Božić 2015.

Ceo hrišćanski svet praznik Rođenja Hristovog svetkuje 25. decembra. Budući da tri pravoslavne patrijaršije – Jerusalimska, Ruska i Srpska vreme računaju po Julijanskom kalendaru, za njihovu pastvu, zbog razlike od 13 dana, ovaj praznik stiže 7. januara.

Božić je jedan od najznačajnijih i najradosnijih hrišćanskih praznika, a njegova poruka je poruka mira i ljubavi.

Božić se kod nas slavi tri dana. To je pre svega porodični praznik, a običaji vezani za njega su brojni. Na dan uoči Božića, Badnji dan, unosi se badnjak od hrastovog drveta u kuću, pali se kandilo, prostire slama u koju se stavljaju slatkiši, suve šljive, orasi, šećer i novčići. Slama simbolizuje jasle u kojima je Isus Hristos rođen. Badnjak je simbol dugovečnosti i čvrstine trajanja hrišćanstva, kao i toplote ljubavi koju nam Hristos donosi svojim rođenjem i dolaskom na Zemlju. Na sam dan Božića, rano ujutru, zvone zvona na hramovima i objavljuju dolazak i rođenje Hristovo. Narod odlazi u crkvu na Božićnu liturgiju i svi se pozdravljaju rečima „Hristos se rodi“ i „Vaistinu se rodi“.

Motiv na marki nominalne vrednosti 23,00 dinara: Ikona D. Bačevića „Blagovesti“, 1769. godina, iz zbirke Galerije Matice srpske. Motiv na marki nominalne vrednosti 70,00 dinara: Ikona N. Neškovića „Poklonjenje kraljeva“,1763. godina, iz zbirke Galerije Matice srpske. Motiv na koverti: Ikona nepoznatog autora „Bogorodica sa Hristom“, XVIII vek, iz zbirke Galerije Matice srpske.

Grafička obrada maraka: Anamari Banjac, akademski slikar.

Stručna saradnja: Galerija Matice srpske, Novi Sad.

Kataloške informacije
Datum izdavanja: 15. oktobar 2015.
Umetnička obrada: Anamari Banjac
Višebojni ofset ZIN Beograd
Tiraž: 23,00 din (višebojna) 50.000; 70,00 din(višebojna) 50,000 primeraka
Tabak: 25 komada
Koverat sa žigom PD (FDC): 1
Nacrti: Ikona D.Bačevića „Blagovesti”, 1769. godina iz zbirke Galerije Matice Srpske; Ikona N.Neškovića „Poklonjenje kraljeva”, 1763.godina, iz zbirke Galerije Matice Srpske.
Veličina marke: 30 x 37,5 mm
Važe neograničeno.

100 godina patenata Mihajla Idvorskog Pupina – Začetak telekomunikacija

Unesko je 2015. godinu proglasio za Međunarodnu godinu svetlosti i svetlosnih tehnologija. Program obuhvata otkrića u oblasti optike, fotonike i elektromagnetnih signala prenosa, u okviru kojeg se obeležava i stogodišnjica prijavljivanja sedam patenata Mihajla Pupina iz oblasti emitovanja radio-talasa.

Svetlost je napravila revoluciju u oblasti energije, obrazovanja, poljoprivrede, zdravlja i komunikacija. Opčinjen svetlošću, Pupin je osvetljavanje shvatao ne samo kao tehnološku inovaciju, već i kao kulturološku promenu.

Mihajlo Idvorski Pupin (1854-1935) bio je naučnik, profesor, dobitnik Pulicerove nagrade, počasni konzul Srbije u SAD, dugogodišnji predsednik Srpskog narodnog saveza u SAD, veliki dobrotvor i mecena.

Tokom svog dugogodišnjeg naučnog i eksperimentalnog rada Pupin je dao značajan doprinos na polju višestruke telegrafije, bežične telegrafije, telefonije, rendgenologije i razvoja elektrotehnike.

Svojim patentima iz 1915. godine, postavio je temelje za prenos na daljinu višestrukih radio-signala preko elektronskih predajnika i tako kreirao osnov za razvoj radio-tehnike i svih ostalih oblika moderne bežične komunikacije.

Umetnička obrada marke: mr Boban Savić, akademski slikar.

Stručna saradnja: Ljiljana Đorđević, kustos PTT muzeja u Beogradu.

