Marke sa motivom Božića emituju skoro sve poštanske uprave u državama gde je hrišćanstvo dominantna veroispovest. Naša pošta je u okviru tradicionalnog izdanja, sredinom ovog meseca, izdala dve prigodne marke nominale 22 i 112 dinara posvećene jednom od najvećih hrišćanskih praznika.
Sve poštanske uprave, u cilju veće zarade od filatelista, emituju pojedina izdanja sa većom nominalom od uobičajene, ali to ne bi trebalo da budu marke za masovno lepljenje. Kako je već pisano, kada se pogleda Program izdavanja pirgodnih maraka uočava se da su dve najskuplje marke one namenjene uskrsu i Božiću.
Ukoliko neko želi da pošalje čestitku u inostranstvo sa ciljem da čestita Božić, on neće imati odgovarajuću marku da zalepi na pismo, a smisao ovog izdanja je upravo u tome.
Da naš izdavač maraka nije slučajno napravio grešku sa nominalom pokazuje i tiraž koji je najmanji u poslednjih nekoliko godina kada je reč o markama posvećenim najradosnijem hrišćanskom prazniku. Tako je marka nominale 112 dinara štampana u tiražu od 25.000 komada a tiraž marke nominale 22 dinara je 215.000 komada. Na dan izlaska maraka izdat je i prigodan koverat sa žigom pošte 11101 Beograd.
Motiv na mraki nominale 22 dinara je ikona "Rođenje Hristovo", nastala oko 1780. godine, u radionici Jakova Nedića. Motiv na marki nominale 112 dinara je ikona "Rođenje Hristovo" iz perioda između 1818. i 1820. godine, rad Arsenija Teodorovića.
Grafičku obradu maraka uradila je Nadežda Skočajić, dizajner iz Beograda. Stručnu saradnju pružio je Kosta Vuković, rukovodilac zbirke Muzeja Srpske pravolsavne eparhije budimske u Sentandreji. Marke su štampane tehnikom višebojnog ofseta u šalterskim tabacima od 25 komada maraka.
Božić je jedan od najznačajnijih i najradosnijih hrišćanskih praznika, pravoslavnih i katoličkih vernika. Razlika je u datumu kada se slavi; pravolsavci Božić Obeležavaju 7. januara, a katolici 25. decembra.
Arhangel Gavrilo, jdan od starešina velike vojske anđela, najavio je blagovesti Devici Mariji: "Raduj se Blagodatna! Evo začećeš i roditi sina." Devet meseci kasnije ona je rodila sina u pećini u Vitlejemu Isusa Hrista.
Po naređenju rimskog vladara Avgusta da se svo stanovništvo njegovog carstva popiše, Josif i Marija su iz Nazareta došli u Vitlejem, grad Davidov. Mariju i njene stvari, među kojima su bile i pelene, nosio je magarac, a Josif je poveo vola da ga proda i plati porez caru. Bio je hladan zimski dan. Kako nisu mogli da nađu smeštaj otišli su u pećine gde su pastiri ostavljali stoku.
Pošto je začela bez greha, od Svetog Duha, Marija je Hrista rodila bez bola. Nakog što ga je povila u lanene pelene i stavila na slamu u jasle, poklonila mu se kao Bogu. Posle nje i pravedni Josif se poklonio.
Božić se kod nas slavi tri dana. To je porodični praznik, a običaji vezani za njega su brojni. Na dan uoči Božića, Badnji dan, unosi se badnjak od hrastovog drveta u kuću, pali kandilo i prostire se slama u koju se stavljaju slatkiši, suve šljive, orasi, šećer i novčići. Na Božić, rano ujutro, zvone zvona na pravoslavnim hramovima i objavljuju dolazak i rođenje Hrista. Narod odlazi u crkvu na božićnu liturgiju i svi se zdravljaju rečima: "Hristos se rodi" i "Vaistinu se rodi".
Sve poštanske uprave, u cilju veće zarade od filatelista, emituju pojedina izdanja sa većom nominalom od uobičajene, ali to ne bi trebalo da budu marke za masovno lepljenje. Kako je već pisano, kada se pogleda Program izdavanja pirgodnih maraka uočava se da su dve najskuplje marke one namenjene uskrsu i Božiću.
Ukoliko neko želi da pošalje čestitku u inostranstvo sa ciljem da čestita Božić, on neće imati odgovarajuću marku da zalepi na pismo, a smisao ovog izdanja je upravo u tome.
Da naš izdavač maraka nije slučajno napravio grešku sa nominalom pokazuje i tiraž koji je najmanji u poslednjih nekoliko godina kada je reč o markama posvećenim najradosnijem hrišćanskom prazniku. Tako je marka nominale 112 dinara štampana u tiražu od 25.000 komada a tiraž marke nominale 22 dinara je 215.000 komada. Na dan izlaska maraka izdat je i prigodan koverat sa žigom pošte 11101 Beograd.
Motiv na mraki nominale 22 dinara je ikona "Rođenje Hristovo", nastala oko 1780. godine, u radionici Jakova Nedića. Motiv na marki nominale 112 dinara je ikona "Rođenje Hristovo" iz perioda između 1818. i 1820. godine, rad Arsenija Teodorovića.
Grafičku obradu maraka uradila je Nadežda Skočajić, dizajner iz Beograda. Stručnu saradnju pružio je Kosta Vuković, rukovodilac zbirke Muzeja Srpske pravolsavne eparhije budimske u Sentandreji. Marke su štampane tehnikom višebojnog ofseta u šalterskim tabacima od 25 komada maraka.
Božić je jedan od najznačajnijih i najradosnijih hrišćanskih praznika, pravoslavnih i katoličkih vernika. Razlika je u datumu kada se slavi; pravolsavci Božić Obeležavaju 7. januara, a katolici 25. decembra.
Arhangel Gavrilo, jdan od starešina velike vojske anđela, najavio je blagovesti Devici Mariji: "Raduj se Blagodatna! Evo začećeš i roditi sina." Devet meseci kasnije ona je rodila sina u pećini u Vitlejemu Isusa Hrista.
Po naređenju rimskog vladara Avgusta da se svo stanovništvo njegovog carstva popiše, Josif i Marija su iz Nazareta došli u Vitlejem, grad Davidov. Mariju i njene stvari, među kojima su bile i pelene, nosio je magarac, a Josif je poveo vola da ga proda i plati porez caru. Bio je hladan zimski dan. Kako nisu mogli da nađu smeštaj otišli su u pećine gde su pastiri ostavljali stoku.
Pošto je začela bez greha, od Svetog Duha, Marija je Hrista rodila bez bola. Nakog što ga je povila u lanene pelene i stavila na slamu u jasle, poklonila mu se kao Bogu. Posle nje i pravedni Josif se poklonio.
Božić se kod nas slavi tri dana. To je porodični praznik, a običaji vezani za njega su brojni. Na dan uoči Božića, Badnji dan, unosi se badnjak od hrastovog drveta u kuću, pali kandilo i prostire se slama u koju se stavljaju slatkiši, suve šljive, orasi, šećer i novčići. Na Božić, rano ujutro, zvone zvona na pravoslavnim hramovima i objavljuju dolazak i rođenje Hrista. Narod odlazi u crkvu na božićnu liturgiju i svi se zdravljaju rečima: "Hristos se rodi" i "Vaistinu se rodi".
Нема коментара:
Постави коментар