Najstarija srska naučna institucija - Srpska akademija nauka i umetnosti (SANU) obeležila je danas 170 godina postojanja svečanom akademijom u Beogradu.
SANU je, tokom više od veka i po postojanja, promenila nekoliko naziva od Društva srpske slovesnosti, Srpskog učenog društva i Kraljevsko-srpske akademije do današnje Srpske akademije nauka i umetnosti. Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da misija SANU nije da bude u službi dnevne politike, niti da bude arbitar u sukobu interesa izvan njenog domena, već da ostane ono što je i do sada bila - stožerna nacionalna naučna i kulturna institucija.
Predsednik SANU Nikola Hajdin ocenio je, u svojoj pozdravnoj reči, da je svaki problem koji zaokuplja društvo istovremeno je i problem SANU i da ona tim problemima treba da prilazi polazeći od naučnih činjenica bez ikakvih drugih primesa. Hajdin je naglasio da je "osnovni zadatak Akademije da analizira i izučava prosvetne probleme na naučnoj osnovi i da u tom pravcu javno deluje".
"Samo uključivanjem naučnog rasuđivanja možemo pomoći ukupnim naporima u tom pravcu. To je zapravo naš zadatak koji u poslednje vreme prema našim mogućnostima i izvršavamo", rekao je Hajdin.
On je podsetio na drugi i mnogo važniji zadatak, koji se sastoji u shvatanju da je svaki problem koji zaokuplja društvo i narod u isto vreme i problem Akademije.
"Akademija može i treba da prilazi tim problemima polazeći od naučnih činjenica, bez ikakvih primesa ma kako se one nazivale", naveo je Hajdin.
Ministar prosvete i nauke Žarko Obradović rekao je da naučno-istraživačka delatnost, zajedno sa visokim obrazovanjem, mora imati ulogu pokretača sveukupnih ekonomskih i društvenih promena i reformi u procesu u stvaranju društva zasnovanog na znanju.
Srbija danas u izuzetno kompleksnom civilizacijskom i društvenom trenutku od svoje naučne elite i stvaralaca očekuje prave odgovore, rekao je Obradović i naglasio da SANU mora biti jedan od nosilaca privrednog i društvenog razvoja Srbije.
Prema njegovim rečima, Srbija raspolaže jednim od najznačajnih resursa - ljudskim resursima, kompetentnim naučnicima, istraživačima, stručnjacima, zbog čega mora značajno više da izdvaja za nauku i obrazovanje.
Ministar kulture, informisanja i informacionog društva Predrag Marković čestitao je Akademiji rođendan i ocenio da će u budućnosti Akademija ostati konzervativna kakva i treba da bude ali i da će naći način da povezuje mlade ljude i institucije na projektima i poslovima koji se moraju završavati.
Akademici čine Akademiju i nikada ne smemo zaboraviti ljude koji su ustanovili temelje naše države, nauke i umetnosti, rekao je Marković i naveo da je 170 godina tolika tradicija da moramo biti svesni da je veća naša obaveza prema Akademiji nego njena prema nama.
"Na nama je da čuvamo nešto što ima toliku tradiciju i značaj jer ako to ne učinimo ne zaslužujemo ništa novo", rekao je Marković.
Akademik Predrag Palavestra govorio je o počesima srpske Akademije i obavezi SANU da radi na prosvećivanju naroda.
"Neprosvećenost je bila i do danas je ostala najveća prepreka Srbije na putu ka Evropi i civilizovanom svetu", rekao je on.
"Dok se ranije o neprosvećenosti sudilo na sonovu broja pismenih i školovanih ljudi u narodu, i po njihovom uticaju na srpsko društvo, vremenom se pokazalo da neprosvećeni i polupismeni ljudi čine većinu naroda i da, preko političkih partija, upravljaju državom".
"Među Srbima, neprosvećenost uvek svaki naraštaj vraća unazad i nagoni ih da uvek počinju iz početka. Već pri svojim prvim koracima, najstarija srpska naučna ustanova postavila je sebi zadatak da Srbiju izvede na put obrazovanja i prosvećenosti", rekao je Palavestra.
Centralnoj proslavi na Dan Akademije prisustvovali su i predsednica Skupštine Slavica Đukić Dejanović, potpredsednici vlade Božidar Đelić i Jovan Krkobabić, patrijarh Irinej, kao i predstavnici verskih zajednica, kulturnih i naučnih institucija i diplomatskog kora.
U umetničkom programu izvedeno je "Čudo u ŠArganu" najmlađeg akademika Isidore Žebeljan, " "Per due" akademika Dejana Despića i "Arapska pesma i Gajde" mađarskog kompozitora Bele Bartoka.