Kataloške informacije
Datum izdavanja: 9. oktobar 2015.
Umetnička obrada: Boban Savić
Štampa: višebojni ofset ZIN Beograd
Tiraž:23,00 din (višebojna) 25.000 primeraka
Tabak: 8 + vinjeta
Koverat sa žigom PD (FDC): 1
Maksimum karta (MC): 1
Nacrt: Portret Mihajla I. Pupina sa grafičkim prikazom njegovih pataenata u pozadini, koji su dali osnov za razvoj radio-tehnike i svih ostalih oblika moderne bežične komunikacije
Veličina marke: 30 x 37,5 mm
Važi neograničeno.

100 godina od velike odbrane Beograda u Prvom svetskom ratu

Ratna 1914. je Kraljevinu Srbiju potpuno iscrpela. Privreda je bila u kolapsu a stanovništvo, među kojim veliki broj izbeglica, je zahvatila glad i epidemija tifusa i dizenterije. Umirali su svi: civili, vojnici, deca, stari i doktori koji su ih lečili.

U septembru 1915. austrougarske i nemačke trupe su prikupile 800.000 vojnika za novu ofanzivu na Srbiju, koja jedva da je imala 300.000 vojnika, slabo opremljenih. Ofanziva je počela bombardovanjem Beograda 5. oktobra 1915. Na Beograd je tokom dva dana palo preko 30.000 granata. Neprijateljska vojska pokušala je prelazak Dunava 7. oktobra, potpomognuta jakom artiljerijskom vatrom. Tek nakon desetak neuspešnih juriša, austorugarske snage su uspele da pređu reku. Pod žestokim naletima neprijatelja, branioci su morali da se sa Dunavskog keja povuku prvo u Dušanovu ulicu, a zatim u Vasinu. Žestoke borbe trajale su tri dana. Beograd su, osim vojnika, branili i žene, deca i starci, koji su uzimali oružje od poginulih vojnika.

Suočena sa nedostatkom artiljerijskog oruđa, municije, opreme i hrane, srpska vojska napušta Beograd i povlači se ka jugu zemlje pružajući žestok otpor. U tim teškim trenucima, uz vojsku se borio sav narod.

Plan vrhovne komande da se vojska povuče dolinom Morave ka Grčkoj i luci Solun osujećen je napadom bugarskih jedinica koje su bez objave rata upale u južnu Srbiju. Iako suočena sa potpunom propašću, srpska vojska odbija ponuđenu kapitulaciju i nastavlja borbu. U novembru 1915. vrhovna komanda izdaje naređenje o povlačenju preko Albanije kako bi se došlo do luke Drač, odakle bi se vojska prebacila na sigurno grčko tlo.

Povlačenje srpske vojske preko Albanije, koju su pratile kolone izbeglica i čitav državni vrh na čelu sa kraljem Petrom I Karađorđevićem, sa pravom se naziva Golgota Srbije, jer je predstavljalo najteže iskušenje za srpsku vojsku i narod od početka Velikog rata.

Motiv na marki: Regent Aleksandar i britanski admiral Trubridž na položaju odbrane Beograda 1915. Motiv na koverti: Odbrana Beograda, 1915 momenat opaljenja topa.

Umetnička obrada marke: Jakša Vlahović, akademski grafičar i Radomir Bojanić, akademski slikar.

Stručna saradnja: Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije.

Kataloške informacije

Datum izlaska: 6. oktobar 2015.

Umetnička obrada: Jakša Vlahović i Radomir Bojanić

Štamoa: višebojni ofset „ZIN” Beograd; z.č. 13 3/4

Tiraž: 23,00 din (višebojna) 25.000 primeraka

Tabak: 25 komada

Koverat sa žigom PD (FDC): 1

Nacrt: Regent Aleksandar i britanski admiral Trubridž na položaju odbrane Beograda 1915.

Veličina marke: 37,5 x 30 mm

Važi neograničeno.

Radost Evrope 2015.

„Radost Evrope” je najveća i najstarija međunarodna manifestacija dečjeg stvaralaštva, ustanovljena davne 1969. godine povodom Svetskog dana deteta. Svake godine, početkom oktobra, u Beograd stižu deca iz mnogih zemalja Evrope – da igraju, pevaju, glume, izlažu svoje likovne radove, a pre svega se druže i dobro zabavljaju. Skoro da nema evropske zemlje čija deca, u ovih 46 godina trajanja manifestacije, nisu bila gosti „Radosti Evrope”.

