Krštenice, pisma, popisi stanovništva, izveštaji o bolestima u Srbiji i druga dragocena crkvena arhivska građa već dve decenije propadaju na zvoniku crkve svetog Marka u Beogradu. Da bi se uverili u kakvom stanju su spisi koji čuvaju istoriju srpskog naroda, u sredu su se na zvonik popeli i patrijarh Irinej, ministar kulture Predrag Marković i Miroslav Perišić, direktor Arhiva Srbije.
Dočekali su ih spisi, među kojima su mnogi stari i po dva veka, koji i dalje leže u prašini. Sada su samo smešteni u kutije i prekriveni najlonima. Čekaju da ih neko odnese na neko bolje mesto, započne preko potrebne konzervaciju i restauraciju.
Načekali su se već ovi dokumenti na crkvenom tavanu. Još 1991. godine smetali su nekome u patrijaršijskoj zgradi, pa su preseljeni na crkveni tavan. Kroz polupane prozore ulazili su golubovi, pravili gnezda i umirali među gomilama papira. Padala je prašina, spise nagrizala vlaga, a kada su početkom 2008. godine arhivisti ušli, kako bi počeli da saniraju štetu, zatekli su spise zatrpane golubijim izmetom. Radovi su tada započeti ambiciozno, a onda zbog manjka para stali.
Danas, gotovo četiri godine od tog dana, nije se mnogo promenilo. Radnici su, istina, očistili dva kilometra građe od prašine, odvojili zdravo od bolesnog i stavili u kutije i pod najlone, ali papiri i dalje čame na tavanu i čekaju trajni dom. Mali deo prebačen je u nekadašnju zgradu Bogoslovskog fakulteta u Kralja Petra 2, u Beogradu.
- Ovde se nalazi šest šlepera građe i sva će da bude premeštena u drugi prostor za čije sređivanje je Ministarstvo kulture izdvojilo milion dinara. Dogovoren je red koraka kojima će se ovi dokumenti sređivati - rekao je ministar Marković nakon obilaska.
Nije želeo da kaže koliko novca i godina je potrebno da se oko 25 tona papira pretvori u upotrebljivu arhivsku građu, koju će istoričari moći da proučavaju.
A prema najavama Miroslava Perišića, direktora
Arhiva Srbije, ovde se krije pravo arhivsko blago, koje svedoči o životu našeg naroda u poslednja dva veka.
- Niko ne zna precizno šta se tu sve nalazi. Ali, slučajnim uzorcima pronašli smo, recimo, dokument iz 1832. godine - kazao je Perišić. - Ima tu podataka o popisima stanovništva, u kojima Srbija oskudeva, kao i o bolestima koje su vladale, što može da bude dragoceno za istoriju zdravstva u našoj zemlji.
Nađeni su među spisima i jedan dokument iz XIV veka, vredni zapisi Beogradske mitropolije iz 1830. godine, a šta se još sve krije na tavanu crkve na Tašmajdanu, znaće se tek kada država pronađe novac da se ovaj posao okonča.
I CRKVE I NARODA
- Nažalost, ova građa je stajala na zvoniku i propadala godinama. Crkvenom arhivu treba trajno rešenje, da dobije svoju građevinu, gde će spisi biti, ne samo sređeni, nego i dostupni za korišćenje - rekao je patrijarh Irinej. - Ovde je blago ne samo crkve, nego i celog srpskog naroda.
Dočekali su ih spisi, među kojima su mnogi stari i po dva veka, koji i dalje leže u prašini. Sada su samo smešteni u kutije i prekriveni najlonima. Čekaju da ih neko odnese na neko bolje mesto, započne preko potrebne konzervaciju i restauraciju.
Načekali su se već ovi dokumenti na crkvenom tavanu. Još 1991. godine smetali su nekome u patrijaršijskoj zgradi, pa su preseljeni na crkveni tavan. Kroz polupane prozore ulazili su golubovi, pravili gnezda i umirali među gomilama papira. Padala je prašina, spise nagrizala vlaga, a kada su početkom 2008. godine arhivisti ušli, kako bi počeli da saniraju štetu, zatekli su spise zatrpane golubijim izmetom. Radovi su tada započeti ambiciozno, a onda zbog manjka para stali.
Danas, gotovo četiri godine od tog dana, nije se mnogo promenilo. Radnici su, istina, očistili dva kilometra građe od prašine, odvojili zdravo od bolesnog i stavili u kutije i pod najlone, ali papiri i dalje čame na tavanu i čekaju trajni dom. Mali deo prebačen je u nekadašnju zgradu Bogoslovskog fakulteta u Kralja Petra 2, u Beogradu.
- Ovde se nalazi šest šlepera građe i sva će da bude premeštena u drugi prostor za čije sređivanje je Ministarstvo kulture izdvojilo milion dinara. Dogovoren je red koraka kojima će se ovi dokumenti sređivati - rekao je ministar Marković nakon obilaska.
Nije želeo da kaže koliko novca i godina je potrebno da se oko 25 tona papira pretvori u upotrebljivu arhivsku građu, koju će istoričari moći da proučavaju.
A prema najavama Miroslava Perišića, direktora
Arhiva Srbije, ovde se krije pravo arhivsko blago, koje svedoči o životu našeg naroda u poslednja dva veka.
- Niko ne zna precizno šta se tu sve nalazi. Ali, slučajnim uzorcima pronašli smo, recimo, dokument iz 1832. godine - kazao je Perišić. - Ima tu podataka o popisima stanovništva, u kojima Srbija oskudeva, kao i o bolestima koje su vladale, što može da bude dragoceno za istoriju zdravstva u našoj zemlji.
Nađeni su među spisima i jedan dokument iz XIV veka, vredni zapisi Beogradske mitropolije iz 1830. godine, a šta se još sve krije na tavanu crkve na Tašmajdanu, znaće se tek kada država pronađe novac da se ovaj posao okonča.
I CRKVE I NARODA
- Nažalost, ova građa je stajala na zvoniku i propadala godinama. Crkvenom arhivu treba trajno rešenje, da dobije svoju građevinu, gde će spisi biti, ne samo sređeni, nego i dostupni za korišćenje - rekao je patrijarh Irinej. - Ovde je blago ne samo crkve, nego i celog srpskog naroda.
Нема коментара:
Постави коментар