05. јун 2011.

30 godina od otkrivanja AIDS-a


Kada se svet pre tri decenije, na današnji dan, prvi put suočio sa nepoznatom bolešću, teško da se moglo pretpostaviti koliko će ona da uzme maha i kako će biti teško pronaći joj lek.

Primer Timotija Reja Brauna (45) iz San Franciska, jedine osobe koja je do danas izlečena od side, budi tek slabašne nade desetinama miliona onih koji se bore sa ovom bolešću. Specifičan slučaj Reja Brauna, koji je oboleo ne samo od side, već i leukemije, ne može da se primeni na sve zaražene virusom HIV-a. Naučnici, ipak, ohrabruju obolele uveravanjem da bi nove metode mogle da daju željeni rezultat, ili bar da omoguće bolesnicima život bez svakodnevnog uzimanja lekova.

Dok izlečenje već zaraženih i dalje ostaje teško ostvariv cilj, fokus je trenutno na pokušaju da se spreče nove infekcije. Uzimajući u obzir skorašnji napredak u razvoju vakcine protiv side, naučnici ističu da su na putu suzbijanja pandemije.

Više od 25 miliona ljudi je preminulo od side otkako je 1981. u Los Anđelesu među homoseksualcima registrovano prvih pet slučajeva. Danas više od 33 miliona ljudi boluje od side, od toga najveći broj u podsaharskoj Africi. U SAD ima milion obolelih.

Od side godišnje umre oko dva miliona ljudi, posebno u siromašnim sredinama u kojima su lekovi teško dostupni. Ali u visoko razvijenim zemljama, kao što je Amerika, lečenje daje značajne rezultate.

Zaraženi virusom HIV-a koji se redovno leče, danas žive, ako je verovati statistici, nekoliko meseci kraće nego nezaraženi. Moderni lekovi su lakši za upotrebu, i mnogi oboleli uzimaju samo jednu pilulu dnevno.

U međuvremenu, slučaj jedinog izlečenog, američkog prevodioca Reja Brauna, koji je 1995, dok je živeo u Nmečkoj, saznao da ima sidu, pruža nove nade u pronalaženje leka. Braunov slučaj je, međutim, specifičan. On je, zahvaljujući presađivanju matičnih ćelija uspeo da se oslobodi virusa HIV-a, ali ne i leukemije koju je, nezavisno od side, kasnije dobio.

Naučnici zasnivaju nade na spoznaji da postoje ljudi koji su bili izloženi virusu, a nisu se zarazili jer su imali genetske mutacije koje su im omogućile prirodni imutnitet na virus.

Transplantacija matičnih ćelija, po ugledu na Braunov slučaj, značila bi da se imuni sistem uništi hemoterapijom i zračenjem, a da se potom presade ćelije donatora, u nadi da će one zaživeti. Proces je suviše rizičan.

Stoga se radi na modifikaciji inficiranih krvnih ćelija kako bi postale imune na HIV. U teoriji, to bi trebalo da ojača imuni sistem dovoljno da pacijentu više nisu potrebni lekovi kako bi virus držao pod kontrolom. Ova istraživanja, međutim, u praksi još ne daju željene rezlutate.

Pošta Srbije je ovim povodom izdala prigodnu markicu, nominale 50 dinara.

Нема коментара:

Постави коментар