Deo manifestacije „Radost Evrope” od 1998. čini i Međunarodni likovni konkurs „Radost Evrope”, koji je takmičarskog karaktera, a njegova tema je uvek „Rečnik prijateljstva”. Petnaest univerzalnih simbola (dete, Evropa, hleb, igra, knjiga, ljubav, majka, mir, otac, pesma, prijatelj, ptica, radost, sloboda, sunce) sastavio je veliki književnik i prijatelj dece Duško Radović, povezavši decu širom sveta igrom, pesmom i konačno – slikom.

Izložba Međunarodnog likovnog konkursa već četrnaesti put od svog osnivanja predstavlja najuspelije radove mladih likovnih stvaralaca iz zemlje i inostranstva koji svojom bogatom paletom ulepšavaju međunarodnu manifestaciju Radost Evrope. Iz godine u godinu, nagrađeni radovi svedoče o autentičnosti vizuelne kulture detinjstva, razvijajući senzibilitet kako publike, tako i stručne javnosti za ovaj oblik likovnog izraza.

Na nagradnom likovnom konkursu nagrađuju se radovi dece uzrasta od 5 do 18 godina u pet starosnih kategorija. Vremenom je konkurs prerastao granice Evrope, objedinivši decu i mlade iz celog sveta. Najbolji dečiji radovi svoje mesto nalaze i na prigodnoj poštanskoj marki „Radost Evrope”. Ove godine, rad desetogodišnjeg deteta iz Indije, Dhanui Mihirbhai Doshi, pobednika likovnog konkursa, predložak je za likovno rešenje marke. Likovno delo šestogodišnjeg Konstantina Krnjića iz Srbije svoje mesto našlo je na vinjeti, a kao motiv na koverti prikazani su radovi Alise Pančal (5 godina) iz Australije, Tomaša Kaleje (13 godina) iz Slovačke Lore Muteve (10 godina) iz Bugarske i Tomaša Bili (13 godina) iz Slovačke.

Stručna saradnja: Dečji kulturni centar Beograd.

Grafička obrada marke: Anamari Banjac, akademski slikar.

 

Kataloške informacije

Datum izdavanja: 2. oktobar 2015.

Umetnička obrada: Anamari Banjac

Štamopa: višebojni ofset „ZIN” Beograd; z.č. 13 3/4

Tiraž: 70,00 din (višebojna) 25.000 primeraka

Tabak: 8 + vinjeta

Koverat sa žigom PD (FDC): 1

Nacrt: Najbolji dečiji rad, desetogodišnjeg deteta Dhanui Mihirbhai Doshi iz Indije.

Veličina marke: 37,5 x 30 mm

Važi neograničeno.

Prvaci sveta u fudbalu za mlade – Novi Zeland 2015.

Omladinska reprezentacija Srbije (igrači do 20 godina starosti), predvođena sjajnim selektorom Veljkom Paunovićem osvojila je titulu prvaka sveta na Novom Zelandu, na finalnom turniru koji je odigran u periodu od 31. maja do 20. juna 2015. godine. Ovo je prva planetarna titula Srbije u fudbalu. Istu slavu je stekla generacija „Čileanaca“, pod imenom Jugoslavija 1987. godine.

U konkurenciji 24 najbolje svetske reprezentacije, „orlići“ su bili najbolji tim na Novom Zelandu i zasluženo podigli pehar u Oklandu, 20. juna. Uspeh „Novozelanđana“ je zasnovan na četiri stuba: entuzijazam, odgovornost, poštovanje i poverenje. Put naših junaka nije bio lak. Voljom žreba su prvo morali da trijumfuju u „grupi smrti“ u Dinejdinu sa Urugvajem (0:1), Meksikom (2:0) i Malijem (2:0). U osmini finala u Dinejdinu prvo je savladana Mađarska u horor završnici sa dva produžetka (2:1). Krilaticu upisanu na dresu „Bog svoje najbolje misije daje svojim najboljim izabranicima“ Paunovićevi izabranici su potvrdili u četvrtfinalu protiv Amerike u Oklandu, pobedom nakon boljeg izvođenja penala (6:5). U polufinalu je ponovo savladan Mali 2:1. Kada deca počinju prve fudbalske korake, maštaju da igraju finale prvenstva sveta protiv Brazila.