Tekstove prvih članova Društva srpske slovesnosti - Jovana Sterije Popvića, Sime Milutinovića Sarajlije, Vuka Stefanovića Karadžića i Petra II Petrovića Njegoša, koje je priredio akademik Ljubomir Simović, čitali su dramski umetnici Nataša Ninković, Gojko Šantić i NEbojša Dugalić.
Proslava jubileja najstarije srpske naučne ustanove počela je u četvrtak koncertom minijatura kompozitora-članova SANU u Galeriji SANU. Godišnjica je obeležena i otkrivanjem biste Laze Kostića i otvaranjem izložbe "Akademici - likovni umetnici, iz umetničke zbirke SANU" a biće završena sutra koncertom kamerne muzike kompozitora-članova SANU u Kolarcevoj zadužbini.
Akademici - likovni umetnici, iz umetničke zbirke SANU
Umetnička zbirka Galerije SANU ima više od 3.000 slika, akvarela, grafika i skulptura, a biće izložena 84 rada 50 autora. Radovi iz umetničke zbirke SANU prvi put su bili izloženi 1982. godine.
Izložba povodom 170. godišnjice SANU predstaviće neka od najstarijih i najvrednijih dela umetničke zbirke Galerije SANU, među kojima su dela Uroša Predića, Paje Jovanovića, Đorđa Krstića, Steve Todorovića, Petra Ubavkića i Đorđa Jovanovića.
Biće predstavljena i dela savremenika Petra Lubarde, Stojana Aralice, Đorđa Andrejevića Kuna, Mila Milunovića, Peđe Milosavljevića, Nedeljka Gvozdenovića, Ivana Radovića, Marka Čelebonovića, Zore Petrović, Ljubice Sokić, Sretena Stojanovića i Riste Stijovića.
Zastupljena su i dela najmlađih akademika Olge Jevrić, Svetomira Arsića Basare, Mladena Srbinovića, Stojana Ćelića, Miodraga - Miće Popovića, Radomira Reljića, Petra Omčikusa, Milorada - Bate Mihailovića, Vladimira Veličkovića, Ljube Popovića, Dušana Otaševića...
Na izložbi neće biti izložena dela nekih umetnika akademika, među kojima su ona Katarine Ivanović, jer Akademija nije uspela da dođe do tih radova.
Izložbu prati katalog koji donosi tekstove akademika Ljubomira Simovića i dr Stanislava Živkovića i studiju o prisustvu likovnih umetnosti i umetnika u Akademiji, od njenog osnivanja do danas, i o formiranju umetničke zbirke SANU, kustosa koji rukovodi zbirkom Jelene Mežinski Milovanović. U publikaciji se prvi put u boji reprodukuju sva dela koja se izlažu u okviru postavke umetničke zbirke.
Otkrivanje biste Laze Kostića
U okviru proslave 170 godina Srpske akademije nauka i umetnosti na Kalemegdanu otkrivena bista pesniku Lazi Kostiću. Svojim shvatanjem poezije, jezika i sveta Kostić je i danas živ i aktuelan, podsticajan i provokativan, istakao pesnik Ljubomir Simović.
Otkrivanjem biste, dela akademika Nikole Koke Jankovića, Laza Kostić "došao na svoje mesto, na kome ga dočekuje niz znamenitih pesnika - Branko Radičević, Đura Jakšić, Vojislav Ilić, Aleksa Šantić, Jovan Dučić, Milan Rakić i sve njih i sve nas sa gornjeg grada gleda Despot Stefan Lazarević pesnik 'Slova ljubve'", istakao je Simović.
"'Slovo ljubve' Laze Kostića zove se zove 'Santa Maria della Salute'", rekao je Simović, napominjući da se otkrivanjem biste naglašava jedna od "magistralnih linija našeg pesništva počevši od Despota Stefana Lazarevića do Laze Kostića" koja povezuje 19. i 20. vek.
Svojim shvatanjem poezije, jezika i sveta Laza Kostić je toliko otišao ispred svog vremena i toliko je i danas živ i aktuelan, toliko podsticajan, čak i provokativan, istakao je Simović, dodavši da je Kostić među nama živo prisutan da ga čitamo i doživaljavamo i kao pesnika 21. veka.
Glumac Gojko Šantić pročitao je, potom, pesmu Laze Kostića "Među javom i med snom".
Laza Kostić je rođen 1841. godine u Kovilju u Bačkoj. Nakon što je doktorirao prava, bavio se advokaturom i bio beležnik i predsednik suda. Potom se odlučio je da se do kraja svog života bavi književnošću, novinarstvom i politikom.
Kostić je svoje književno stvaranje počeo u jeku romantizma pored Jovana Jovanovića Zmaja i Đure Jakšića. Napisao je oko 150 lirskih i 20-tak epskih pesama, balada i romansi, kao i tri drame, estetičku raspravu, filozofski traktat i veliku monografiju o Jovanu Jovanoviću Zmaju.
