Od kada su ga Prepodobni Simeon Mirotočiv (veliki župan Stefan Nemanja) i njegov sin Sveti Sava (Rastko Nemanjić) osnovali 1198. godine, Hilandar predstavlja jedan od glavnih centara srpske kulture i duhovnosti. Osnivanjem srpske države i crkve hilandarski uticaj i misija su sve do današnjeg vremena neraskidivo isprepletani sa njihovim daljim razvojem i bogatom istorijom.
Nasleđe Svete carske lavre Hilandara neprocenjivo je srpsko blago, a kao svetogorski vizantijski spomenik deo je svetske kulturne baštine pod zaštitom Uneska.
Imajući to u vidu, u sklopu obnove Hilandara (posle požara), krenulo se i u projekat digitalizacije hilandarske riznice, koji je upravo predstavljen u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti.
Uz podršku Ministarstva kulture nabavljena je kvalitetna oprema za snimanje (digitalna kamera marke Canon EOS-1Ds Mark II sa pripadajućom opremom za snimanje rukopisnih knjiga, ikona, fresaka i sakralnih predmeta) i skeniranje (skener Widetek A2 formata - 40 x 60 cm - sa odgovarajućim softverom za skeniranje arhive).
Nakon instalacije celokupna oprema je kalibrisana. Kompanija Telekom, sa svoje strane, obezbedila je opremu za skladištenje digitalizovanog materijala, kao i linkove za uspostavljanje digitalne prezentacije, a upravo modernizuje telekomunikacionu mrežu.
U hilandarskim riznicama, hramovima i arhivama čuva se oko 1200 ikona, od kojih su desetine čudotvorne i spadaju u najvrednije primerke vizantijske umetnosti, 507 rukopisnih povelja srednjovekovnih vladara, 1041 unikatna rukopisna knjiga sa ukupno 312000 strana, 80 starih štampanih knjiga od 15. do 17. veka, 40.000 knjiga od 17. veka do danas.
Hilandarska riznica sadrži veliki broj dela primenjene umetnosti – sitnu kamenu plastiku, zlatarske predmete, duborez, nameštaj, tkanine, kao i bogatu etno zbirku. Graditeljsko nasleđe čine slojevi od 12. do 19. veka sa oko 25 kelija crkvi i paraklisa izvan utvrđene celine.
Vredno zidno slikarstvo zauzima površinu od oko 5.000 m2. Hilandarska baština se nalazi na oko 10.000 hektara površine koliko manastirski posedi zauzimaju, saznajemo u Zadužbini manastira Hilandara.
Digitalizacija hilandarskog nasleđa počela je odmah nakon razornog požara 2004. godine. Ovog posla su se najpre prihvatili monasi koji su sa skromnom opremom digitalizovali 809 knjiga i načinili 281.186 snimaka, ali je ubrzo njihov entuzijazam pokrenuo je druge, s krajnjim ciljem da se formira hilandarski dokumentacioni centar.
Rezultati digitalizacije bogatog hilandarskog nasleđa impresivni su. Izrađeno je elektronsko srpskoslovensko pismo „Hilandarski ustav“ po uzoru na pismo iz Četvorojevanđelja patrijarha Save IV iz XIV veka. Pismo ima 4.300 karaktera i omogućava reprodukovanje srpskoslovenskih tekstova. Uporedo sa ovim poduhvatom Ministarstvo nauke finansiralo je izradu pisma „Monah“ za naučnu obradu srpskoslovenskih tekstova. Autor oba pisma je Zoran Kostić. Godine 2005. u program „Formiranje hilandarske digitalne riznice“ u sklopu Obnove Hilandara uključuje se i Zadužbina, dok Ministarstvo nabavlja opremu. U toku projekta „Digitalizacija srpskih vladarskih povelja“ (2006-2008) kompletno su snimljene i grafički obrađene srpske vladarske i vlastelinske povelje, srednjovekovni akti i pečati. Potom su digitalizovane grčke, vlaške, ruske i bugarske vladarske povelje i snimljena manastirska arhiva. Projektom rukovodi dr Mirjana Živojinović, dopisni član SANU, a uz tim Zadužbine ključni doprinos daju prof. dr Tomislav Jovanović i mr Viktor Savić iz Instituta za srpski jezik SANU. U toku 2008. snimljeno je lica i naličja 500 ikona, a kao poseban poduhvat Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Srbije, od 2006. do 2009. uslikano je dve trećine od približno 5.000 m2 živopisa iz manastira Hilandara i paraklisa i kelija na Svetoj gori. Snimanje je obavljeno na slajdovima srednjeg formata (950) i u digitalnom formatu (oko 11.000).
Do 2009. godine program „Formiranje hilandarske digitalne riznice“ gotovo u celini je podržavalo Ministarstvo kulture Republike Srbije, ali zbog smanjenih sredstava projekti sada teku sporijim tempom. Zato je Sveti arhijerejski sabor Srpske pravoslavne crkve pre neki dan uputio apel za pomoć obnovi Carske lavre manastira Hilandara o kome više možete pročitati na sajtu hilandar.org ili se uključiti prilogom za obnovu manastira slanjem poruke na broj 1198, što je godina osnivanja Hilandara.