„Novozelanđanima“ se ovaj san ostvario u Oklandu na prepunom stadionu „Severna luka“. Istorijski gol Nemanje Maksimovića u 118. minutu, doneo je veliko slavlje u Oklandu i celoj Srbiji, titulu prvaka sveta, radost naciji i nadu u lepšu budućnost srpskog fudbala. Finale za nezaborav: Srbija-Brazil 2:1.

Golmani: Predrag Rajković (Crvena zvezda), Vanja Milinković Savić (Mančester Junajted), Filip Manojlović (Crvena zvezda). Odbrana: Miloš Veljković (Totenhem), Srđan Babić, Radovan Pankov (Vojvodina), Miladin Stevanović (Partizan), Nemanja Antonov, Milan Gajić (OFK Beograd), Stefan Milošević (Spartak), Vukašin Jovanović (Crvena zvezda). Sredina terena: Nemanja Maksimović (Astana), Sergej Milinković Savić (Genk), Saša Zdjelar (Olimpijakos), Mijat Gaćinović, (Vojvodina), Filip Janković (Katanija), Marko Grujić (Crvena zvezda). Napad: Staniša Mandić (Čukarički), Stefan Ilić (Spartak), Ivan Šaponjić (Partizan), Andrija Živković (Partizan). Stručni štab: Veljko Paunović (selektor), Mitar Mrkela (direktor, šef delegacije), Marko Mitrović (trener), Milan Kosanović (trener), Aleksandar Sarić (trener golmana), Petar Milčanović (specijalista za fizičku pripremu), Nikola Leposavić (specijalista za video analize), Dušan Gelić (tim menadžer), dr Pavle Maksimović (lekar), Viktor Vujošević (fizioterapeut), Srđan Branković (fizioterapeut), Vladimir Borković (psiholog), Igor Gačić (oficir za medije), Miljan Stanojević (oficir za bezbednost), Nenad Dragaš (ekonom).

Grafička obrada bloka: Jakša Vlahović, akademski grafičar.

Stručna saradnja: Fudbalski savez Srbije.

Kataloške informacije

Datum izdavanja: 24. septembar 2015.

Umetnička obrada: Jakša Vlahović

Štampa: višebojni ofset „ZIN” Beograd; z.č. 13 1/4

Tiraž: 184,00 din (višebojna) 15.000

Tabak: blok

Koverat sa žigom PD (FDC): 1

Maksimum karta (MC): 1

Nacrt: Prvaci sveta u fudbalu za mlade Novi Zeland 2015.

Veličina marke u bloku: 84 x 29 mm

Veličina bloka: 114 x 59 mm

Važe neograničeno.

Umetnost 2015.

125 godina od rođenja Petra Dobrovića

Petar Dobrović (Pečuj, 14.01.1890 – 17.01.1942, Beograd) je rođen u porodici srpskog trgovca Petra Dobrovića, u Pečuju, u tadašnjoj Austrougarskoj monarhiji. Studirao je slikarstvo na Likovnoj akademiji u Budimpešti. Prvi put je boravio u Parizu od 1912-1914, gde je stvarao pod uticajima sezanizma i kubizma, što se najviše vidi u serijama crteža.

Politički angažovan, 1918. učestvovao je u pobuni Šestog pešadijskog puka u Pečuju, odakle je pobegao u Novi Sad; dok je 1921. po povratku u Pečuj, postao predsednik kratkotrajne (osmodnevne) Baranjske srpsko-mađarske republike, kada je bio čak osuđen na smrt „u odsustvu”. Potom se trajno nastanio u Beogradu.

Od 1927-1930. tokom drugog ili prelaznog perioda svog stvaralaštva, unosi u svoje slike čistu boju. Treći, glavni period traje od 1931-1941, kada spaja visoki kolorizam i ekspresionistički pristup: čista boja, naglašen gest, hedonizam i modernizam.

Leta je redovno provodio na Hvaru i u Dubrovniku družeći se sa umetnicima, književnicima, intelektualcima. Bavio se idejom da stvori „monumentalnu umetnost XX veka”. U razvoju srpskog i jugoslovenskog modernizma jedan je od najvažnijh predstavnika slikarstva treće decenije konstruktivnog i sintetičkog slikarstva, kao i najpoznatije, četvrte, kolorističke decenije.

