Dana 16. juna 1911. godine ‚‚rođen“ je IBM tako što su se tri male firme, udružile u Computing Tabulating Recording Co. Današnje ime nosi od 1924. godine.
Google, Apple i Facebook danas su najčešće u centru pažnje, tako da često zaboravljemo koja kompanija je ‚‚izmislila“ barkod, čiji je računar koji ‚‚razmišlja“ skoro kao čovek, ko nam omogućava da čuvamo fajlove na laptopu ili da podignemo novac sa bankomata.
IBM je ‚‚rođen“ 16. juna 1911, kada su se tri male firme, koje su se bavile proizvodnjom vaga, mašina za poništavanje kartica kojima se beleži kada su radnici došli na posao, različitih pomagala i preciznih mehanizama, udružile u Computing Tabulating Recording Co.
Smeštena u Endikotu u Njujorku, nova kompanija počela je da pravi i mašine koje su sa već otkucanih kartica zaposlenih čitale podatke i skladištile ih u bazu. Do 1930, IBM-ove kartice već su pratile podatke od 26 miliona Amerikanaca, u sklopu programa socijalnog osiguranja koji je tadašnja vlada pokrenula.
Veličinu mašina iz tog vremena prosečan korisnik gedžeta iz iPod ere ne može ni da zamisli, bile su zaista ogromne, ali logika procesa bila je ista kao logika modernih računara. I tada ste imali mesto za skladištenje podataka, matematičko procesiranje informacija, i ‚‚izlaz“.
Nemački ogranak kompanije za vreme Drugog svetskog rata Deutsche Hollerith Maschinen GmbH, u jednom trenutku došao je pod kontrolu nacista, pa je kompanija sporadično bila optuživana za saradnju sa Hitlerovim režimom. Veliki broj dokumenata iz tog perioda je izgubljen, a oni koji su sačuvani stavljeni su na raspolaganje nezavisnim istraživačima sa Univerziteta u Njujorku i Univerziteta Hoenhajm iz Štutgarta.
Posle Drugog svetskog rata kompanija je ulagala značajna sredstva i resurse u održavanje svoje dominantne pozicije na tržištu mainframe kompjutera, koji su zauzimali čitave prostorije.
Do kraja '60. godina, IBM je bio jedina kompanija koja se bavila visokim tehnologijama koja je iz godine u godinu bila u top deset kompanija. Tokom te decenije pet milijardi dolara uloženo je u razvoj serije računara koji bi mogli lako da se apgrejduju, tako da prate rast kompanije koja ih koristi.
Magnetni hard disk predstavljen je 1956, a flopi disk 1971. Prvi bar kod razvila je ova kompanija 1960, čime je otvoren put kucanju računa u supermarketima na kakvo smo danas navikli. IBM stoji i iza brzih transakcija koje nam omogućavaju da uživamo u blagodetima bankomata, a ‚‚ajbiemovci“ su kreirali i tehnologiju magnetne trake za kreditne kartice.
IBM je reputaciju izgradio na pouzdanosti i prisustvu na svim tržištima, kao i na razgranatoj prodajnoj mreži. Ali, kada je birokratija počela da guši kreativnost, sreća je počela da se menja. Gigant je počeo da posrće sa usponom jeftinih mikroprocesora i gubio je korak sa kompanijama koje su mogle da isprate brze promene u industriji.
Svoj prvi personalni računar IBM je predstavio 1981. ali je menadžment kompanije napravio kobnu grešku: u tom trenutku nisu otkupljena prava na softver koji ga je pokretao. Pogađate ko je stajao iza softvera? Microsoft, naravno.
Zahvaljujući IBM-u, PC je postao mejnstrim, ali kompanija je počela da posustaje na tržištu koje je praktično stvorila. IBM je počeo da zavisi od Intelovih procesora i Microsoftovog softvera, što je ‚‚džina“ učinilo ranjivim u trenutku kada je PC industrija počela naglo da raste, a rivalske kompanije da koriste istu tehnologiju.
Sa godišnjim prihodom od oko 100 milijardi dolara, IBM je danas na 18. mestu Fortune 500 liste. Svake godine u istraživanja i razvoj ulaže se u proseku oko šest milijardi, a rezultat takvog pristupa je i superkompjuter IBM Watson.
Istorija logoa IMB-a :
1924. – 1946.