Hilandarska arhiva
Arhiva srpska (1702–1930) - 55.581 snimaka
Arhiva grčka (1615–1930) - 20.097 snimaka
Arhiva turska (1464–1911) - 4.196 snimaka
Arhiva nesređena - 7.274 snimaka
Arhiva monaha i kelija - 10.400 snimaka
Ukupno: 97.548 snimaka
Nasleđe Svete carske lavre Hilandara neprocenjivo je srpsko blago, a kao svetogorski vizantijski spomenik deo je svetske kulturne baštine pod zaštitom Uneska.
Imajući to u vidu, u sklopu obnove Hilandara (posle požara), krenulo se i u projekat digitalizacije hilandarske riznice, koji je upravo predstavljen u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti.
Uz podršku Ministarstva kulture nabavljena je kvalitetna oprema za snimanje (digitalna kamera marke Canon EOS-1Ds Mark II sa pripadajućom opremom za snimanje rukopisnih knjiga, ikona, fresaka i sakralnih predmeta) i skeniranje (skener Widetek A2 formata - 40 x 60 cm - sa odgovarajućim softverom za skeniranje arhive).
Nakon instalacije celokupna oprema je kalibrisana. Kompanija Telekom, sa svoje strane, obezbedila je opremu za skladištenje digitalizovanog materijala, kao i linkove za uspostavljanje digitalne prezentacije, a upravo modernizuje telekomunikacionu mrežu.
U hilandarskim riznicama, hramovima i arhivama čuva se oko 1200 ikona, od kojih su desetine čudotvorne i spadaju u najvrednije primerke vizantijske umetnosti, 507 rukopisnih povelja srednjovekovnih vladara, 1041 unikatna rukopisna knjiga sa ukupno 312000 strana, 80 starih štampanih knjiga od 15. do 17. veka, 40.000 knjiga od 17. veka do danas.
Hilandarska riznica sadrži veliki broj dela primenjene umetnosti – sitnu kamenu plastiku, zlatarske predmete, duborez, nameštaj, tkanine, kao i bogatu etno zbirku. Graditeljsko nasleđe čine slojevi od 12. do 19. veka sa oko 25 kelija crkvi i paraklisa izvan utvrđene celine.
Vredno zidno slikarstvo zauzima površinu od oko 5.000 m2. Hilandarska baština se nalazi na oko 10.000 hektara površine koliko manastirski posedi zauzimaju, saznajemo u Zadužbini manastira Hilandara.
Digitalizacija hilandarskog nasleđa počela je odmah nakon razornog požara 2004. godine. Ovog posla su se najpre prihvatili monasi koji su sa skromnom opremom digitalizovali 809 knjiga i načinili 281.186 snimaka, ali je ubrzo njihov entuzijazam pokrenuo je druge, s krajnjim ciljem da se formira hilandarski dokumentacioni centar.
Rezultati digitalizacije bogatog hilandarskog nasleđa impresivni su. Izrađeno je elektronsko srpskoslovensko pismo „Hilandarski ustav“ po uzoru na pismo iz Četvorojevanđelja patrijarha Save IV iz XIV veka. Pismo ima 4.300 karaktera i omogućava reprodukovanje srpskoslovenskih tekstova. Uporedo sa ovim poduhvatom Ministarstvo nauke finansiralo je izradu pisma „Monah“ za naučnu obradu srpskoslovenskih tekstova. Autor oba pisma je Zoran Kostić. Godine 2005. u program „Formiranje hilandarske digitalne riznice“ u sklopu Obnove Hilandara uključuje se i Zadužbina, dok Ministarstvo nabavlja opremu. U toku projekta „Digitalizacija srpskih vladarskih povelja“ (2006-2008) kompletno su snimljene i grafički obrađene srpske vladarske i vlastelinske povelje, srednjovekovni akti i pečati. Potom su digitalizovane grčke, vlaške, ruske i bugarske vladarske povelje i snimljena manastirska arhiva. Projektom rukovodi dr Mirjana Živojinović, dopisni član SANU, a uz tim Zadužbine ključni doprinos daju prof. dr Tomislav Jovanović i mr Viktor Savić iz Instituta za srpski jezik SANU. U toku 2008. snimljeno je lica i naličja 500 ikona, a kao poseban poduhvat Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Srbije, od 2006. do 2009. uslikano je dve trećine od približno 5.000 m2 živopisa iz manastira Hilandara i paraklisa i kelija na Svetoj gori. Snimanje je obavljeno na slajdovima srednjeg formata (950) i u digitalnom formatu (oko 11.000).
Do 2009. godine program „Formiranje hilandarske digitalne riznice“ gotovo u celini je podržavalo Ministarstvo kulture Republike Srbije, ali zbog smanjenih sredstava projekti sada teku sporijim tempom. Zato je Sveti arhijerejski sabor Srpske pravoslavne crkve pre neki dan uputio apel za pomoć obnovi Carske lavre manastira Hilandara o kome više možete pročitati na sajtu hilandar.org ili se uključiti prilogom za obnovu manastira slanjem poruke na broj 1198, što je godina osnivanja Hilandara.
Hilandarska arhiva
Arhiva srpska (1702–1930) - 55.581 snimaka
Arhiva grčka (1615–1930) - 20.097 snimaka
Arhiva turska (1464–1911) - 4.196 snimaka
Arhiva nesređena - 7.274 snimaka
Arhiva monaha i kelija - 10.400 snimaka
Ukupno: 97.548 snimaka
Нема коментара:
Постави коментар