Flora 2015.

Dunja (Cydonia oblonga Mill.)

Pretpostavlja se da je poreklo dunje iz Male Azije, odakle se preko Grčke i Rima širila dalje po Evropi. Njen botanički naziv potiče od grčkog grada Kydonia (danas Hanija) na Kritu. Stablo dunje je visoko 4 do 6 m, a u Jermeniji i Iranu može se naći u prirodnim populacijama. Dunja se gaji preko 4000 godina, najčešće kao sporedna kultura. Plod dunje je sličan plodu jabuke ili kruške. Plodovi su trpkog kiselkastog ukusa, čvrsti i sa velikim brojem kamenih ćelija. Imaju veliku biološku vrednost, ali i profilaktički i terapeutski značaj. Sadrže veliku količinu vitamina B i C, celuloze, tanina i pektina, zbog čega se više koriste za preradu (sok, slatko, kompot, žele, džem, rakija) nego u svežem obliku. Leskovačka dunja je stara domaća sorta kvalitetnog ploda, nastala kao spontani sejanac. Gaji se u Pomoravlju i Podunavlju, u Makedoniji i Bugarskoj. Plod je jabučastog oblika, težak do 400 gr sa malo kamenih ćelija. Koristi se za preradu. Vranjska dunja je stara sorta nepoznatog porekla, a u narodu je poznata kao dunjac. Nađena je u okolini Vranja. Ima veoma krupan plod kruškolikog oblika, koji može da bude težak i do 500 gr. Koristi se za proizvodnju soka.

Jabuka budimka (Malus sylvestris L.)

Budimka je stara odomaćena sorta, pretpostavlja se da je doneta sa Istoka. Stablo je bujno, dugovečno, retke, uskopiramidalne krune sa visokom krošnjom velike nosivosti. Plod je srednje krupan, loptastokolačast, često asimetričan, zelenkastožute boje pokožice, sa sunčane strane prekrivene bledim rumenilom i tamnim lenticelama. Meso je beličasto, čvrsto, nedovoljno sočno, slatko do blago nakiselo. Sazreva polovinom oktobra. Plodovi se mogu čuvati do kraja maja. Upotrebljava se kao sveže voće, ali može i da se suši. Plodovi ove sorte su pogodni za transport i mogu u običnim uslovima da se čuvaju do maja. Pojedini izvori navode da se budimka u Srbiji gaji preko 800 godina, i smatra se da joj ime potiče od oblasti Budimlje koja se nalazi u okolini Prijepolja gde je u srednjem veku gajena na manastirskim imanjima ovog kraja (Đurđevi stupovi i dr.). Ova sorta uspeva na vlažnom, dobro provetrenom zemljištu. Otporna je na većinu biljnih bolesti, zbog čega je pogodna za proizvodnju organske hrane.

Šljiva ranka (Prunus domestica L.), Darosavka, Šumadinka, Crvenjača, Ranošljiva

Ovo je autohtona sorta našeg područja i jedna od najpoznatijih i najkvalitetnijih rakijskih sorti šljiva. Smatra se da potiče iz sela Darosave u blizini Aranđelovca po kojem je i dobila naziv Darosavka. Plod je sitniji, elipsoidan, crvenoplave boje. Meso ploda je žute boje, sočno, aromatično, slatkonakiselog ukusa. Stablo je srednje bujno, široko-piramidalne krune. Ima krte grane koje se lako lome, naročito pod teretom obilnog roda ili pod uticajem jakih vetrova. Ova sorta uspeva i na siromašnijim i suvljim zemljištima. Relativno je otporna prema gljivičnim bolestima i umereno osetljiva prema virusu šarke. Plod ranke se koristi za ishranu ili za pripremu pekmeza.

Ova šljiva spada u najrodnije rakijske vrste, a od nje se peče rakija vrhunskog kvaliteta. Osim po čuvenoj šljivovici, šljiva ranka je omiljena sorta opevana u pesmama i spada u najstariju izvornu srpsku tradiciju.

Kruška karamanka (Pyrus communis L.)

Karamanka je stara sorta kruške. Smatra se da je poreklom iz Male Azije, iz oblasti Karaman danas u Turskoj. Do Drugog svetskog rata bila je najrasprostranjenija sorta kruške na području današnje Srbije, Bosne i Makedonije. Danas je retka, ali još uvek može da se nađe u slivu Zapadne Morave, Vranjske kotline, Toplice, Raške i Metohije.

Plodovi su srednje krupni (5 do 6 komada u kilogramu) kruškastog, nesimetričnog oblika sa karakterističnim izraženim neravninama. Pokožica ploda je tanka, glatka, gipka i sjajna, boje slamastožute i često sa sunčane strane malo rumena. Meso ploda je žućkasto, topljivo, sočno i osvežavajuće slatko, s karakterističnim muskatnim mirisom. Osim za jelo u svežem stanju, pogodna je i za kuvanje džema, čak i bez šećera.

Ima zdravo i dugovečno stablo, a krošnja je sa retkim granama oborenim prema zemlji, po čemu se lako raspoznaje. Ova sorta je osetljiva prema čađavoj krastavosti i fuzikladijumu. Pogoduju joj vlažna i plodna zemljišta. Dobre je rodnosti, i može da donese preko 200 kg ploda po sezoni. Sazreva krajem jula, tokom avgusta pa sve do septembra i može da se bere u više navrata.

Umetnička obrada maraka: Miroslav Nikolić.

Stručna saradnja: Aleksandra Savić, viši kustos Prirodnjačkog muzeja u Beogradu.

Kataloške informacije

Datum izdavanja: 27. maj 2015.

Umetnička obrada: Miroslav Nikolić

Štampa: višebojni ofset ZIN Beograd; z.č. 13 3/4

Tiraž: 23,00 din (višebojna) 25.000; 35,00 din (višebojna) 25.000; 46,00 din (višebojna) 25.000; 70,00 din (višebojna) 25.000

Tabak: 20

Koverti sa žigom PD (FDC): 2

Nacrti: Dunja (Cydonia oblonga Mill); Jabuka Budimka (Malus sylvestris L.); Šljiva Ranka (Prunus domestica L.) ; Kruška karamanka (Pyrus communis L.)

Veličina maraka: 37,5 x 30 mm

Važi neograničeno.