75 godina piva u limenci

Zamisao da se limene konzerve, koje se od početka XIX veka uspešno koriste za čuvanje namirnica, upotrebe i za prodaju piva, pojavila se u SAD još 1909. godine. Ali, sledećih četvrt veka, koje je među ostalim obežila i prohibicija, ta ideja nije zaživela, pa se prva limenka piva na policama radnji pojavila tek 24. januara 1935. godine.

Limenka je možda i najbolji način pakovanja piva, misli Brian Glover, autor Svetske enciklopedije piva. Ali, za razliku od hrane, koja se uspešno konzervira od početka XIX veka, pivo je imalo problem zbog pritiska, koji je ambalaža morala podneti, jer bi inače pukla. Drugi je problem bio u samom materijalu, koji nije smeo menjati ukus namirnice. I treće, lim je u početku bio skuplji od stakla, pa pivare nisu bile zainteresovane za njegovu primenu.

16. aprila 1925. godine Charles Stollberg je patentirao
limenku za potrebe American Can Company

American Can Company
na zahtev pivara Anheuser-Busch i Pabst
1929. godine testira limenku za pivo

Limenka, taj sada već vremešni, 75-ogodišnji, predmet želje rođen je u Ričmondu u američkoj državi Virdžiniji. No u tu novotariju nije se htela upustiti nijedna od velikih pivara, jer se smatralo da bi to mogla biti negativna reklama, koja će naškoditi njihovoj reputaciji. Zato je pionirska uloga pripala malom poduzeću, koje je u Njuarku (Newark) u državi Nju Džerzi osnovao nemački imigrant Gottfried Krueger. Ugovor s proizvođačem limenki sklopila je firma njegovog sina u jesen 1933. godine, a već krajem decembra te godine odabrane mušterije probale su prvu količinu piva punjenog u limenke. Za probu je punjeno dve hiljade limenki s logom pivare, a u početku su se u limenke punile dve vrste piva – Krueger's Finest Beer i Cream Ale.

Prve limenke na svetu

Prva limenka proizvedena u Masačusetsu

Članak iz novina od 26. januara 1935.
i dostavno vozilo pivare Krueger

Nova ambalaža, otporna na lom naišla je na oduševljeni prijem kod pivopija, a većini je i ukus Kruegerovog piva iz limenke bio bolji od onoga u bocama. Jednak uspeh postigle su limenke i kada su se krajem januara 1935. godine pojavile u redovnoj trgovačkoj mreži. Mala regionalna pivara počela je naglo rasti, pa je čak zapretila i gigantu poput Anheuser-Buscha (najpoznatiji brend - Badvajzer). U leto 1935. godine pivara Krueger prodavala je gotovo 200.000 limenki piva dnevno, pa su se na novu ambalažu počele odlučivati i druge pivare. Do kraja te godine pivo je u limenkama prodavalo skoro četrdeset pivara po celoj SAD. Neke od njih, poput pivare Pabst koja postoji i danas, koristile su isti tip limenki kao i pivara Krueger. Ona se otvarala običnim otvaračem za konzerve, što u nekim situacijama nije bilo baš praktično. Jedna druga velika američka pivara između dva svetska rata – Schlitz – osmislila je poboljšanu verziju s konusnim nastavkom, koji se zatvarao običnim krunskim zatvaračem.

Otvarači za limenke sa ravnim vrhom

Prva "Schlitz"-ova limenka sa konusnim vrhom

"Schlitz"-ov Milwaukee Club sa konusnim vrhom

Obe verzije limenki dugo su se prodavale paralelno. Doduše još tridesetih godina pojavile su se ideje koje su omogućavale lakše otvaranje limenki s ravnim vrhom, ali nisu bile upotrebljive. Do početka Drugog svetskog rata limenke se uprkos početnom bumu, nisu naročito proširile – 1941. godine na limenke je opadalo samo 10% tržišta piva, a tokom rata proizvodnja je potpuno zaustavljena, osim vojnih kontingenata. Sličnu sudbinu doživela je pivska limenka u Europi, gde se u drugoj polovini tridesetih godina pojavila u Nemačkoj, Francuskoj i Velikoj Britaniji. Prva evropska pivara koja je prihvatila limenku bila je pivara Felinfoel u Llanelliju u Walesu. Bilo je to u decembru 1935. godine, a odluka o tome donesena je kao nastojanje da se spasi propadajuća industrija lima u Južnom Walesu.

