Kolekcionar: Dečja marka

8. новембар 2015.

Dečja marka - bajke

Pošta Srbije pustila je u opticaj 4. novembra prigodno izdanje „Dečja marka”. Izdanje pod ovim nazivom, prvi put objavljeno prošle godine za temu je imalo basne, dok ovogodišnje izdanje „Dečja marka” za temu ima omiljeni dečji žanr – bajke. Četiri marke, nominalne vrednosti 23 dinara svaka, štampane su tehnikom višebojnog ofseta u tiražu od 25.000 serija a na šalterima pošta prodaju se u tabacima od po šesnaest komada. Izdanje prate i dva FDC koverta sa prigodnim motivima iz bajki, a umetnički obrada delo je Anamari Banjac, slikarke, kreatorke maraka Pošte Srbije. Štampanje ove emisije maraka povereno je Zavodu za izradu novčanica i kovanog novca iz Beograda, a žig prvoga dana nosi datum 4. novembar 2015, poštanski broj 11101 i naziv izdanja.

Na četiri marke ovog izdanja prikazani su motivi iz bajki Princeza i žabac, Snežana i sedam patuljaka te Trnova Ružica, čiji su autori braća Grim, odnosno bajke Lepotica i zver, koju je napisao Šarl Pero. Zajedničko za sve bajke koje su svoje mesto našle na ovogodišnjem izdanju Dečje marke, kao nit koja ih spaja, izdvaja se poljubac, čin koji je u sve četiri priče preokrenuo tok radnje i doveo do srećnog završetka.

Bajke su inače, priče fantastičnog sadržaja u kojima se, kako je to rekao Vuk Stefanović Karadžić, „pripovijedaju kojekakva čudesa, ono što ne može biti”. Kao književna vrsta, bajke mogu biti narodne tvorevine ili umetnička dela poznatog autora. Ono što je zajedničko za gotovo sve bajke, bilo da su narodne ili umetničke, jeste čitav jedan natprirodni, izmišljeni svet prepun čudesnih bića poput zmajeva, ala i aždaja, vila, vilenjaka i patuljaka, koji u bajkama ravnopravno postoji sa realnim svetom. Pred junakom bajke najčešće je čitav niz teških zadataka koje mora da reši kako bi ravnoteža, koja je na početku bajke nečim narušena, ponovo bila uspostvaljena. U bajkama dobro uvek pobeđuje zlo, zato bajke uglavnom imaju srećan završetak.

Među najpoznatije pisce bajki spadaju braća Vilhelm i Jakob Grim, koji su prikupljali i obrađivali nemačke narodne bajke: Ivica i Marica, Princeza i žabac, Trnova Ružica, Snežana i sedam patuljaka, Palčić, Zlatokosa. I mnoge priče francuskog pisca Šarla Peroa predstavljaju u stvari zapise starih narodnih bajki – Crvenkapa, Pepeljuga, Mačak u čizmama, Modrobradi... Danski pisac Hans Kristijan Andersen ostavio nam je bajke Palčica, Princeza na zrnu graška, Mala sirena, Ružno pače, Carevo novo odelo... Na našim prostorima srpske narodne bajke sakupio je i prvi objavio Vuk Stefanović Karadžić: Baš čelik, Međedović, Đavo i njegov šegrt, Aždaja i carev sin.