Jedna od njegovih najpoznatijih dela su "Među javom i med snom" i "Santa Maria della Salute".
SANU je, tokom više od veka i po postojanja, promenila nekoliko naziva od Društva srpske slovesnosti, Srpskog učenog društva i Kraljevsko-srpske akademije do današnje Srpske akademije nauka i umetnosti. Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da misija SANU nije da bude u službi dnevne politike, niti da bude arbitar u sukobu interesa izvan njenog domena, već da ostane ono što je i do sada bila - stožerna nacionalna naučna i kulturna institucija.
Predsednik SANU Nikola Hajdin ocenio je, u svojoj pozdravnoj reči, da je svaki problem koji zaokuplja društvo istovremeno je i problem SANU i da ona tim problemima treba da prilazi polazeći od naučnih činjenica bez ikakvih drugih primesa. Hajdin je naglasio da je "osnovni zadatak Akademije da analizira i izučava prosvetne probleme na naučnoj osnovi i da u tom pravcu javno deluje".
On je podsetio na drugi i mnogo važniji zadatak, koji se sastoji u shvatanju da je svaki problem koji zaokuplja društvo i narod u isto vreme i problem Akademije.
"Akademija može i treba da prilazi tim problemima polazeći od naučnih činjenica, bez ikakvih primesa ma kako se one nazivale", naveo je Hajdin.
Ministar prosvete i nauke Žarko Obradović rekao je da naučno-istraživačka delatnost, zajedno sa visokim obrazovanjem, mora imati ulogu pokretača sveukupnih ekonomskih i društvenih promena i reformi u procesu u stvaranju društva zasnovanog na znanju.
Srbija danas u izuzetno kompleksnom civilizacijskom i društvenom trenutku od svoje naučne elite i stvaralaca očekuje prave odgovore, rekao je Obradović i naglasio da SANU mora biti jedan od nosilaca privrednog i društvenog razvoja Srbije.
Prema njegovim rečima, Srbija raspolaže jednim od najznačajnih resursa - ljudskim resursima, kompetentnim naučnicima, istraživačima, stručnjacima, zbog čega mora značajno više da izdvaja za nauku i obrazovanje.
Ministar kulture, informisanja i informacionog društva Predrag Marković čestitao je Akademiji rođendan i ocenio da će u budućnosti Akademija ostati konzervativna kakva i treba da bude ali i da će naći način da povezuje mlade ljude i institucije na projektima i poslovima koji se moraju završavati.
Akademici čine Akademiju i nikada ne smemo zaboraviti ljude koji su ustanovili temelje naše države, nauke i umetnosti, rekao je Marković i naveo da je 170 godina tolika tradicija da moramo biti svesni da je veća naša obaveza prema Akademiji nego njena prema nama.
"Na nama je da čuvamo nešto što ima toliku tradiciju i značaj jer ako to ne učinimo ne zaslužujemo ništa novo", rekao je Marković.
Akademik Predrag Palavestra govorio je o počesima srpske Akademije i obavezi SANU da radi na prosvećivanju naroda.
"Neprosvećenost je bila i do danas je ostala najveća prepreka Srbije na putu ka Evropi i civilizovanom svetu", rekao je on.
"Dok se ranije o neprosvećenosti sudilo na sonovu broja pismenih i školovanih ljudi u narodu, i po njihovom uticaju na srpsko društvo, vremenom se pokazalo da neprosvećeni i polupismeni ljudi čine većinu naroda i da, preko političkih partija, upravljaju državom".
"Među Srbima, neprosvećenost uvek svaki naraštaj vraća unazad i nagoni ih da uvek počinju iz početka. Već pri svojim prvim koracima, najstarija srpska naučna ustanova postavila je sebi zadatak da Srbiju izvede na put obrazovanja i prosvećenosti", rekao je Palavestra.
Centralnoj proslavi na Dan Akademije prisustvovali su i predsednica Skupštine Slavica Đukić Dejanović, potpredsednici vlade Božidar Đelić i Jovan Krkobabić, patrijarh Irinej, kao i predstavnici verskih zajednica, kulturnih i naučnih institucija i diplomatskog kora.
U umetničkom programu izvedeno je "Čudo u ŠArganu" najmlađeg akademika Isidore Žebeljan, " "Per due" akademika Dejana Despića i "Arapska pesma i Gajde" mađarskog kompozitora Bele Bartoka.
Tekstove prvih članova Društva srpske slovesnosti - Jovana Sterije Popvića, Sime Milutinovića Sarajlije, Vuka Stefanovića Karadžića i Petra II Petrovića Njegoša, koje je priredio akademik Ljubomir Simović, čitali su dramski umetnici Nataša Ninković, Gojko Šantić i NEbojša Dugalić.