Od 1923. do 1925. predavao je na Umetničkoj školi u Beogradu. Jedan je od osnivača beogradske Državne umetničke akademije, (kasnije Akademije likovnih umetnosti), a od 1937. godine i njen profesor. Bio je i jedan od osnivača umetničke grupe Oblik. Pisao je likovne kritike na nemačkom za Pariser Deutsche Zeitung , potom o beogradskim izložbama za Politiku, SKG i druge, dok je na Kolarčevom narodnom univerzitetu vodio kurs figurativnog crtanja.

Izlagao je na brojnim kolektivnim izložbama u zemlji i Evropi, u Parizu, Budimpešti, Pragu, Beogradu, Dubrovniku i Veneciji, a prvu samostalnu izložbu imao je u rodnom Pečuju 1913. Godine 1938. izlagao je na XXI Bijenalu u Veneciji. Umro je u Beogradu, na Savindan 1942. godine. Sahranjen je na Novom groblju.

Grafička obrada marke: mr Marina Kalezić, akademski slikar.

Stručna saradnja: Žana Gvozdenović, muzejski savetnik.

Muzej savremene umetnosti, Galerija Petra Dobrovića, Beograd.

200 godina od rođenja Dimitrija Avramovića

Dimitrije Avramović (Sveti Ivan Šajkaški, 15. mart 1815. – Novi Sad, 1. mart 1855) je bio slikar i pisac, jedan od začetnika romantizma u srpskom slikarstvu i jedan od začetnika srpske karikature. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Novom Sadu, a slikarstvo je studirao na Bečkoj akademiji, od 1836. do 1840. U Beču je pripadao krugu oko Vuka Karadžića, koji ga je kao slikara preporučio knezu Mihailu.

Dimitrije Avramović se prevashodno bavio likovnom umetnošću ali je uporedo, za potrebe istorijskog slikarstva, istraživao i umetničku prošlost i pisao o njoj. Obilazio je manastire u Srbiji (Ravanica, Manasija), a 1847. putovao je na Svetu Goru.

Putovanje do manastira Manasije, Ravanice i po okolini, Dimitrije Avramović je preduzeo s namerom da ispita i kopira stare umetničke spomenike, septembra 1846. godine. Četiri arhitektonska crteža iz kolekcije Galerije Matice srpske (Manastir Manasija, Manastir sv. Trojice, Kapija despotovog hana i Trpezarija kneza Lazara) nacrtao je po prirodi, sa težnjom da verno snimi stanje viđenog i oni predstavljaju najstariji dokument stručnog istraživanja starina u Srbiji. Avramovićeva inicijativa, koju je odobrilo tadašnje Ministarstvo prosvete, još je značajnija kada se imaju u vidu složene istorijsko-političke okolnosti u Kneževini Srbiji, zavisnoj od vrhovne vlasti u Carigradu. Avramović je nameravao da materijal prikupljen istraživanjem iskoristi za obnovu monumentalnog nacionalnog istorijskog slikarstva. Ovo prvo putovanje rezultiralo je produbljivanjem Avramovićevog interesovanja za starine. Zaključivši da je izvor srpskog živopisa dalje na jugu, s proleća 1847. godine putovao je u Solun, Svetu Goru i Carigrad, posle čega je objavio dve knjige o svetogorskim starinama. U predgovoru knjige Sveta Gora sa strane vere, hudožestva i povesnice, Beograd 1848, oduševljen nacionalnim tekovinama, uporedivši našu kulturnu baštinu sa svetskom, Avramović je napisao da bi i: ,,...Rafailo i Mijailo Andželo i Koredžio i Ticijan i Rubens i svi posle njih najveći povestnički živopisci rado bili Srbi...” samo da su znali za slavne događaje iz srpske istorije.

Osim književnih i prevodilačkih radova Avramović je ostavio i tekstove iz oblasti estetike, likovne kritike, teorije i istorije umetnosti. Umro je u Novom Sadu 1855. godine.

Grafička obrada marke: mr Marina Kalezić, akademski slikar.

Stručna saradnja: Milena Vrbaški, muzejski savetnik.

Galerija Matice srpske, Novi Sad.

Kataloške informacije

Datum izdavanja: 10. jun 2015.