Limenke pivare "Felinfoel"

Heller Bock Lowenbrau, Nemačka, pedesetih godina

Tuborg Special Export Beer, Danska, pedesetih

Schwabenbrau Dusseldorf, Nemačka, pedesetih godina

Guinness Export Stout, Irska, pedesete

Tako je na konačnu pobedu ova ambalaža morala pričekati do preloma pedesetih i šezdesetih godina. To je vreme dva velika poboljšanja pivske limenke. Najprije se 1958. godine pojavila lakša aluminijska limenka, koju je prva počela koristiti pivara Coors u Sjedinjenim Državama. Koju godinu kasnije došla je konačno i upotrebljiva verzija limenke s ravnim vrhom koja se lako otvara. Bilo je to 1962. godine, a famozni patent nazvan Lift-tab uvela je pivara Pittsburgh. Početkom šezdesetih godina limenke su u Sjedinjenim Državama po prodaji nadmašile tradicionalne boce. Od pedesetih godina limenka polako počinje osvajati svet. Istovremeno se u limenke počinju pakovati i gazirani sokovi. Kao u Americi, tako i u nekim evropskim zemljama počinje limenka osvajati tržište – primeri u Švedskoj i Velikoj Britaniji se učešće limenke kreće oko 70%, a samo malo manji postotak beleži u Irskoj. U nekim drugim zemljama, kao na primer u Poljskoj ili Mađarskoj, limenka drži oko polovine tržišnog udela. U Češkoj su pivopije veoma konzervativni kada je reč o ambalaži. Tamo pivare od početka devedesetih godina koriste limenke, ali samo pet posto proizvodnje završava u toj vrsti ambalaže – jednostavno Česi su verni točenom pivu i staklenoj boci. Najbolju prođu limenke u Češkoj imaju tokom ljeta, kada se Česi pripremaju za odlazak na more – limenke tada preovladavaju zbog svoje praktičnosti – otpornosti na lom i lakom skladištenju u prtljažniku automobila. Popularnosti limenke značajno je doprinela i televizija. Uostalom, televizijska reklama preokrenula je navike potrošača, koji su ispijanje piva u pivnicama i nošenje točenog piva kući u kantama i drugim posudama, u prevladavajućoj meri zamenili ispijanjem flaširanog ili drugog pakovanog piva kod kuće. No, koliko god limenka bila prihvaćena, istovremeno ima i ogroman broj protivnika, koji tvrde da limena ambalaža menja ukus piva i ne prihvataju ništa osim staklene boce i bačve.

Coors Banquet, prvo pivo u aluminijskoj limenci

Primeri vrhova limenki kojima ne treba otvarač iz 1962. i 1963. godine

Iron citiy beer, prva limenka koja se otvarala na potez

Nešto kasnija varijanta sa snap-top otvaračem

S obzirom da staklena ambalaža postoji već četiri hiljade godina, sedamdeset i pet godina istorije limenke zaista izgleda patuljasto. Osim toga, uprkos povremenim bljeskovima, ovaj materijal nikada nije osvojio baš puno pravo potrošača. Za utehu, kotira se bolje nego plastika, koja kao ambalaža dominira kod većine namirnica. Pivo i vino su jedini proizvodi kod kojih staklo još nije potisnuto. Doduše, stručnjaci se slažu da je staklo za pivo najbolje, a pri tom nije važno koje je boje. Tvrdnja da se pivo bolje čuva u zelenoj boci je mit, koji se među pivopijama dugo tvrdoglavo držao, ali on nije istinit. Pivu je svejedno koje je boje boca. Glavno da nije prozirna, odnosno bezbojna. Plastika je zbog praktičnosti stalno u igri, ali limenke kod kupaca stoje bolje. Jedno vreme je bila u modi Q-pack plastična boca, ali je uprkos neospornim prednostima pred klasičnom pet-plastikom, potrošači nisu prihvatili. Ali, limenku jesu – ona je nezamenljiva na putovanju, lagana je, neslomljiva i najbrže se hladi.

Najčešća limenke piva ja pola litra, ali standardna je takođe i limenka od 0,33 litara. Ređe se pivo puni u limenke od 0,25 i 0,20 litara, ali i taj je standard prisutan, baš kao i limenka od jednog litra ili od pet litara, poznatija pod nazivom party keg ili na naemačkom party fass. Limenka je zbog svoje praktičnosti i jednostavnosti skladištenja i čuvanja, te praktično neuništivosti, čest i omiljen predmet skupljanja.