Povodom 100 godina od osnivanja Saveza izviđača Srbije naša pošta pustila je 06. maja u opticaj prigodnu marku nominale 22 dinara.
Godine 1908. Dr Miloš Pavlović dobija knjigu nemačkog vojnog lekara Dr Liona, koja je ustvari bila nemački prevod knjige Roberta Bedena Pauela "Izviđaštvo za dečake", koju je u Beograd poslao Jovan Tanović, tadašnji dopisnik Politike iz Londona. Dr Miloš Popović objavljuje njene odlomke. Reč skaut prevodi kao četnik. Prevod ove reči obrazložio je ovako: "Mi u našoj istoriji nismo imali izvidnike koji se kreću po prašumama i nepoznatim prostranstvima, ali jesmo uskoke, hajduke i četnike koji su branili čast i imovinu svog naroda."
Prevod reči skautizam je glasio četništvo, pa su tako i pripadnici novostvorene organizacije nazivani malim četnicima. Po stvaranju Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, radi doprinosa miru u državi, umesto četnik prihvata reč izvidnik, koja se zadržala do današnjih dana.
Na đurđevdan, 06. maja pre sto godina, po uzoru na Roberta Baden Pauela, posle zbora u dvorištu Treće muške gimnazije (koja se tada nalazila na delu Beograda zvanom Krunski venac), tridesetak dečaka sa maramama oko vrata, u koloni, prelazi razdaljinu od Fišeklijske ulice do Karađorđevog parka. Tu ih Dr Miloš Popović uz pomoć Jovana Tanovića, novinara i entuzijasta iz organizacije Trezvena mladeži podučava skautskom programu: igraju se, uče razne veštine, druže se i vesele.
Ponesen pisanjem osnivača Dr Miloša Popovića, niški student filozofije Panta Ranđelović osnovao je prvu „četicu“ četnika/izvidnika u Nišu, juna 1911. godine. Iste godine, osnovane su još četiri čete u Beogradu, po dve u Kragujevcu i Valjevu i jedna u Vranju. Već 1912. godine, na kongresu Saveza trezvene mladeži, doneta je odluka da se organizacije razdvoje, te je nastala nova organizacija nazvana Mladi četnici i planinke Kraljevine Srbije. Dr Miloš Popović je izabran za prvog starešinu.
Prvi svetski skautski skup na kome su učestvovali i srpski izviđači održavn je u Londonu. Tom prilikom održana je i prva međunarodna konferencija o skautizmu, a Robert Baden Pauel postavljen je na čelo skauta sveta.
Na Drugoj međunarodnoj konferenciji o skautizmu, održanoj u Parizu od 25. do 29. jula 1922. godine, osnovana je Svetska organizacija skautskog pokreta (WOSM). Među 30 zemalja osnivača ove svetske organizacije bio je i Savez izvidnika i planinki Kraljevine Jugoslavije.
Najveći uspon skautksa organizacija Srbije doživela je posle II svetskog rata. Obnavljanje izviđačke organizacije vezuje se 1948. godinu, kada je u Vranju, pod skrivenim nazivom "Spartak" počeo rad izvidnika, jer tada još nisu postojali zakonski okviri za rad društvene organizacije. Danas je Savez izviđača Srbije punopravan član WOSM-a i nastupa u svim njegovim aktivnostima.
Ovo je naše treće izdanje prigondih maraka vezano za izviđaštvo.
Prva je emitovana 24. februara 1999. godine povodom 50 godina obnavljanja izviđaštva u Jugoslaviji. Godine 2007. zajednička tema evropskih zemalja u okviru izdanja "Evropa" bila je posvećena skautima. Tim povodom Srbija je 3. maja emitovala seriju od dve marke i blok (karnet).
Umetničku obradu marke za ovogodišnje izdanje uradila je Marija Dokmanović, slikar - grafičar, a stručnu saradnju pružio je Ljubiša Mančić, vajar i načelnik Muzeja izviđača IDC "Dr Milan Popović".
Marke su štampane tehnikom višebojnog ofseta u numerisanim šalterskim tabacima od po 10 maraka u novosadskoj štampariji "Forum". Tiraž je 100.000 komada.
Prigodni koverat prvog dana, koji nosi žig pošte 11101 u Beogradu, poput ostalih ovogodišnjih koverata nije se pojavio na šalterima.
Prevod reči skautizam je glasio četništvo, pa su tako i pripadnici novostvorene organizacije nazivani malim četnicima. Po stvaranju Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, radi doprinosa miru u državi, umesto četnik prihvata reč izvidnik, koja se zadržala do današnjih dana.
Na đurđevdan, 06. maja pre sto godina, po uzoru na Roberta Baden Pauela, posle zbora u dvorištu Treće muške gimnazije (koja se tada nalazila na delu Beograda zvanom Krunski venac), tridesetak dečaka sa maramama oko vrata, u koloni, prelazi razdaljinu od Fišeklijske ulice do Karađorđevog parka. Tu ih Dr Miloš Popović uz pomoć Jovana Tanovića, novinara i entuzijasta iz organizacije Trezvena mladeži podučava skautskom programu: igraju se, uče razne veštine, druže se i vesele.
Ponesen pisanjem osnivača Dr Miloša Popovića, niški student filozofije Panta Ranđelović osnovao je prvu „četicu“ četnika/izvidnika u Nišu, juna 1911. godine. Iste godine, osnovane su još četiri čete u Beogradu, po dve u Kragujevcu i Valjevu i jedna u Vranju. Već 1912. godine, na kongresu Saveza trezvene mladeži, doneta je odluka da se organizacije razdvoje, te je nastala nova organizacija nazvana Mladi četnici i planinke Kraljevine Srbije. Dr Miloš Popović je izabran za prvog starešinu.
Prvi svetski skautski skup na kome su učestvovali i srpski izviđači održavn je u Londonu. Tom prilikom održana je i prva međunarodna konferencija o skautizmu, a Robert Baden Pauel postavljen je na čelo skauta sveta.
Na Drugoj međunarodnoj konferenciji o skautizmu, održanoj u Parizu od 25. do 29. jula 1922. godine, osnovana je Svetska organizacija skautskog pokreta (WOSM). Među 30 zemalja osnivača ove svetske organizacije bio je i Savez izvidnika i planinki Kraljevine Jugoslavije.
Najveći uspon skautksa organizacija Srbije doživela je posle II svetskog rata. Obnavljanje izviđačke organizacije vezuje se 1948. godinu, kada je u Vranju, pod skrivenim nazivom "Spartak" počeo rad izvidnika, jer tada još nisu postojali zakonski okviri za rad društvene organizacije. Danas je Savez izviđača Srbije punopravan član WOSM-a i nastupa u svim njegovim aktivnostima.
Ovo je naše treće izdanje prigondih maraka vezano za izviđaštvo.
Prva je emitovana 24. februara 1999. godine povodom 50 godina obnavljanja izviđaštva u Jugoslaviji. Godine 2007. zajednička tema evropskih zemalja u okviru izdanja "Evropa" bila je posvećena skautima. Tim povodom Srbija je 3. maja emitovala seriju od dve marke i blok (karnet).
Marke su štampane tehnikom višebojnog ofseta u numerisanim šalterskim tabacima od po 10 maraka u novosadskoj štampariji "Forum". Tiraž je 100.000 komada.
Prigodni koverat prvog dana, koji nosi žig pošte 11101 u Beogradu, poput ostalih ovogodišnjih koverata nije se pojavio na šalterima.
Нема коментара:
Постави коментар