Umetnička obrada: Marina Kalezić

Štampa: višebojni ofset ZIN Beograd

Tiraž: 23,00 din (višebojna) 45.000; 70,00 din (višebojna) 45.000 primeraka

Tabak: 8 +vinjeta

Koverat sa žigom PD (FDC): 2

Maksimum karta (CM): 2

Nacrti: Ulica u Amsterdamu, Petar Dobrović; Trpezarija kneza Lazara/kupole Manasije, 1846. Dimitrije Avramović.

Veličina marke: 37,5 x 30 mm

Važi neograničeno.

175 godina Pošte Srbije

U XIX veku, sa dobijanjem delimične autonomije, Srbija je počela da osniva i razvija sve institucije potrebne za funkcionisanje države – škole, bolnice, štampariju, a među njima, kao podjednako važnu i instituciju pošte.

Pošta Srbije je, tokom svog postojanja uvek išla u skladu sa savremenim tokovima koji su podrazumevali brzu, tačnu i efikasnu službu i na više načina je doprinela industrijalizaciji i modernizaciji naše zemlje – uvođenjem telegrafskog saobraćaja, 1855. godine, javnim prevozom pošte putnika kočijama 1866. godine, početkom rada javnog telefonskog saobraćaja, 1899. godine, a u kasnijim decenijama i mnogim drugim tehnološkim inovacijama.

Godine 1866. Kneževina Srbija štampala je i prve poštanske marke. Prva redovna poštanska marka, sa likom kneza Mihaila Obrenovića, rađena je u dubokoj linijskoj štampi, u Beču. Od tada, pa sve do danas, srpske poštanske marke cenjene su u svetu, kao vredna umetnička dela.

Kneževina Srbije bila je i jedna od zemalja-osnivača Svetskog poštanskog saveza, 1874. godine.

Od 1865. godine i prve namenski zidane zgrade pošte (kod Batal džamije), Pošta Srbije podizala je zgrade koje su svojim oblikom, veličinom i organizacijom prostora omogućavale povećanje produktivnosti poštansko-telegrafsko-telefonske službe.

Godine 2014. Pošta Srbije svečano je otvorila i pustila u rad Regionalni poštansko-logistički centar Beograd. Centar će, sa 28.000 kvadrata savremenog poslovnog, skladišnog i preradnog prostora i savremenim mašinama doprineti višem kvalitetu usluga i uvođenju novih servisa u domaćem i međunarodnom poštanskom saobraćaju.

Na taj način, Pošta Srbije i dalje ostaje jedan od nosilaca tehnološkog, privrednog i ekonomskog razvoja moderne Srbije.

Umetnička obrada marke: Jakša Vlahović, akademski grafičar.

Stručna saradnja: Ljiljana Đorđević, kustos PTT muzeja u Beogradu.

Kataloške informacije

Datum izdavanja: 5. jun 2015.

Umetnička obrada: Jakša Vlahović

Štampa: višebojni ofset ZIN Beograd

Tiraž: 23,00 din (višebojna) 25.000; 74,00 din (višebojna) 25.000 primeraka

Tabak: 8 + vinjeta

Koverat sa žigom PD (FDC): 1

Maksimum karta (CM): 2

Nacrti: Stilizovan prikaz Pošte nekad i sad; Stilizovan prikaz Pošte nekad i sad

Veličina marke: 37,5 x 30 mm

Važi neograničeno.

60 godina emisije Dobro jutro deco!

Kataloške informacije
Datum izdavanja: 1. maj 2015.
Umetnička obrada Jakša Vlahović
Štampa: višebojni ofset ZIN Beograd
Tiraž: 653. 23,00 din (višebojna) 25.000 primeraka
Tabak: 25
Koverat sa žigom PD (FDC): 1
Maksimum karta (MC): 3
Nacrt: 653. Portreti Duška Radovića i Miće Tatića.
Veličina marke: 37,5 x 30 mm.
Važi neograničeno.

Flora 2015.

Dunja (Cydonia oblonga Mill.)

