Žig – posebna oznaka

Nastao je u 17. veku iz potrebe da se precizno označi kada je pismo primljeno u pošti. Sa pojavom marke počeo je da se koristi za sprečavanje ponovne upotrebe iste marke.

Poštanski žig je uvek izazivao pažnju filatelista, ali u većini slučajeva on je vezan za pojedinu oblast, kao, na primer, kod sakupljanja poštanskih celina ili maksimafilije. Međutim, sakupljanje samih poštanskih žigova, koje se zove markofilija, manje je razvijeno, kako kod nas tako i u svetu.

Žig, kao posebna oznaka u poštanskom saobraćaju, javlja se još sredinom 17. veka u Engleskoj. Nastao je iz potrebe da se precizno označi kada je pismo primljeno u pošti. Sa pojavom poštanske marke korišćenjem žiga sprečava se ponovna upotreba iste marke za frankiranje pošiljke. Pored datuma, poštanski žig vremenom dobija i druge karakteristike kao što su mesto i broj pošte gde se koristi, tačno vreme kada je upotrebljen, kao i oznaku službenika koji ga koristi.

Kad bi žigovi označavali samo mesto i vreme kada su upotrebljivani sigurno ne bi bili toliko interesantni. Kao što se poštanske marke po svojoj nameni razlikuju tako i žigovi mogu da imaju razne funkcije na jednom pismu ili nekom sličnom objektu. Po svojoj nameni mogu se razlikovati žigovi pošte sa kojih se pisma šalju, zatim prijemni žigovi – žig pošte u koju je pismo stiglo i žigovi pošta kroz koje je pismo u svom tranzitu prošlo. Tu su i žigovi putujućih pošta sa imenom dve pošte. U predelima koji su retko naseljeni javljaju se pošte jedne oblasti, čija je funkcija sakupljanje pisama i njihova dostava većim poštama, gde se vrši dalja manipulacija. Žigovi ovakvih pošta zovu se mesni žigovi.

Pored toga, žigovi mogu da označavaju da je pošiljka oslobođena od poštarine, odnosno da je poštarina plaćena unapred. Pa ako i sam poštar olovkom napiše da je poštarina plaćena, to se može smatrati odgovarajućim žigom. Ta vrsta žigova je veoma interesantna i označava se u filateliji kao rukopisni žigovi.

Pored običnih žigova, koji nose naziv pošte i datum, filatelisti razlikuju čitav niz ostalih žigova kao što su: vojni, cenzurni, prigodni, ambulantni, propagandni i reklamni žigovi.

U specifičnim istorijskim okolnostima vojska može delimično ili potpuno da preuzme organizaciju i kontrolu nad poštanskim saobraćajem. Tada se javljaju žigovi koji nose oznaku vojne jedinice pa se oni zovu još i žigovi vojne pošte. U takvim vremenima javljaju se i cenzurni žigovi, koji označavaju da su pošiljke, pre nego što su upućene na datu adresu, pročitane i cenzurisane. Ovi žigovi ne sadrže oznaku mesta i datum, ali to ne umanjuje njihov značaj, tim pre ako su bili u obaveznoj upotrebi. Uz cenzurne žigove tesno su povezani i logorski žigovi, koji imaju sličnu namenu, osim što se koriste u zarobljeničkim kampovima i logorima. Posebno su interesantni oni iz Drugog svetskog rata.

U ratu mogu da se jave i propagandni žigovi, koji nose razne političke poruke. Njihova upotreba nije obavezna pa kao takvi obično ne čine izdvojenu oblast u markofiliji. Naravno, ukoliko je to moguće, uvek je lepše imati pismo sa takvim žigom. Od propagandnih treba razlikovati reklamne žigove – flamove. Pojedine firme ili organizacije dobijaju pravo, u dogovoru sa poštom, da se uz mašinski žig stavi odgovarajući dodatak žiga na kome će biti napisana reklamna ili neka druga poruka. Često sama pošta koristi flamove za svoje poruke poput: „Poštanski broj – sigurnija dostava”, „PTT Vam želi srećnu Novu godinu”... Sakupljanje flamova nema toliko pristalica danas jer su retki katalozi koji obrađuju ovo područje. I ovde važi pravilo da je lepše na pismu imati flam nego običan žig.

Nakon pojave prigodnih maraka javljaju se i prigodni žigovi sa sličnim ciljem: da obeleže značajne događaje i godišnjice. Među ovim žigovima posebno mesto zauzimaju žigovi prvog dana. Treba napomenuti da je u filateliji veoma važno da li je žig udaren ručno ili mašinski, a i boja žiga ima važnu ulogu. Sam poštanski žig je često ključan elemenat za dokazivanje autentičnosti nekog pisma.