Google, Apple i Facebook danas su najčešće u centru pažnje, tako da često zaboravljemo koja kompanija je ‚‚izmislila“ barkod, čiji je računar koji ‚‚razmišlja“ skoro kao čovek, ko nam omogućava da čuvamo fajlove na laptopu ili da podignemo novac sa bankomata.
IBM je ‚‚rođen“ 16. juna 1911, kada su se tri male firme, koje su se bavile proizvodnjom vaga, mašina za poništavanje kartica kojima se beleži kada su radnici došli na posao, različitih pomagala i preciznih mehanizama, udružile u Computing Tabulating Recording Co.
Smeštena u Endikotu u Njujorku, nova kompanija počela je da pravi i mašine koje su sa već otkucanih kartica zaposlenih čitale podatke i skladištile ih u bazu. Do 1930, IBM-ove kartice već su pratile podatke od 26 miliona Amerikanaca, u sklopu programa socijalnog osiguranja koji je tadašnja vlada pokrenula.
Veličinu mašina iz tog vremena prosečan korisnik gedžeta iz iPod ere ne može ni da zamisli, bile su zaista ogromne, ali logika procesa bila je ista kao logika modernih računara. I tada ste imali mesto za skladištenje podataka, matematičko procesiranje informacija, i ‚‚izlaz“.
Nemački ogranak kompanije za vreme Drugog svetskog rata Deutsche Hollerith Maschinen GmbH, u jednom trenutku došao je pod kontrolu nacista, pa je kompanija sporadično bila optuživana za saradnju sa Hitlerovim režimom. Veliki broj dokumenata iz tog perioda je izgubljen, a oni koji su sačuvani stavljeni su na raspolaganje nezavisnim istraživačima sa Univerziteta u Njujorku i Univerziteta Hoenhajm iz Štutgarta.
Posle Drugog svetskog rata kompanija je ulagala značajna sredstva i resurse u održavanje svoje dominantne pozicije na tržištu mainframe kompjutera, koji su zauzimali čitave prostorije.
Do kraja '60. godina, IBM je bio jedina kompanija koja se bavila visokim tehnologijama koja je iz godine u godinu bila u top deset kompanija. Tokom te decenije pet milijardi dolara uloženo je u razvoj serije računara koji bi mogli lako da se apgrejduju, tako da prate rast kompanije koja ih koristi.
Magnetni hard disk predstavljen je 1956, a flopi disk 1971. Prvi bar kod razvila je ova kompanija 1960, čime je otvoren put kucanju računa u supermarketima na kakvo smo danas navikli. IBM stoji i iza brzih transakcija koje nam omogućavaju da uživamo u blagodetima bankomata, a ‚‚ajbiemovci“ su kreirali i tehnologiju magnetne trake za kreditne kartice.
IBM je reputaciju izgradio na pouzdanosti i prisustvu na svim tržištima, kao i na razgranatoj prodajnoj mreži. Ali, kada je birokratija počela da guši kreativnost, sreća je počela da se menja. Gigant je počeo da posrće sa usponom jeftinih mikroprocesora i gubio je korak sa kompanijama koje su mogle da isprate brze promene u industriji.
Svoj prvi personalni računar IBM je predstavio 1981. ali je menadžment kompanije napravio kobnu grešku: u tom trenutku nisu otkupljena prava na softver koji ga je pokretao. Pogađate ko je stajao iza softvera? Microsoft, naravno.
Zahvaljujući IBM-u, PC je postao mejnstrim, ali kompanija je počela da posustaje na tržištu koje je praktično stvorila. IBM je počeo da zavisi od Intelovih procesora i Microsoftovog softvera, što je ‚‚džina“ učinilo ranjivim u trenutku kada je PC industrija počela naglo da raste, a rivalske kompanije da koriste istu tehnologiju.
Sa godišnjim prihodom od oko 100 milijardi dolara, IBM je danas na 18. mestu Fortune 500 liste. Svake godine u istraživanja i razvoj ulaže se u proseku oko šest milijardi, a rezultat takvog pristupa je i superkompjuter IBM Watson.
Istorija logoa IMB-a :
1924. – 1946.
1947. – 1956.
1956. – 1972.
1972. do danas
logo povodom 100 godina kompanije
1956. – 1972.
1972. do danas
logo povodom 100 godina kompanije
Нема коментара:
Постави коментар