Blago u pepelu - sećanje na 6. april 1941.

I ove godine Narodna biblioteka Srbije, na Kosančićevom vencu, na temeljima zgrade koja je srušena 6. aprila 1941. prilikom bombardovanja Beograda, u utorak u 11 sati obeležiće ovaj dan. Zajedno sa zdanjem u prah i pepeo otišao je celokupan fond biblioteke sa vrednim i originalnim srednjovekovnim rukopisima.

Osnovana 28. februara 1832. godine, Narodna biblioteka Srbije je 1941. raspolagala sa oko 300.000 knjiga, 1.390 rukopisnih knjiga, povelja i drugih spisa iz 12. 13. i 14. veka, zbirkama turskih rukopisa, starim štampanim knjigama od 15. do 17. veka, starim kartama, gravirama, slikama, novinama. U policama su bile i sve knjige štampane u Srbiji od 1832, one štampane u susednim zemljama, kao i kompletne biblioteke Vuka Karadžića, Lukijana Mušickog, Đure Daničića, P. M. Šafarika, i dr. U očekivanju početka rata 1. aprila sve je bilo spremno za evakuaciju: sve je bilo spakovano u 150 sanduka, rukopisi posebno u 38 sanduka, od kojih je svaki bio težak oko 80 kilograma, a stari rukopisi u 22 sanduka. Dva dana docnije, međutim, ministar prosvete M. Trifunović zabranio je evakuaciju prosvetno-kulturnih ustanova Beograda, pa i Narodne biblioteke. Zgrada je potom pogođena zapaljivim bombama i izgorela do temelja.

Na mesto Narodne biblioteke na Kosančićevom vencu biće položeno cveće, a besedu će održati pisac Vladimir Pištalo.

Dugo godina posle rata, zgariste Narodne biblioteke bilo je gotovo zaboravljeno. Tu se, cak, nalazila i jedna benzinska pumpa! Krajem sedamdesetih godina, Zavod za zastitu spomenika kulture Beograda pokrenuo je akciju iskopavanja ostataka biblioteke. Arheoloskim istrazivanjima rukovodila je dr Gordana Tomasevic, koja je o tome objavila i rad 1979. godine. Arheolozi su tokom ovih radova naisli na suteren bivse biblioteke, sacuvan po visini oko 2 metra, sa ostacima ugljenisanih i istrulelih knjiga. U jednom delu nekadasnje zgrade, na osnovu mrlja na podu utvrdjena je pozicija jednog broja izgorelih sanduka sa rukopisima, ali tragova samih sanduka – nije bilo! To je znacilo da mesto gde su se nalazili rukopisi nije ostalo netaknuto: nije pronadjeno zateceno stanje pozara, vec stanje posle naknadnih intervencija na samom zgaristu!

Zapravo, arheoloski radovi su – osim vise manje poznatih podataka o požaru, otkrili i naknadnu pljacku dragocenih sanduka, koja se dogodila posle stradanja zgrade Narodne biblioteke. Ovi sanduci su, najverovatnije, nestali odmah po ulasku Nemaca u Beograd. To mora da je obavljeno pod okriljem noci, u vreme policijskog sata, bez pogleda mogucih svedoka! Nema sumnje da su Nemci u toj akciji koristili i pomoc nekih ljudi iz same biblioteke.