Pripadnici Garde, elitne jedinice Vojske Srbije, obeležili su u Požarevcu 180. godišnjicu formiranja, u znak sećanja na 6. maj 1830. kada je u tom gradu postrojena prva četa Knjaževe garde - gvardija.
U sastav gvardije 1831. ušla je i muzika - „Knjaževsko-serbska banda”, a prethodno je knjaz Miloš Obrenović tražio od starešina da mu po „stasu i ugledu” odaberu najbolje mladiće iz svojih nahija.
Najbolji mladići - budući gardisti, po zahtevu tadašnjeg knjaza Srbije morali su da budu „u svakom pogledu primerni”, da ne piju i da nisu „vetrogonje”, a i „ako je mogućno, da budu pismeni”.
I posle završetka Prvog svetskog rata, prilikom izbora jugoslovenskih gardista zahtevalo se dobro zdravlje regruta, određeno socijalno poreklo, primereno vladanje i pismenost, a uz to da su pravilno razvijeni, „lepe i ugledne spoljašnosti”.
U toku i posle završetka Drugog svetskog rata jezgro Garde i budućeg Gardijskog bataljona činio je Prateći bataljon Vrhovnog štaba Narodnooslobodilačke vojske.
Od Pratećeg bataljona 1. novembra 1944. formirana je Gardijska brigada Jugoslovenske narodne armije, da bi 1. novembra 1994. godine formirana Gardijska brigada.
Za doprinos jačanju ugleda i odbrambenih sposobnosti zemlje Gardijska brigada je dobila četiri ordena i brojna druga odlikovanja i priznanja, a u sklopu sprovođenja reformskih procesa krajem novembra 2006. preformirana je u gardu Vojske Srbije.
Gardu čine komanda, komandni vod, gardijski bataljon, 25. bataljon vojne policije, logistički bataljon, kao i objekti posebne namene i rezidencijalni objekti.
Pripadnici te jedinice zaduženi su za zaštitu ličnosti na najvišim državnim i vojnim funkcijama, za obezbeđenje vitalnih objekata sistema odbrane kao i za obavljanje vojne počasti i protokola za domaće i strane državne zvaničnike.
Zadatak gardista je i obezbeđenje specijalnih veza, realizacija poslova iz delokruga rada vojne policije i izvršenje drugih zadataka po naređenju načelnika Generalštaba, kome je neposredno potčinjena.
U sastav gvardije 1831. ušla je i muzika - „Knjaževsko-serbska banda”, a prethodno je knjaz Miloš Obrenović tražio od starešina da mu po „stasu i ugledu” odaberu najbolje mladiće iz svojih nahija.
Najbolji mladići - budući gardisti, po zahtevu tadašnjeg knjaza Srbije morali su da budu „u svakom pogledu primerni”, da ne piju i da nisu „vetrogonje”, a i „ako je mogućno, da budu pismeni”.
I posle završetka Prvog svetskog rata, prilikom izbora jugoslovenskih gardista zahtevalo se dobro zdravlje regruta, određeno socijalno poreklo, primereno vladanje i pismenost, a uz to da su pravilno razvijeni, „lepe i ugledne spoljašnosti”.
U toku i posle završetka Drugog svetskog rata jezgro Garde i budućeg Gardijskog bataljona činio je Prateći bataljon Vrhovnog štaba Narodnooslobodilačke vojske.
Od Pratećeg bataljona 1. novembra 1944. formirana je Gardijska brigada Jugoslovenske narodne armije, da bi 1. novembra 1994. godine formirana Gardijska brigada.
Za doprinos jačanju ugleda i odbrambenih sposobnosti zemlje Gardijska brigada je dobila četiri ordena i brojna druga odlikovanja i priznanja, a u sklopu sprovođenja reformskih procesa krajem novembra 2006. preformirana je u gardu Vojske Srbije.
Gardu čine komanda, komandni vod, gardijski bataljon, 25. bataljon vojne policije, logistički bataljon, kao i objekti posebne namene i rezidencijalni objekti.
Pripadnici te jedinice zaduženi su za zaštitu ličnosti na najvišim državnim i vojnim funkcijama, za obezbeđenje vitalnih objekata sistema odbrane kao i za obavljanje vojne počasti i protokola za domaće i strane državne zvaničnike.
Zadatak gardista je i obezbeđenje specijalnih veza, realizacija poslova iz delokruga rada vojne policije i izvršenje drugih zadataka po naređenju načelnika Generalštaba, kome je neposredno potčinjena.
Нема коментара:
Постави коментар