Nedavno presečena mreža krijumčarenja predmeta korišćenih za obredne radnje iz 12. i 13. veka kod Preševa samo je kap u moru „divlje arheologije“ koja cveta u Srbiji. Uhapšen je Beograđanin Koča Bošković kada je pokušao da u Makedoniju prošvercuje 53 predmeta izuzetne vrednosti. Arheolozi Narodnog muzeja u Vranju procenili su da je kataloška vrednost ovih predmeta oko 23.000 evra, mada cena na crnom tržištu može da premaši i 100.000 evra.
Najugroženija su nalazišta na jugu Srbije, na granici sa Bugarskom i Makedonijom, ali stradaju i vojvođanski lokaliteti.
Miomir Korać, direktor Arehološkog parka Viminacijum kod Kostolca, iznosi da je Srbija raj za trgovinu arheološkim blagom, te da je jedino rešenje da se vredno nasleđe zaštiti - oživljavanje nalazišta.
- Arheološko blago koje se iz naše zemlje iznese prebacuje se najpre u Ženevu, gde se „sređuje“ kroz papire u 43 agencije, tako da uz odgovarajuće potvrde postane legalno. Otuda neometano putuje na druge evropske destinacije, radi prodaje - kaže Miomir Korać. - Onog momenta kada arheološki park postane pun turista, ima život, razgranat sistem bezbednosti, za pljačkaše tu više nema mesta. Mi smo tako rešili taj problem.
U Arheološkom društvu Srbije tvrde da su na meti praktično sva nalazišta u Srbiji - antička, srednjovekovna, kasnosrednjovekovna, te da su tragači za blagom povezani sa trgovcima antikvitetima. Pojam arheološka mafija odavno se spominje u ocenama stručnjaka kada je o ovoj trgovini reč.
- Problem je veoma ozbiljan, jer se generalno uništavaju lokaliteti u Srbiji - ističe prof. dr Dušan Mihailović, predsednik Arheološkog društva Srbije, koji je došao do velikih otkrića u praistorijskim pećinama Mala i Velika Balanica kod Sićeva, pored Niša. - Zakon mora drastičnije da kažnjava i tako obeshrabri divlje „arheologe“. Zasad niko ne preduzima ništa. Mi smo ovog leta pronašli sjajne praistorijske nalaze u Jelašnici, koji su u međuvremenu uništeni, i slučaj prijavili nadležnom Zavodu za zaštitu spomenika u Nišu.
U ovoj ustanovi saznajemo da od registrovanih oko 4.000 lokaliteta, koje teritorijalno pokriva zavod, od Majdanpeka do Preševa, krađe nije pošteđen nijedan! Sistem pojedinačnih „istraživanja“ radi zarade, međutim, drastično se izmenio. Moderni kopači, koji su u dosluhu sa preprodavcima, opremljeni su najsavremenijom opremom. U jugoistočnoj Srbiji se, tako, prema našim saznanjima, čak otkupljuju parcele od lokalnog življa samo da bi se prekopavale i da bi se zakupci bogatili preprodajom.
- Oni danas sistematski istražuju, kao da su u pitanju ozbiljna arheološka ispitivanja! - upozorava Toni Čerškov, arheolog niškog zavoda. - Do blaga dolaze na dva načina - površinskim i dubinskim kopanjem. Ovo drugo obavlja se uz pomoć traktora! Tako se „rigluje“ zemlja dubine do jednog metra, a potom sve češće metal-detektorima. Rušenjem arheoloških slojeva stradaju i blago i nauka. Mi smo na terenu nailazili čitava crkvišta iskopana, deo naselja, ostatke srednjovekovne građe, zidina...
Na lokalitetu Caričin grad (Justinijana Prima) kod Leskovca stručnjaci su naišli na iskopan mozaik! Tragače nije interesovao, već ono ispod njega.
Justinijana Prima panorama i primer "iskopavanja" i idealna rekonstrukcija
Slično je i u Toplici.
- U selu Zlata, gde su ostaci većeg naselja iz doba Justinijana bio je rasturen mozaik. Potom se dogodilo da se dva puna džaka mozaičnih kockica prodaju na pijaci u Kuršumliji - kaže Čerškov.
U Zavodu za zaštitu spomenika u Kragujevcu, koji teritorijalno pokriva 12 opština, napominju da ne postoje instrumenti zaštite... Tragom vesti da se iz sela Drenovac odnose praistorijske figurine pozvali smo Zavod, gde kažu da je tako nešto moguće.
- Nalazili smo samo u opštini Rekovac, gde je utvrđeni srednjovekovni grad Županjevac, tragove divljeg kopanja - iznosi za „Novosti“ arhitekta-konzervator Jelena Milosavljević, šef tehničke službe zaštite kragujevačkog zavoda.