Proslava jubileja najstarije srpske naučne ustanove počela je u četvrtak koncertom minijatura kompozitora-članova SANU u Galeriji SANU. Godišnjica je obeležena i otkrivanjem biste Laze Kostića i otvaranjem izložbe "Akademici - likovni umetnici, iz umetničke zbirke SANU" a biće završena sutra koncertom kamerne muzike kompozitora-članova SANU u Kolarcevoj zadužbini.
Akademici - likovni umetnici, iz umetničke zbirke SANU
Umetnička zbirka Galerije SANU ima više od 3.000 slika, akvarela, grafika i skulptura, a biće izložena 84 rada 50 autora. Radovi iz umetničke zbirke SANU prvi put su bili izloženi 1982. godine.
Izložba povodom 170. godišnjice SANU predstaviće neka od najstarijih i najvrednijih dela umetničke zbirke Galerije SANU, među kojima su dela Uroša Predića, Paje Jovanovića, Đorđa Krstića, Steve Todorovića, Petra Ubavkića i Đorđa Jovanovića.
Biće predstavljena i dela savremenika Petra Lubarde, Stojana Aralice, Đorđa Andrejevića Kuna, Mila Milunovića, Peđe Milosavljevića, Nedeljka Gvozdenovića, Ivana Radovića, Marka Čelebonovića, Zore Petrović, Ljubice Sokić, Sretena Stojanovića i Riste Stijovića.
Zastupljena su i dela najmlađih akademika Olge Jevrić, Svetomira Arsića Basare, Mladena Srbinovića, Stojana Ćelića, Miodraga - Miće Popovića, Radomira Reljića, Petra Omčikusa, Milorada - Bate Mihailovića, Vladimira Veličkovića, Ljube Popovića, Dušana Otaševića...
Na izložbi neće biti izložena dela nekih umetnika akademika, među kojima su ona Katarine Ivanović, jer Akademija nije uspela da dođe do tih radova.
Izložbu prati katalog koji donosi tekstove akademika Ljubomira Simovića i dr Stanislava Živkovića i studiju o prisustvu likovnih umetnosti i umetnika u Akademiji, od njenog osnivanja do danas, i o formiranju umetničke zbirke SANU, kustosa koji rukovodi zbirkom Jelene Mežinski Milovanović. U publikaciji se prvi put u boji reprodukuju sva dela koja se izlažu u okviru postavke umetničke zbirke.
Otkrivanje biste Laze Kostića
U okviru proslave 170 godina Srpske akademije nauka i umetnosti na Kalemegdanu otkrivena bista pesniku Lazi Kostiću. Svojim shvatanjem poezije, jezika i sveta Kostić je i danas živ i aktuelan, podsticajan i provokativan, istakao pesnik Ljubomir Simović.
Otkrivanjem biste, dela akademika Nikole Koke Jankovića, Laza Kostić "došao na svoje mesto, na kome ga dočekuje niz znamenitih pesnika - Branko Radičević, Đura Jakšić, Vojislav Ilić, Aleksa Šantić, Jovan Dučić, Milan Rakić i sve njih i sve nas sa gornjeg grada gleda Despot Stefan Lazarević pesnik 'Slova ljubve'", istakao je Simović.
"'Slovo ljubve' Laze Kostića zove se zove 'Santa Maria della Salute'", rekao je Simović, napominjući da se otkrivanjem biste naglašava jedna od "magistralnih linija našeg pesništva počevši od Despota Stefana Lazarevića do Laze Kostića" koja povezuje 19. i 20. vek.
Svojim shvatanjem poezije, jezika i sveta Laza Kostić je toliko otišao ispred svog vremena i toliko je i danas živ i aktuelan, toliko podsticajan, čak i provokativan, istakao je Simović, dodavši da je Kostić među nama živo prisutan da ga čitamo i doživaljavamo i kao pesnika 21. veka.
Glumac Gojko Šantić pročitao je, potom, pesmu Laze Kostića "Među javom i med snom".
Laza Kostić je rođen 1841. godine u Kovilju u Bačkoj. Nakon što je doktorirao prava, bavio se advokaturom i bio beležnik i predsednik suda. Potom se odlučio je da se do kraja svog života bavi književnošću, novinarstvom i politikom.
Kostić je svoje književno stvaranje počeo u jeku romantizma pored Jovana Jovanovića Zmaja i Đure Jakšića. Napisao je oko 150 lirskih i 20-tak epskih pesama, balada i romansi, kao i tri drame, estetičku raspravu, filozofski traktat i veliku monografiju o Jovanu Jovanoviću Zmaju.
Jedna od njegovih najpoznatijih dela su "Među javom i med snom" i "Santa Maria della Salute".
Нема коментара:
Постави коментар