Vek stripa

Vek stri­pa u Sr­bi­ji obe­le­ža­va se ove go­di­ne. Za­gor, Di­lan Dog, Teks, Ho­gar, Bet­men i Ta­lič­ni Tom odav­no su po­zna­ti sva­kom lju­bi­te­lju de­ve­te umet­no­sti, ali su u pr­voj po­lo­vi­ni pro­šlog ve­ka pa­žnju ta­da­šnje de­ce i onih sta­ri­jih za­o­ku­plja­li ra­do­vi Đor­đa Lo­ba­če­va, Kon­stan­ti­na Ku­znje­co­va ili Ser­ge­ja So­lo­vje­va, ko­ji su cr­ta­li stri­po­ve po mo­ti­vi­ma srp­skih na­rod­nih pe­sa­ma i baj­ki.

Ko­li­ko je da­nas strip, na pra­gu svog dru­gog ve­ka, pri­su­tan u Sr­bi­ji i pri­znat kao de­ve­ta umet­nost i mo­že li i sa­da­šnjoj ge­ne­ra­ci­ji mla­dih da po­slu­ži kao spo­na sa sve­tom ozbilj­ne knji­žev­no­sti, kao što je to bio slu­čaj sa ro­di­te­lji­ma da­na­šnjih ti­nej­dže­ra, po­ku­ša­li smo da sa­zna­mo od na­ših sa­go­vor­ni­ka.

Pi­sac i pre­vo­di­lac Go­ran Skro­bo­nja za naš list ka­že da je strip ne­ka­da bio pri­pre­ma mla­di­ma za ne­što što se zo­ve ozbilj­na knji­žev­nost, dok to da­nas vi­še ni­je ta­ko.

– Kra­jem 60-ih i po­čet­kom 70-ih go­di­na u ta­da­šnjoj Ju­go­sla­vi­ji na ki­o­sci­ma ima­li smo ve­li­ki broj stri­pov­nih iz­da­nja. Prak­tič­no smo ra­sli uz ne­ke ju­na­ke ko­ji su da­nas le­gen­dar­ni, kao što su Alan Ford, ra­zni ju­na­ci „Stri­po­te­ke“. To, po me­ni, ni­je bi­la sa­mo pu­ka za­ba­va, već je, na ne­ki na­čin, tim naj­mla­đim či­ta­o­ci­ma bio pro­zor u ša­ro­li­ku žan­rov­sku po­nu­du sa­mog sve­ta knji­žev­no­sti – is­ti­če Skro­bo­nja.

Pre­ma nje­go­vim re­či­ma, ulo­ga stri­po­va u for­mi­ra­nju mla­dog či­ta­o­ca bi­la je ve­o­ma zna­čaj­na, ali da­nas to vi­še ni­je ta­ko.

– Da­nas me­di­ji od­vla­če pa­žnju mla­dih sa bi­lo če­ga što je štam­pa­no u prav­cu ono­ga što je vir­tu­al­no, te sto­ga ni­sam si­gu­ran da strip ima ulo­gu kao ne­kad. Strip je da­nas vi­še po­stao jed­na vr­sta elit­ne umet­no­sti i oli­čen je, pre­vas­hod­no, u iz­da­nji­ma ko­ja se na­zi­va­ju gra­fič­kim no­ve­la­ma, u onim luk­su­znim cr­ta­nim ro­ma­ni­ma i knji­ga­ma ko­je su te­ško do­stup­ne ši­ro­kom kru­gu omla­di­ne, jer su po pra­vi­lu ve­o­ma sku­pe – na­po­mi­nje Skro­bo­nja.

Za to što da­nas ne­ma to­li­ko stri­po­va kao ne­ka­da, ne tre­ba kri­vi­ti iz­da­va­če, jer, ka­ko ka­že Skro­bo­nja, oni se pre sve­ga ru­ko­vo­de za­ko­ni­ma tr­ži­šta.

– Za­što bi i oni gu­bi­li no­vac na iz­da­nja ko­ja ni­ko ne­će da ku­pi? Da­na­šnja la­ka do­stup­nost mno­gih stva­ri ni­je sa­mo obez­vre­di­la ulo­gu stri­pa, već i knji­žev­no­sti i dru­gih umet­no­sti uop­šte – tvr­di Skro­bo­nja, ko­ji je pre de­se­tak go­di­na do­bio pri­zna­nje za strip iz­da­nje go­di­ne u Evro­pi za strip „To­čak“, či­ji je bio sce­na­ri­sta i ko­ji je ra­đen po nje­go­voj isto­i­me­noj no­ve­li.

Knji­žev­nik De­jan Sto­jilj­ko­vić sla­že se u oce­ni da strip mo­že bi­ti od­li­čan pu­to­kaz mla­di­ma za svet knji­žev­no­sti, ali da ni u ve­ku stri­pa u Sr­bi­ji „de­ve­ta umet­nost“ ne­ma sta­tus ko­ju za­slu­žu­je.

