Arhiv Srpske akademije nauka i umetnosti slavi ove godine 170. rođendan, a arhivisti sa zabrinutošću upozoravaju da je najveća zbirka srednjovekovnih rukopisnih i štampanih knjiga u Srbiji, koja se ovde čuva u neprimerenim uslovima, u velikoj opasnosti. Za razliku od svetskih arhiva, gde se specijalnim uređajima održava idealna mikroklima da bi se očuvali dragoceni pergamenti i hartija, u Arhivu SANU i dalje za hlađenje koriste starinsku promaju, a za održavanje vlažnosti kantice s vodom koja polako isparava.
- Arhiv SANU je pravi dragulj ispunjen unikatima neprocenjive vrednosti, ali on je neobjašnjivo zapostavljen - žali se akademik Vasilije Krestić, direktor Arhiva SANU. - Molimo Boga da ne dođe do požara ili neke druge katastrofe, jer radimo u potpuno neuslovnom prostoru. Materija koju mi čuvamo, hartija i pergament, podložna je svim mogućim bolestima. Mikroorganizmi i hemijski procesi napadaju i uništavaju dragocene rukopise, a mi nemamo čak ni klimatizaciju. Društvo za to ne haje, a Akademija je nemoćna.
Nije potrebno biti stručnjak da bi se uočilo tužno stanje Arhiva najviše srpske kulturne institucije. Već prvi pogled na prostor koji podseća na običan magacin skrene na zid išaran pukotinama i ostrvcima od izljuspanog maltera. Kroz zamršeni lavirint nakrcanih ormana i polica znalački nas provodi Mile Stanić, zamenik direktora arhiva. Objašnjava i pokazuje da se upravo u tim uskim koridorima kriju tapije srpske istorije od srednjeg veka do današnjih dana.
U zidinama od registratora sačuvane su carske povelje, diplomatski spisi, zaostavštine porodice Obrenović, Vuka Karadžića, Jovana Cvijića, Nikole Pašića, Ive Andrića, Milutina Milankovića ...
Stara zbirka ili Zbirka rukopisnih i starih štampanih knjiga Arhiva SANU, najbogatija je u Srbiji i ima 526 inventarskih jedinica, dok najraznovrsnija i obimom najveća je istorijska zbirka s 15.071 inventarskih celina, a neki od njih sadrže i do 10.000 dokumenata.
Akademik Krestić kaže da razume i materijalnu krizu i sve druge okolnosti, i, kako kaže ne traži čak ni da država da prednost kulturnim institucijama poput arhiva SANU, već samo da ih ne drži na samom začelju prioriteta.
Ugledni istoričar podseća na to da su Jovan Sterija Popović, Atanasije Nikolić i drugi osnivači Društva srpske slovesnosti pre 170 godina utemeljili ne samo SANU i njen arhiv, već i Narodni muzej i Narodnu biblioteku. On naglašava da su ti učeni, odgovorni i savesni ljudi imali izuzetno osećanje za našu prošlost, istoriju, jezik i kulturu, veoma široko shvaćenu.
- Oni nisu negovali samo pisanu reč, već su vredno sakupljali, dobijali na poklon ili kupovali i predano čuvali materijalne ostatke svih vrsta. Oni su jednako brinuli i o građevinama, o manastirima i utvrđenjima, kao i o novčićima iz raznih perioda i rukopisima. Imali su i dobre naslednike, ali su nastupala vremena kad društvo kao celina prema kulturnom blagu, naučnim, umetničkim i duhovnim vrednostima odnosilo bahato, kao prema poslednjoj rupi na svirali, kao, na primer, danas - kaže Krestić.
Prof. Krestić podseća da je posebna zasluga utemeljivača Arhiva SANU što su i narodu uspeli da razviju osećanje važnosti očuvanja baštine. Zato su u vremenima kad je bilo neuporedivo manje obrazovanih ljudi, u Društvo srpske slovesnosti često dolazili seljaci ili trgovci da poklone neki predmet za koji su smatrali da ima naučnu ili kulturnu vrednost. Danas, ne samo što je sve manje darodavaca, već Arhiv SANU ne dobija ponude za otkup predmeta.
- Ljudi znaju da oskudevamo u sredstvima, pa i ne kucaju na naša vrata - sleže ramenima akademik Krestić.
- Tako se razvilo sivo tržište, kojim naše kulturno blago sve češće odlazi u inostranstvo.
