Novo otkriće na Feliks Romulijani

Iako nedavno otkrivenoj skulpturi pored spoljnjeg zida jedne kuće u „Romulijani” nedostaje gornji deo, većina stručnjaka na terenu više ne sumnja da je na njoj predstavljen konjanik u lovu, sa psom (dogom) koja za nogu grize vepra.

Ovakvo mišljenje učvršćuje i pre neki dan (baš kad smo posetili lokalitet) pronađeni deo cevanice od konja. Da li je u pitanju trački lovac, poznati antički kult na Balkanu i šire, ili čak imperator, na šta ukazuje poređenje sa kamejom iz Kusatka koja se čuva u Narodnom muzeju u Beogradu, na kojoj je prikazan imperator Konstantin, arheolozi će moći da potvrde tek ako nađu još koji komad skulpture, a ponajviše ako im se posreći da otkriju carsku krunu.

O detaljima iskopavanja na lokalitetu „Feliks Romulijana” razgovaramo sa Slavišom Perićem, direktorom Arheološkog instituta u Beogradu, Gerdom Zomer fon Bulov iz Arheološkog instituta u Frankfurtu koja predvodi ekipu nemačkih stručnjaka, Stefanom Pop Lazićem, na čelu tima srpskih arheologa, Borom Dimitrijevićem, direktorom Narodnog muzeja u Zaječaru, i Majom Živić, arheologom iz iste ustanove. Ekipi se pridružila i arheolog En Čen, sa Kolumbija univerziteta koja u Romulijani prikuplja podatke za doktorat na temu tetrarhije (četvorice vladara), koju je zbog enormnog prostranstva imperije uveo Dioklecijan postavivši za jednog od njih svog zeta Galerija, poreklom iz ovog kraja nadomak Gamzigradske banje.

- Najpreče nam je da definišemo karakter objekata izvan bedema Galerijeve palate. Ti objekti podsećaju na vile, što nam govori o postojanju naselja pre nego što se Galerije pod starost povukao u rodni kraj i podigao palatu koju je po svojoj majci Romuli nazvao „Romulijana”. Istraživanje i uređenje prostora oko istočne kapije nam je bitno radi same prezentacije lokaliteta koji iz godine u godinu posećuje sve više turista (prošle ih je bilo 40.000, prim. nov.) Ovih dana treba da nam izađe i englesko izdanje monografije o palati. Slede izlaganja na stručnim skupovima, kao i objavljivanje rezultata istraživanja u časopisima. Sve ovo je naša obaveza na osnovu Uneskove konvencije - objašnjava Slaviša Perić.

Da treba dalje sondirati teren i u zapadnom delu radi prikupljanja podataka o lokalitetu pre i u vreme Galerija, slažu se i Fon Bulov i Pop Lazić. Oni, međutim, smatraju da je rano govoriti o Galerijevom letnjikovcu ili pak zimovniku. Izvesno je, kažu oboje, da se ovde živelo, da je u naselju bilo radionica jer su pronađeni ostaci materijala za obradu gvozdene rude, a i jedna staklarska peć.

Geofizičkim istraživanjem tla i snimanjem pomoću specijalnih magnetnih sondi (opreme nemačkih arheologa), detektovano je naselja pod zemljom. Kuća koja se upravo iskopava, kraj koje je skulptura nađena, samo je jedna u građevina koje se na snimku vide. Da bi se znalo čemu je služila, Pop Lazić smatra da treba videti ima li tragova podova, kakav je u kući bio dovod vode, kako je bila rešena kanalizacija...

O samoj skulpturi pronađenoj ovog leta mišljenja se još sučeljavaju. Maja Živić tvrdi da je bila uzidana u građevinu, a što se tiče u prvom momentu iznete teze da je na njoj scena Dijane u lovu kaže:

- Tokom antike su se kultovi mešali, prožimali, tako da se ne može napraviti jasna razlika šta je iz predhrišćanskog doba a šta s početka hrišćanske religije. Meni je zanimljivo što je skulptura starija od vile rustike uz koju je nađena i što je očigledno korišćena kao građevinski materijal! Uostalom, i Galerijevu glavu pronašli smo uzidanu u zid!

Da li je reč o vili - svi arheolozi, međutim, još neće decidirano da kažu. Bitno je da ovaj nalaz potvrđuje mišljenje Gerde Zomer fon Bulov da je ovde bilo naselje koje prethodi Galerijevoj „Romulijani”.

- Da ga nazovemo naseljem sa gradskim odlikama. Zdanje uz koje je bila skulptura potiče iz polovine III veka i u njemu je sigurno živeo neko višeg statusa. Ranije smo mislili da je Galerije poreklom sa sela, ali ovi nalazi nam govore da to nije tačno - izričit je Dimitrijević ukazujući na strpljenje koje je za arheologe važno kao i sreća. - I za baziliku smo najpre mislili da je žitnica, za naselje da je selo koje su zbog nečega stanovnici iznenada napustili, dok nismo shvatili da se ovde dobrano živelo.

Pred našim i nemačkim arheolozima još je dosta posla. Potrebno je obraditi sve podatke do kojih su došli, uporediti skulpturu sa sličnim predstavama, doduše sačuvanim u reljefu (Dimitrijević posebno insistira na komparaciji sa „beogradskom kamejom”), ponuditi preciznije tumačenje ko je na njoj predstavljen. Sve opcije su u igru, pa i ta da je imperator Konstantin prikazan kao trački konjanik. Dosadašnja otkrića na „Romulijani” u koja se ubrajaju tri mozaika („Dionis sa leopardom”, „Lavirint” i „Venatori” ili „Lovci”), glave Herkula, Jupitera i Galerija i arhivolte na kojoj je isklesan natipis „Felix Romuliana”, sigurno će doprineti da se enigma skulpture ubrzo, možda već na jesen - reši.

Zapadna kapija palate

Skulptura pronađena na Romulijani

Kratak istorijat istraživanja
Nakon poprilično „sušnog” perioda za arheologe, dugog 17 godina (Galerijeva glava je pronađena još 1993), nedavno otkriće skulpture otvorilo je nadu da kraj palate ima još dragocenih artefakata za izučavanje Rimske imperije na ovom arheološkom lokalitetu.

Podsećamo, istraživanja na „Romulijani” davno su započeli Vekoslav Popović, Đorđe Mano Zisi i Dragoslav Srejović na osnovu nekoliko izvora. Prvi je opis Gamzigrada, iz 1845. koji je dao Baron fon Herder u putopisu „Rudarski put po Srbiji”, drugi su crteži zidina iz 1860. koje je ostavio austrijski arheolog i putopisac Feliks Kanic, a treći nacrt osnove bedema koji je 1950. načinio arhitekta Đurđe Bošković.

Godine 1953. arheolozi su otkrili palatu, hramove i mozaik „Venatora”, 1984. arhivoltu sa natpisom „Felix Romuliana”, a 1989. grobove Galerija i Romule na brdu Magura... Galerijeva palata je 2007. upisana na listu Svetske baštine pod okriljem Uneska.