nikakva materijalna dobit. Ovaj avion je od neprocenjive važnosti za Srbiju, ali i na svetskom nivou.
Da bi prodaja aviona „lokid“ bila težak udarac za istoriju vazduhoplovstva smatra i Mario Hrelja, pilot i kolekcionar starih aviona. On ističe da je neprihvatljivo da se Muzej vazduhoplovstva pod vrlo sumnjivim okolnostima odriče vrednog eksponata.
- Nije reč o razmeni aviona, nego o goloj prodaji za sitan novac - smatra Hrelja. - Slični avioni u svetu vrede i do dva miliona evra. Muzej ima obavezu da pare za održavanje eksponata traži na drugom mestu, a ne da do njih dolazi rasipanjem godinama sticanog blaga.
Američki lovac „spava“ u surčinskom muzeju još od osamdesetih godina. Tada je dopremljen sa Mašinskog fakulteta, gde se koristio za nastavu. On je rastavljen na delove, a do danas je sačuvano više od polovine autentičnih delova ove letilice. Autentičnan je kompletan trup, deo krila i točak. Ostatak delova izgubljen je u njegovim prethodnim selidbama.
Stanje u muzejskom depou u kome se, pored „lokida“, čuva desetak prvorazrednih aviona, najblaže rečeno je - katastrofalno. Oni su „parkirani“ u podrumu u kome su razbacani delovi desetak aviona. Svakodnevno su izloženi vlagi i propadanju. Njihov najveći neprijatelj je kiša koja se direktno na avione sliva sa dotrajalih stepenica.
Surčinski „lokid“ tokom Drugog svetskog rata bio je u sastavu jedinica avijacije SAD, koje su kraj borbi dočekale u Evropi. Ovim avionom, početkom aprila 1945. godine, upravljao je pilotski as Majkl Brezas. Tokom jedne od polsednjih borbi pogođen je iznad mađarske granice. Spas je pronašao na aerodromu u Somboru.
Нема коментара:
Постави коментар