Skup "50 godina digitalnog računarstva u Srbiji", povodom 50 godina od proizvodnje prvog digitalnog računara "Cer 10", organizuju sutra "Udruženje informatičke delatnosti Privredne komore Srbije (PKS), Institut “Mihajlo Pupin”, Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo i Društvo za informatiku Srbije.
Na skupu će govoriti ministarka za telekomunikacije i informaciono društvo Jasna Matić, direktor Instituta "Mihajlo Pupin" Vladan Batanović, predsednik Društva za informatiku Srbije Nikola Marković. Učesnici će razgovarati o ulozi računarstva u budućem razvoju Srbije, o proteklih pet decenija digitalnog računarstva u našoj zemlji, kao i o ulozi Instituta "Mihajlo Pupin" u pokretanju i sadašnjem razvoju računarstva u Srbiji, navedeno je u saopštenju PKS.
Prve primene automatske obrade podataka (tako se to tada zvalo) počele su 1955. godine u Saveznom, Republičkom i Gradskom zavodu za statistiku. Tada je bilo jedva desetak zemalja u svetu koje su počele da kompjuterizuju obradu statističkih podataka primenom "mehanonografskih uređaja" za obradu podataka na "bušenim karticama". Prvi registar stanovništva Beograda na sistemu bušenih kartica je uveden 1957. godine.
Vlast tadašnje Jugoslavije, tih 50ih godina, odredila je stroga uvozna pravila koja su oblikovala razvoj računara u zemlji različit od razvoja u zapadnom svetu. Međutim, SFRJ je bila nesvrstana zemlja pa nije bila pod uticajem razvoja u komunističkim zemljama sovjetskog bloka. Jedna od važnih ideja koje su upravljale razvojem tehnologija u SFRJ je bila potreba za nezavisnošću od stranih proizvođača rezervnih delova, što je doprinosilo razvoju domaćih računara.
Posle obuke u Parizu, inženjeri instituta Mihailo Pupin na čelu sa prof. dr Tihomirom Aleksićem započeli su razvoj prvog domaćeg računara krajem 1950-tih. Ovaj projekat je proizveo CER (CifarskiElektronskiRačunar) liniju računara, počev sa modelom CER-10 1960. godine.
CER-10 je dizajnirao prof. dr. Tihomir Aleksić, a tokom četiri godine projektovala ga je i izgradila autorska ekipa : dr R. Tomović, A. Mandžić, V. Masnikosa, P. Vrbavac, D. Hristović, M. Marić, desetak tehničara i brojnog ostalog osoblja. Posle višemesečnih proba pušten je u rad 1960. godine.
Prvi CER-10 se nalazio u zgradi SKNE, koju je kasnije nastanio Tanjug. Marta 2006. godine institut je poklonio kućište i sastavne delove računara CER-10 Muzeju nauke i tehnike u Beogradu, u Skenderbegovoj ulici 51, s planom da računar bude izložen.
Specifikacija modela CER10:
1750 elektronskih cevi
1500 tranzistora i 14.000 germanijumskih dioda
Primarna memorija: 4096 tridesetobitnih reči
Sekundarna memorija: bušena papirna traka
Brzina: min. 1600 sabiranja u sekundi
CER10, dizajnerski tim i centralna jedinica računaraDo 1964. godine, razvijen je računar CER-20 sa namenom da bude "elektronska knjigovodstvena mašina", kao rezultat rastuće potrebe knjigovodstvenog tržišta. Trend izrade računara posebne namene se nastavlja i izradom CER-22 1967. godine, koji je bio namenjen bankama. Serija od tri računara, koji su korišćeni za bankarske on-lajn operacije i poslovne obrade podataka u preduzećima. Zasnovani su na tehnologiji tranzistora, MSI kola, feritnih memorija, bušenih kartica i papirnih traka, izmenljivih paketa magnetnih diskova CDC-854, brzog linijskog štampača itd. Bilo je još CER modela, kao što su CER-12, CER-2, i CER-200, ali o njima nema mnogo podataka.
CER 20 iz 1964. godine i CER 22 iz 1967. godine
S vremenom, dozvoljen je uvoz stranih računara pod odgovarajućim uslovima i posebnim dozvolama. Ovo je dovelo do povećane dominacije stranih proizvoda i smanjenja relativnog tržišnog udjela domaćih računara. Nasuprot ovome, a usled opšteg povećanja zainteresovanosti tržišta, sistemi koje su pravile domaće kompanije kao Institut Mihailo Pupin (prvo CER a zatim TIM serije) i Iskra Delta (npr. model 800, baziran na PDP-11/34) su nastavile razvoj tokom 1970-tih i čak 1980-tih godina.
TIM011 iz 1987. godine
Više kompanija je pokušalo da naprave mikroračunare slične kućnim računarima iz 1980-tih, kao npr. Institut Ivo Lola Ribar Lola 8, EI Pecom 32 i 64, PEL Varaždin Galeb i Orao, Ivel Ultra i Z3 itd. Mnogi faktori su uticali na njihov neuspeh ili pozicioniranje van tržišta kućnih računara: bili su preskupi za pojedinačne kupce (posebno u poređenju sa popularnim stranim računarima ZX Spectrum, Commodore 64, itd.), imali su mali izbor zabavnih i ostalih programa je učinio da nisu bili privlačni savremenim računarskim entuzijastima i verovatno najbitniji faktor - nije ih bilo moguće kupiti u prodavnicama.