Pretpostavlja se da je poreklo dunje iz Male Azije, odakle se preko Grčke i Rima širila dalje po Evropi. Njen botanički naziv potiče od grčkog grada Kydonia (danas Hanija) na Kritu. Stablo dunje je visoko 4 do 6 m, a u Jermeniji i Iranu može se naći u prirodnim populacijama. Dunja se gaji preko 4000 godina, najčešće kao sporedna kultura. Plod dunje je sličan plodu jabuke ili kruške. Plodovi su trpkog kiselkastog ukusa, čvrsti i sa velikim brojem kamenih ćelija. Imaju veliku biološku vrednost, ali i profilaktički i terapeutski značaj. Sadrže veliku količinu vitamina B i C, celuloze, tanina i pektina, zbog čega se više koriste za preradu (sok, slatko, kompot, žele, džem, rakija) nego u svežem obliku. Leskovačka dunja je stara domaća sorta kvalitetnog ploda, nastala kao spontani sejanac. Gaji se u Pomoravlju i Podunavlju, u Makedoniji i Bugarskoj. Plod je jabučastog oblika, težak do 400 gr sa malo kamenih ćelija. Koristi se za preradu. Vranjska dunja je stara sorta nepoznatog porekla, a u narodu je poznata kao dunjac. Nađena je u okolini Vranja. Ima veoma krupan plod kruškolikog oblika, koji može da bude težak i do 500 gr. Koristi se za proizvodnju soka.

Jabuka budimka (Malus sylvestris L.)

Budimka je stara odomaćena sorta, pretpostavlja se da je doneta sa Istoka. Stablo je bujno, dugovečno, retke, uskopiramidalne krune sa visokom krošnjom velike nosivosti. Plod je srednje krupan, loptastokolačast, često asimetričan, zelenkastožute boje pokožice, sa sunčane strane prekrivene bledim rumenilom i tamnim lenticelama. Meso je beličasto, čvrsto, nedovoljno sočno, slatko do blago nakiselo. Sazreva polovinom oktobra. Plodovi se mogu čuvati do kraja maja. Upotrebljava se kao sveže voće, ali može i da se suši. Plodovi ove sorte su pogodni za transport i mogu u običnim uslovima da se čuvaju do maja. Pojedini izvori navode da se budimka u Srbiji gaji preko 800 godina, i smatra se da joj ime potiče od oblasti Budimlje koja se nalazi u okolini Prijepolja gde je u srednjem veku gajena na manastirskim imanjima ovog kraja (Đurđevi stupovi i dr.). Ova sorta uspeva na vlažnom, dobro provetrenom zemljištu. Otporna je na većinu biljnih bolesti, zbog čega je pogodna za proizvodnju organske hrane.

Šljiva ranka (Prunus domestica L.), Darosavka, Šumadinka, Crvenjača, Ranošljiva

Ovo je autohtona sorta našeg područja i jedna od najpoznatijih i najkvalitetnijih rakijskih sorti šljiva. Smatra se da potiče iz sela Darosave u blizini Aranđelovca po kojem je i dobila naziv Darosavka. Plod je sitniji, elipsoidan, crvenoplave boje. Meso ploda je žute boje, sočno, aromatično, slatkonakiselog ukusa. Stablo je srednje bujno, široko-piramidalne krune. Ima krte grane koje se lako lome, naročito pod teretom obilnog roda ili pod uticajem jakih vetrova. Ova sorta uspeva i na siromašnijim i suvljim zemljištima. Relativno je otporna prema gljivičnim bolestima i umereno osetljiva prema virusu šarke. Plod ranke se koristi za ishranu ili za pripremu pekmeza.

Ova šljiva spada u najrodnije rakijske vrste, a od nje se peče rakija vrhunskog kvaliteta. Osim po čuvenoj šljivovici, šljiva ranka je omiljena sorta opevana u pesmama i spada u najstariju izvornu srpsku tradiciju.

Kruška karamanka (Pyrus communis L.)

Karamanka je stara sorta kruške. Smatra se da je poreklom iz Male Azije, iz oblasti Karaman danas u Turskoj. Do Drugog svetskog rata bila je najrasprostranjenija sorta kruške na području današnje Srbije, Bosne i Makedonije. Danas je retka, ali još uvek može da se nađe u slivu Zapadne Morave, Vranjske kotline, Toplice, Raške i Metohije.

Plodovi su srednje krupni (5 do 6 komada u kilogramu) kruškastog, nesimetričnog oblika sa karakterističnim izraženim neravninama. Pokožica ploda je tanka, glatka, gipka i sjajna, boje slamastožute i često sa sunčane strane malo rumena. Meso ploda je žućkasto, topljivo, sočno i osvežavajuće slatko, s karakterističnim muskatnim mirisom. Osim za jelo u svežem stanju, pogodna je i za kuvanje džema, čak i bez šećera.

