Ubrzo posle oslobođenja Zaječara 1918. godine, u varoš stiže dvadesetak vojnih automobila sa Solunskog fronta (marki Ford i Dodž), a nešto docnije i vozila dobijena putem reparacija od poraženog protivnika. U bivšim pešadijskim kasarnama formirano je Auto-odeljenje Timočke divizijske oblasti i izgrađene garaže. Šoferi su bili pretežno Slovenci i Hrvati, ali je među njima bilo i naših zemljaka iz Zaječara i okoline - koji su šofersku veštinu izučili na Solunskom frontu.
Od 1924. godine pojavljuju se prvi privatni automobili. Bili su to jedan Austro-Dajmler Milana Savića, industrijalca i Dodž Sretena Dikovića, knjižara i štampara iz Zaječara. To je bilo dovljno da pokrene ostale imućne građane da nabave ovo savremeno prevozno sredstvo. Tako se od 1924. do 1930. godine na zaječarskim ulicama mogli videti dvadesetak automobila: Sitroen i Fijat inženjera Trifuna Đokovića, Super-bjuik Vladimira Petkovića, AEG velikog župana Timočke oblasti, Pakard Timočkog vladike, Krajsler Stevana Miloševića i mnogi drugi (prema kazivanju pok Dragomira Radenkovića, koji je 1921/22. godine služio vojni rok pri auto-odeljenju u Zaječaru, pošto je prethodno položio ispit za "vozača automobila"). Skoro svi pomenuti vlasnici imali su lične šofere, koji su ovaj posao izučavali uglavnom kao vojni šoferi.
Do tada se ulicama grada mogli videti jedino fijakeri, koji su ispred železničke stanice ili na pijaci (današnji Trg oslobođenja) čekali svoje mušterije da bi ih prevezli do bolnice, kasarne ili udaljenih ulica sve prostranijeg grada. Fijakerom se u to vreme putovalo i do susednih mesta - Gamzigradske i Brestovačke banje, Boljevca, Knjaževca i drugih mesta. I pored pojave automobila, u Zaječaru će još dosta dugo ostati fijaker kao lokalno saobraćajno sredstvo. Već oko 1925. godine pojavljuje se prvi auto-taksi u Zaječaru, kola Sretena Dikovića.
Od 1924. godine pojavljuju se prvi privatni automobili. Bili su to jedan Austro-Dajmler Milana Savića, industrijalca i Dodž Sretena Dikovića, knjižara i štampara iz Zaječara. To je bilo dovljno da pokrene ostale imućne građane da nabave ovo savremeno prevozno sredstvo. Tako se od 1924. do 1930. godine na zaječarskim ulicama mogli videti dvadesetak automobila: Sitroen i Fijat inženjera Trifuna Đokovića, Super-bjuik Vladimira Petkovića, AEG velikog župana Timočke oblasti, Pakard Timočkog vladike, Krajsler Stevana Miloševića i mnogi drugi (prema kazivanju pok Dragomira Radenkovića, koji je 1921/22. godine služio vojni rok pri auto-odeljenju u Zaječaru, pošto je prethodno položio ispit za "vozača automobila"). Skoro svi pomenuti vlasnici imali su lične šofere, koji su ovaj posao izučavali uglavnom kao vojni šoferi.
Do tada se ulicama grada mogli videti jedino fijakeri, koji su ispred železničke stanice ili na pijaci (današnji Trg oslobođenja) čekali svoje mušterije da bi ih prevezli do bolnice, kasarne ili udaljenih ulica sve prostranijeg grada. Fijakerom se u to vreme putovalo i do susednih mesta - Gamzigradske i Brestovačke banje, Boljevca, Knjaževca i drugih mesta. I pored pojave automobila, u Zaječaru će još dosta dugo ostati fijaker kao lokalno saobraćajno sredstvo. Već oko 1925. godine pojavljuje se prvi auto-taksi u Zaječaru, kola Sretena Dikovića.
Glavna gradska pijaca početkom tridesetih godina XX veka
Нема коментара:
Постави коментар