NEDOVOLJNO LJUDI
- Retko možete pronaći značajno ime iz oblasti nauke koje nam nije zaveštalo svoju dokumentaciju - kaže prof. Krestić. - Oni imaju poverenja u Arhiv SANU jer znaju da će on biti dobro čuvan i obrađen. Međutim, sada se pojavio problem brzine obrade materijala jer jako oskudevamo u ljudima, ponovo zbog restriktivnog finansiranja.
- Arhiv SANU je pravi dragulj ispunjen unikatima neprocenjive vrednosti, ali on je neobjašnjivo zapostavljen - žali se akademik Vasilije Krestić, direktor Arhiva SANU. - Molimo Boga da ne dođe do požara ili neke druge katastrofe, jer radimo u potpuno neuslovnom prostoru. Materija koju mi čuvamo, hartija i pergament, podložna je svim mogućim bolestima. Mikroorganizmi i hemijski procesi napadaju i uništavaju dragocene rukopise, a mi nemamo čak ni klimatizaciju. Društvo za to ne haje, a Akademija je nemoćna.
Nije potrebno biti stručnjak da bi se uočilo tužno stanje Arhiva najviše srpske kulturne institucije. Već prvi pogled na prostor koji podseća na običan magacin skrene na zid išaran pukotinama i ostrvcima od izljuspanog maltera. Kroz zamršeni lavirint nakrcanih ormana i polica znalački nas provodi Mile Stanić, zamenik direktora arhiva. Objašnjava i pokazuje da se upravo u tim uskim koridorima kriju tapije srpske istorije od srednjeg veka do današnjih dana.
U zidinama od registratora sačuvane su carske povelje, diplomatski spisi, zaostavštine porodice Obrenović, Vuka Karadžića, Jovana Cvijića, Nikole Pašića, Ive Andrića, Milutina Milankovića ...
Stara zbirka ili Zbirka rukopisnih i starih štampanih knjiga Arhiva SANU, najbogatija je u Srbiji i ima 526 inventarskih jedinica, dok najraznovrsnija i obimom najveća je istorijska zbirka s 15.071 inventarskih celina, a neki od njih sadrže i do 10.000 dokumenata.
Akademik Krestić kaže da razume i materijalnu krizu i sve druge okolnosti, i, kako kaže ne traži čak ni da država da prednost kulturnim institucijama poput arhiva SANU, već samo da ih ne drži na samom začelju prioriteta.
Ugledni istoričar podseća na to da su Jovan Sterija Popović, Atanasije Nikolić i drugi osnivači Društva srpske slovesnosti pre 170 godina utemeljili ne samo SANU i njen arhiv, već i Narodni muzej i Narodnu biblioteku. On naglašava da su ti učeni, odgovorni i savesni ljudi imali izuzetno osećanje za našu prošlost, istoriju, jezik i kulturu, veoma široko shvaćenu.
- Oni nisu negovali samo pisanu reč, već su vredno sakupljali, dobijali na poklon ili kupovali i predano čuvali materijalne ostatke svih vrsta. Oni su jednako brinuli i o građevinama, o manastirima i utvrđenjima, kao i o novčićima iz raznih perioda i rukopisima. Imali su i dobre naslednike, ali su nastupala vremena kad društvo kao celina prema kulturnom blagu, naučnim, umetničkim i duhovnim vrednostima odnosilo bahato, kao prema poslednjoj rupi na svirali, kao, na primer, danas - kaže Krestić.
Prof. Krestić podseća da je posebna zasluga utemeljivača Arhiva SANU što su i narodu uspeli da razviju osećanje važnosti očuvanja baštine. Zato su u vremenima kad je bilo neuporedivo manje obrazovanih ljudi, u Društvo srpske slovesnosti često dolazili seljaci ili trgovci da poklone neki predmet za koji su smatrali da ima naučnu ili kulturnu vrednost. Danas, ne samo što je sve manje darodavaca, već Arhiv SANU ne dobija ponude za otkup predmeta.
- Ljudi znaju da oskudevamo u sredstvima, pa i ne kucaju na naša vrata - sleže ramenima akademik Krestić.
- Tako se razvilo sivo tržište, kojim naše kulturno blago sve češće odlazi u inostranstvo.
NEDOVOLJNO LJUDI
- Retko možete pronaći značajno ime iz oblasti nauke koje nam nije zaveštalo svoju dokumentaciju - kaže prof. Krestić. - Oni imaju poverenja u Arhiv SANU jer znaju da će on biti dobro čuvan i obrađen. Međutim, sada se pojavio problem brzine obrade materijala jer jako oskudevamo u ljudima, ponovo zbog restriktivnog finansiranja.
Нема коментара:
Постави коментар