Ima zdravo i dugovečno stablo, a krošnja je sa retkim granama oborenim prema zemlji, po čemu se lako raspoznaje. Ova sorta je osetljiva prema čađavoj krastavosti i fuzikladijumu. Pogoduju joj vlažna i plodna zemljišta. Dobre je rodnosti, i može da donese preko 200 kg ploda po sezoni. Sazreva krajem jula, tokom avgusta pa sve do septembra i može da se bere u više navrata.

Umetnička obrada maraka: Miroslav Nikolić.

Stručna saradnja: Aleksandra Savić, viši kustos Prirodnjačkog muzeja u Beogradu.

Kataloške informacije

Datum izdavanja: 27. maj 2015.

Umetnička obrada: Miroslav Nikolić

Štampa: višebojni ofset ZIN Beograd; z.č. 13 3/4

Tiraž: 23,00 din (višebojna) 25.000; 35,00 din (višebojna) 25.000; 46,00 din (višebojna) 25.000; 70,00 din (višebojna) 25.000

Tabak: 20

Koverti sa žigom PD (FDC): 2

Nacrti: Dunja (Cydonia oblonga Mill); Jabuka Budimka (Malus sylvestris L.); Šljiva Ranka (Prunus domestica L.) ; Kruška karamanka (Pyrus communis L.)

Veličina maraka: 37,5 x 30 mm

Važi neograničeno.

Međunarodna godina svetlosti - MGS 2015

Generalna skupština Ujedinjenih nacija je 20. decembra 2013. godine proglasila 2015. godinu za Međunarodnu godinu svetlosti i svetlosnih tehnologija (MGS 2015).

Međunarodna godina svetlosti je globalna inicijativa koja obuhvata niz koordinisanih aktivnosti na nacionalnom, regionalnom i međunarodnom planu, usmerenih ka informisanju svih građana sveta o značaju svetlosti i svetlosnih tehnologija u njihovom svakodnevnom životu, njihovoj budućnosti, razvoju nauke i umetnosti i sveukupnom društvenom napretku.

Svetlost je jedan od pokretača procesa fotosinteze, neophodan činilac za razvoj biosfere i evoluciju ljudske vrste. Svetlost zauzima centralnu ulogu u ljudskim aktivnostima, počevši od spoznaje sveta čulom vida, preko umetničkog izražavanja, savremenih komunikacija, interneta, pa sve do razvoja fundamentalnih koncepata koji nam omogućavaju razumevanje našeg mesta u univerzumu i beleženje događaja kroz vreme i prostor. Primena svetlosnih tehnologija dala je revolucionarni doprinos razvoju medicinske dijagnostike i lečenja, telekomunikacija, energetski efikasne proizvodnje, medija, umetnosti i kulture i time unapredila zdravlje i ukupni kvalitet života ljudi.

Skoro sve naučne oblasti su zasnovane na teorijama o svetlosti i njenoj interakciji sa materijom, a svetlost je takođe i glavni posrednik u proučavanju i našem razumevanju univerzuma i subatomskog sveta. Istorija proučavanja svetlosti obuhvata vekove, a savremena nauka o svetlosti rođena je tokom 20. veka. Danas svetlost i svetlosne tehnologije postaju ključne discipline u nauci i tehnologiji 21. veka.

Stručna saradnja: dr Petra Beličev, P* Group, Institut za nuklearne nauke „Vinča“, Univerzitet u Beogradu.

Umetnička obrada maraka: mr Boban Savić, akademski slikar.

Kataloške informacije
Datum izdavanja: 26. avgust 2015.
Umetnička obrada: Boban Savić
Štampa: višebojni ofset ZIN Beograd
Tiraž: 23,00 din (višebojna) 45.000; 74,00 din (višebojna) 45.000 primeraka
Tabak: 8 + vinjeta
Koverat sa žigom PD (FDC): 1
Maksimum karta (MC): 2
Nacrti: Savremena led sijalica u čijoj se kugli nalazi ljudski um osvetljen led diodama; Simbolički prikaz svetlosti kao ženske osobe koja u jednoj ruci drži baklju kao praiskonski izvor svetlosti, a u drugoj lampu čiji zraci svetle kao simbol međunarodne godine svetlosti.
Veličina marke: 30 x 37,5 mm
Važi neograničeno.