– Mo­ja ge­ne­ra­ci­ja od­ra­sla je na stri­po­vi­ma i na­u­či­la da či­ta pre­ko Za­go­ra i Ve­li­kog Ble­ka, a ka­sni­je smo ot­kri­va­li i ozbilj­nu li­te­ra­tu­ru. Strip je va­žna kul­tur­na de­lat­nost, ali iako je već či­tav vek pri­su­tan u Sr­bi­ji, i da­lje je na ne­koj vr­sti dru­štve­ne mar­gi­ne. Ima­mo od­lič­ne cr­ta­če i sce­na­ri­ste, kao i iz­da­va­če, i ima­mo šta da po­nu­di­mo sve­tu. Pla­ni­ram usko­ro da svoj hit ro­man „Kon­stan­ti­no­vo ras­kr­šće“ pre­to­čim u tri strip al­bu­ma, ko­ji će iza­ći u iz­da­nju „Si­stem ko­mik­sa“ – ka­že Sto­jilj­ko­vić.

Glav­ni ured­nik „Ve­se­log če­tvrt­ka“, tre­nut­no vo­de­ćeg do­ma­ćeg strip iz­da­va­ča, Du­šan Mla­de­no­vić, ka­že da su sa­da­šnji če­tr­de­se­to­go­di­šnja­ci knji­žev­nost za­vo­le­li upra­vo pre­ko stri­po­va „Bo­ne­li“ pro­duk­ci­je, ko­ji od pre dve go­di­ne po­no­vo iz­la­ze u Sr­bi­ji.

Glav­ni ured­nik „Ve­se­log če­tvrt­ka“, tre­nut­no vo­de­ćeg do­ma­ćeg strip iz­da­va­ča, Du­šan Mla­de­no­vić, ka­že da su sa­da­šnji če­tr­de­se­to­go­di­šnja­ci knji­žev­nost za­vo­le­li upra­vo pre­ko stri­po­va „Bo­ne­li“ pro­duk­ci­je, ko­ji od pre dve go­di­ne po­no­vo iz­la­ze u Sr­bi­ji.

– Za­gor, Teks i Mi­ster No pred­sta­vlja­ju po­čet­nič­ki ni­vo ula­ska u svet stri­pa, a ka­sni­je slu­že i kao ma­mac za ma­lo ozbilj­ni­je stri­po­ve pa na kra­ju i za ozbilj­ni­ju li­te­ra­tu­ru. Da bi se do­šlo do či­ta­nja Do­sto­jev­skog u zre­lim go­di­na­ma mo­ra se za­po­če­ti sa či­ta­njem stri­po­va, kao što je re­ci­mo Za­gor – tvr­di Mla­de­no­vić, i do­da­je da u klu­bu či­ta­la­ca „Ve­se­log če­tvrt­ka“, ko­ji bro­ji 6.000 čla­no­va, naj­vi­še ima onih iz­me­đu 20 i 40 go­di­na sta­ro­sti.

– Tru­di­mo se da ti­nej­dže­re upo­zna­mo sa stri­pom, ali i sa li­te­ra­tu­rom, ta­ko da smo po­kre­nu­li edi­ci­ju „Strip kla­si­ci“, gde su u for­mi stri­pa ob­ja­vlje­na de­la Vik­to­ra Igoa, Fran­ca Kaf­ke, Ed­ga­ra Ala­na Poa, kao i Eg­zi­pe­ri­jev „Ma­li princ“ – ka­že Mla­de­no­vić.

Pred­stav­nik iz­da­vač­ke ku­će „Be­li put“, ko­ja se ba­vi iz­da­va­njem kva­li­tet­nih stri­po­va i knji­ga za mla­de i sta­ri­je, Vla­di­mir Ro­ga­no­vić ka­že da je jed­na od osnov­nih funk­ci­ja stri­pa upra­vo da mla­de lju­de uve­de u svet knji­žev­no­sti.

– Strip u Sr­bi­ji ima svo­je ver­ne lju­bi­te­lje, ko­ji pra­te svet­ska kre­ta­nja i sa­ma strip sce­na je vr­lo raz­vi­je­na. Strip je, za­i­sta, de­ve­ta umet­nost, ko­ja je na­šla u na­šoj ze­mlji plod­no tle, i sma­tram da će kao me­dij tra­ja­ti i da­lje, kao što tra­je već či­tav vek – sma­tra Ro­ga­nić.

Strip je, da­kle, ušao u dru­gi vek svog po­sto­ja­nja u Sr­bi­ji, a da li će us­pe­ti da se iz­bo­ri sa no­vim teh­no­lo­gi­ja­ma, stek­ne no­vu či­ta­lač­ku pu­bli­ku i usme­ri je ka pi­sa­noj re­či, osta­je da se vi­di. Ako je ve­ro­va­ti strip ju­na­ci­ma ko­ji se ni­ka­da ne pre­da­ju i na kra­ju uvek po­be­de, „de­ve­toj umet­no­sti“ u Sr­bi­ji se ipak sme­ši sta­bi­lan dru­gi vek.