Rezultat je bio da su se domaći računari ove generacije uglavnom koristili u vladinim institucijama kojima nije bilo dozvoljeno da kupuju stranu opremu. Oni računari koje je bilo moguće povezati na postojeće centralne računare kao terminale su postigli veći uspeh u poslovnim kompanijama, a ostali su se koristili za obrazovne svrhe u školama. Vlada je pokušala da kontroliše priliv stranih kućnih računara uvodeći uvozna ograničenja cena i veličine memorije. Međutim, narod je nastavio da uvozi računare bilo ilegalno ili rastavljajući ih na delove koji su prolazili kroz zadata ograničenja. Takva „siva ekonomija“ je ubrzala raspad domaće industrije kućnih računara.
Jedan računar je uspeo da se izbori – Galaksija. Kreator Voja Antonić je objavio potpune dijagrame i upustva za samogradnju računara u specijalnom izdanju naučnog časopisa Galaksija pod imenom Računari u vašoj kući u decembru 1983. godine. Računar je samostalno sagradilo više od 8.000 entuzijasta a još ih je mnogo proizvedeno za upotrebu u školama.
Na skupu će govoriti ministarka za telekomunikacije i informaciono društvo Jasna Matić, direktor Instituta "Mihajlo Pupin" Vladan Batanović, predsednik Društva za informatiku Srbije Nikola Marković. Učesnici će razgovarati o ulozi računarstva u budućem razvoju Srbije, o proteklih pet decenija digitalnog računarstva u našoj zemlji, kao i o ulozi Instituta "Mihajlo Pupin" u pokretanju i sadašnjem razvoju računarstva u Srbiji, navedeno je u saopštenju PKS.
Prve primene automatske obrade podataka (tako se to tada zvalo) počele su 1955. godine u Saveznom, Republičkom i Gradskom zavodu za statistiku. Tada je bilo jedva desetak zemalja u svetu koje su počele da kompjuterizuju obradu statističkih podataka primenom "mehanonografskih uređaja" za obradu podataka na "bušenim karticama". Prvi registar stanovništva Beograda na sistemu bušenih kartica je uveden 1957. godine.
Vlast tadašnje Jugoslavije, tih 50ih godina, odredila je stroga uvozna pravila koja su oblikovala razvoj računara u zemlji različit od razvoja u zapadnom svetu. Međutim, SFRJ je bila nesvrstana zemlja pa nije bila pod uticajem razvoja u komunističkim zemljama sovjetskog bloka. Jedna od važnih ideja koje su upravljale razvojem tehnologija u SFRJ je bila potreba za nezavisnošću od stranih proizvođača rezervnih delova, što je doprinosilo razvoju domaćih računara.
Posle obuke u Parizu, inženjeri instituta Mihailo Pupin na čelu sa prof. dr Tihomirom Aleksićem započeli su razvoj prvog domaćeg računara krajem 1950-tih. Ovaj projekat je proizveo CER (CifarskiElektronskiRačunar) liniju računara, počev sa modelom CER-10 1960. godine.
CER-10 je dizajnirao prof. dr. Tihomir Aleksić, a tokom četiri godine projektovala ga je i izgradila autorska ekipa : dr R. Tomović, A. Mandžić, V. Masnikosa, P. Vrbavac, D. Hristović, M. Marić, desetak tehničara i brojnog ostalog osoblja. Posle višemesečnih proba pušten je u rad 1960. godine.
Prvi CER-10 se nalazio u zgradi SKNE, koju je kasnije nastanio Tanjug. Marta 2006. godine institut je poklonio kućište i sastavne delove računara CER-10 Muzeju nauke i tehnike u Beogradu, u Skenderbegovoj ulici 51, s planom da računar bude izložen.
Specifikacija modela CER10:
1750 elektronskih cevi
1500 tranzistora i 14.000 germanijumskih dioda
Primarna memorija: 4096 tridesetobitnih reči
Sekundarna memorija: bušena papirna traka
Brzina: min. 1600 sabiranja u sekundi
CER10, dizajnerski tim i centralna jedinica računara
CER 20 iz 1964. godine i CER 22 iz 1967. godine
TIM011 iz 1987. godine
Rezultat je bio da su se domaći računari ove generacije uglavnom koristili u vladinim institucijama kojima nije bilo dozvoljeno da kupuju stranu opremu. Oni računari koje je bilo moguće povezati na postojeće centralne računare kao terminale su postigli veći uspeh u poslovnim kompanijama, a ostali su se koristili za obrazovne svrhe u školama. Vlada je pokušala da kontroliše priliv stranih kućnih računara uvodeći uvozna ograničenja cena i veličine memorije. Međutim, narod je nastavio da uvozi računare bilo ilegalno ili rastavljajući ih na delove koji su prolazili kroz zadata ograničenja. Takva „siva ekonomija“ je ubrzala raspad domaće industrije kućnih računara.
Jedan računar je uspeo da se izbori – Galaksija. Kreator Voja Antonić je objavio potpune dijagrame i upustva za samogradnju računara u specijalnom izdanju naučnog časopisa Galaksija pod imenom Računari u vašoj kući u decembru 1983. godine. Računar je samostalno sagradilo više od 8.000 entuzijasta a još ih je mnogo proizvedeno za upotrebu u školama.
Kućni računar Galaksija, kompletan i u fazi montaže delova
Нема коментара:
Постави коментар