Po zakonu iz 1994. godine, koji još uvek važi, smešne su novčane kazne ukoliko neko ošteti kulturno dobro, dodaje Jelena Milosavljević.
- Problem je i što se, u okviru budžeta Ministarstva kulture, skromna sredstva izdvajaju za službu zaštite - iznosi Milosavljević.
U Čačku je 14. januara ove godine osnovano Udruženje arheo-amatera, koje broji 60 članova. Njihov cilj je, navode, da spreče dalje uništavanje arheoloških lokaliteta. U prvom razgovoru za medije Aleksandar Vukadinović, predsednik društva, navodi da su u evropskim arheološkim otkrićima amateri pružili značajnu pomoć, te da su se s tom ambicijom i udružili.
- Naš rad je javan, registrovali smo se i imamo pravo da istražujemo terene koji nisu zaštićeni zakonom - priča za Vukadinović. - Svi naši članovi dobili su vodič sa jasnim pravilnikom šta smeju da rade. Pretražujemo mini-laboratorijom, imamo bio-sonare, bio-radare, metal detektore, sa dozvolom za rad. Tu smo da pomognemo državnim instutucijama. Mislim da postoji arheološka mafija, ali da većina kopa iz očaja. Pretražuju i uništavaju lokalitete jer im je baba ispričala da na nekom mestu postoji zakopano blago, jer su sanjali, čuli od vračara...
Lopove najviše zanimaju rimski novčići, zlato, nakit... Iz neznanja, prema nezvaničnim saznanjima, najočajniji prodaju umetnine kao lomljeno zlato, upola cene.
Neki radoznali arheolozi iz hobija prosto ne žele institucijama da predaju pronađene predmete, jer im ne veruju. Tako je D. Đ. na lokalitetima Crkvište, u ataru sela Gornje Brijanje, nalazio ulomke rimskih tabula iz 6. veka. Više od 40 godina pretražuje terene kod Puste Reke, kaže nam - za svoju dušu. Ne preprodaje ih.
Među retkim pošteđenim lokalitetima je Feliks Romulijana kod Zaječara, koja uživa zaštitu Uneska. Praksa uništavanja poznatog gamzigradskog nasleđa zaustavljena je ozbiljnim radom na zaštiti.
- Nismo suočeni sa drastičnim uništavanjima lokaliteta - iznosi Maja Živić, arheolog Narodnog muzeja u Zaječaru.
Felix Romuliana
- Imamo noćne i dnevne čuvare, video nadzor tokom 24 sata. Imala sam ranije prilike da vidim fotografiju seta nakita koji potiče sa Romulijane, ali danas takvih primera nema. Po konvenciji Uneska, koju država treba tek da usvoji, skoro 200 hektara nalazišta trebalo bi da se zaštiti i bezbednosno pokrije.
Divlji
U narodnom muzeju u Vranju kažu da od 200 arheoloških nalazišta koja im pripadaju samo Kale Krševica kod Bujanovca ima čuvara. Muzej u Vranju nema čuvara na platnom spisku, već ih angažuje preko projekata koje odobrava Ministarstvo kulture. Koliko, pak, košta to što će neko danonoćno da nadgleda antičke zidine, nismo uspeli da saznamo.
- Pitajte arheologa Gorana Mitrovića, on piše te projekte, on najviše o tome zna. Mi čuvara u muzeju nemamo - upućuje nas Slađan Ivanović, direktor Vranjskog muzeja.
Mitrović, međutim, ne želi da razgovara na tu temu.
- Šta god ja kažem novinari izvrnu. Nemam komentar na vaše pitanje - ljut je arheolog Mitrović.
A kad je nedavno uhapšena osoba koja je u Makedoniju pokušala da prošvercuje iskopine izuzetne vrednosti, Mitrović je izjavio da predmeti i nakit pronađeni u automobilu ovog Beograđanina potiču iz perioda između XII i VIII veka p.n.e. Naveo je i da su „sa ovih prostora, ali sa nekog većeg nalazišta za koje mi trenutno ne znamo“.
I upravo to je najveći problem - divlji arheolozi na nalazišta stignu pre pravih „kolega“ i uzmu sve što mogu da ponesu. Navodno, najviše ih zanima antika. Odnose nakit, novčiće, kamene i bronzane statue i reljefe, oruđe za rad... A, pošto ne mogu da ih ponesu i preprodaju, uništavaju ostatke drevnih grobnica, amfiteatara i kuća.
Kale - Krševica kod Bujanovca
Нема коментара:
Постави коментар