U istoriji vazduhoplovstva posebno mesto zauzimaju prvi konstruktori aviona koji su istovremeno bili i piloti na svojim letelicama. Među njima su Edvard Rusijan i Ivan Sarić, čiji su poduhvati u vezi sa našom zemljom.
Edvard Rusijan, jedan od pionira avijacije, rođen je u Gorici u Istri 1886. godine. Zajedno sa bratom Josipom bavio se gradnjom motornih aviona, kojima je i sam pilotirao. Prvi let izveo je u svom rodnom mestu – Gorici 1909. godine, samo šest godina posle prvog leta braće Rajt. U radu na konstruisanju i gradnji aviona sarađivao je sa Dubrovčaninom Mihailom Merćepom. Već 1910. godine na aeromitingu u Zagrebu je pilotirao avionom njihove zajedničke konstrukcije nazvanim „merćep-rusijan”. Tokom te godine imao je još nekoliko javnih letova nad gradovima u Austro-Ugarskoj pri čemu je uvek izazivao posebnu pažnju građana.
Rusijan je bio veoma aktivan u popularisanju ideje vazduhoplovstva. Nošen idejom jugoslovenstva, došao je sa Merćepom u Beograd početkom januara 1911. godine. Javni let pred Beograđanima bio je zakazan za 9. januar. Iako je tog dana u Beogradu duvao snažni rafalni vetar – košava, Rusijan je i pored mnogobrojnih ubeđivanja da odloži let ipak poleteo sa ciljem da ne razočara Beograđane. Nadleteo je deo grada, kao i železnički most na Savi. Pri povratku ka mestu odakle je i uzleteo, u Donjem gradu na Kalemegdanu, na visini od oko 20 metara snažan rafal vetra polomio je jedno krilo. Avion je pao na sam bedem tvrđave Kalemegdana pored reke u blizini kule Nebojše. Pri padu aviona Rusijan je poginuo. Imao je tek 25 godina. Pred velikim brojem ljudi i po hladnom vremenu sahranjen je u Beogradu, a posmrtni govor održao je naš književnik Branislav Nušić.
Lik Edvarda Rusijana prikazan je na dvema našim markama. U okviru prigodnog izdanja kojim su obeleženi jubileji u 1960. godini emitovana je marka od 40 dinara sa njegovim likom. Na marki je prikazan i izgled aviona „eda-2” kojim je Rusijan leteo iznad Beograda. Nacrt marke uradio je Andrija Milenković, a štampana je tehnikom linijske duboke štampe u Zavodu za izradu novčanica u Beogradu. Puštena je u prodaju 24. oktobra 1960. godine.
Druga marka sa likom Edvarda Rusijana emitovana je 1. aprila 1991. godine u okviru prigodnog izdanja povodom 100 godina od prvog čovekovog leta. Na marki je takođe prikazan i avion „eda-2”. Nacrt za marku uradio je akademski slikar Radomir Bojanić, a marka je ofset tehnikom štampana u novosadskoj štampariji „Forum”. Šalterski tabačić sadrži osam maraka sa vinjetom, na kojoj je kao motiv prikazan prvi let Ikara. Na drugoj marki iz ove serije prikazan je nemački inženjer i konstruktor Oto Lilijental (1848–1896), koji je 1891. godine svojom dvokrilnom jedrilicom preleteo razdaljinu od 15 metara.
Od srpskih konstruktora aviona, pionira vazduhoplovstva, posebno mesto zauzima Subotičanin Ivan Sarić (1876–1966). Kao svestrani sportista učestvovao je u biciklističkim, motociklističkim i automobilskim takmičenjima početkom prošlog veka. Kao samouki konstruktor 1905. godine konstruisao je motocikl, potom automobil, a 1910. godine avion. Ovim avionom sa klipno-elisnim pogonom, nazvanim „sarić-1”, prvi put je poleteo u Subotici 16. oktobra 1910. godine.
Na prigodnoj marki nominale 1,10 dinara, a u okviru tradicionalne serije od četiri vrednosti pod nazivom „Muzejski eksponati”, kao motiv prikazan je avion „sarić-1”. Marka je emitovana 25. decembra 1995. godine i štampana je ofset tehnikom u Zavodu za izradu novčanica u Beogradu. Avion „sarić-1”, rekonstruisan na osnovu originalnih delova, nalazi se u Muzeju jugoslovenskog vazduhoplovstva na Aerodromu „Nikola Tesla” u Beogradu.
Нема коментара:
Постави коментар