Flora Sends (Neder Poplton, Jorkšir, 22. januar 1876 – Safok, 24. novembar 1956) je bila jedina žena oficir srpske vojske za vreme Prvog svetskog rata i jedina žena iz Velike Britanije u aktivnoj vojnoj službi.
Kada je rat počeo, dobrovoljno se prijavila kao bolničarka u Ambulanti Svetog Jovana, sa kojom je došla u Srbiju avgusta 1914. U Kragujevcu se pridružuje Crvenom krstu Srbije i radi kao bolničarka u Drugoj pešadijskoj diviziji Srpske vojske. Tokom povlačenja srpske vojske preko Albanije, Flora Sends je zvanično regrutovana kao vojnik, čime je postala prva strankinja u aktivnoj službi u tadašnjoj srpskoj vojsci.
Zajedno sa Milunkom Savić bila je pripadnica „Gvozdenog puka“. 1916. teško je ranjena od neprijateljske granate na položajima u blizini Bitolja. Regent Aleksandar odlikovao ju je najvišim vojnim odlikovanjem – Karađorđevom zvezdom sa mačevima i unapređena je u čin narednika. Zajedno sa Evelinom Haverfild osnovala je Srpski potporni fond. Posle rata, demobilisana je iz aktivne službe u Srpskoj vojsci u činu kapetana i nastavila je da živi u Srbiji. Umrla je 1956. godine.
Dr Ketrin Stjuart Makfejl (Glazgov, 1887 – Sent Endrjuz, 1974). U Glazgovu je diplomirala medicinu. U januaru 1915. sa Bolnicom škotskih žena dolazi u Srbiju, u Kragujevac, a zatim prelazi u Beograd gde je radila na Infektivnom odeljenju Vojne bolnice sa obolelima od tifusa, a i sama Ketrin Makfejl je tada obolela. Nakon oporavka, već u proleće 1916. godine vraća se humanitarnom radu i u Francuskoj radi u bolnicama u kojima se leče i srpski vojnici.
Posle rata ostaje u Srbiji i 1921. godine u Beogradu osniva prvu dečju bolnicu u našoj zemlji, Englesko-srpsku bolnicu. Godine 1934. u Sremskoj Kamenici osniva englesko-jugoslovensku dečju bolnicu za lečenje tuberkuloze kostiju i zglobova, koju je vodila do septembra 1947. godine. Dr Makfejl odlikovana je Ordenom Sv. Save V i IV stepena, a za rad u posleratnom Beogradu dobila je Orden Sv. Save III stepena. Dobila je i jedno od najvećih britanskih odlikovanja – Orden Britanske imperije.
Elsi Inglis (Nainital, 16. avgust 1864 – Njukasl, 26. novembar 1917) je bila škotska lekarka i prva žena koja je dobila najviše srpsko odlikovanje – Orden belog orla. Odlikovana je i Ordenom Svetog Save.
Po izbijanju Prvog svetskog rata osniva organizaciju „Bolnica škotskih žena”. Početkom 1915. godine odlazi u Srbiju i osniva prvu ratnu bolnicu. Prilikom povlačenja srpske vojske, Elsi Inglis odbija da ostavi opremu bolnice i povuče se zajedno sa vojskom, pa novembra 1915. biva zarobljena u Kruševcu, a potom biva repatrirana. Umrla je i sahranjena u Škotskoj, a njenoj sahrani prisustvovali su predstavnici britanske i srpske kraljevske porodice. Svojim angažovanjem, izuzetnom radnom etikom i ličnim entuzijazmom, pokazala je redak primer humanosti u najtežim vremenima i podstakla dolazak u Srbiju mnogih drugih bolničarki, kojih je u Srbiji 1915. bilo više od šest stotina.
Dr Izabel Galovej Haton (1887 – 1960) U Prvi svetski rat dobrovoljno je ušla 1915. godine kao pripadnik Bolnice škotskih žena, psihijatar. Njena jedinica je osnovala bolnicu pod šatorima u mestu Troa u Francuskoj iz koje je, novembra 1915. Izabel prebačena u Gevgeliju, odakle se ubrzo povukla u Solun, na Solunski front. U leto 1918. imenovana je za glavnog bolničkog oficira i prekomandovana u Vranje. Došla je sa još 11 lekara i 40 medicinskih sestara i radila na lečenju vojnika i civilnog stanovništva u gradu u kojem su u to vreme harali pegavi tifus i španska groznica. U Vranju je ostala do oktobra 1919. i pomogla je u osnivanju lokalne civilne bolnice za koju je ostavila opremu i hirurške instrumente. Svoj ratni angažman je završila na komandnoj poziciji u jedinici stacioniranoj u Beogradu 1920. godine.
Za svoje zasluge odlikovana je Ordenom belog orla, a srednja medicinska škola u Vranju nosi njeno ime.
Evelina Haverfild (Inverlohi Kasl, Kingjusi, Škotska, 9. avgust 1867 – Bajina Bašta, 21. mart 1920.), bila je istaknuta aktivistkinja za prava žena. U Srbiju je došla 1915. godine. Sa dr Elsi Inglis i ostalim članicama Bolnice škotskih žena u Kruševcu je, zajedno sa ranjenicima, bila zarobljena od okupatora.
Nakon repatrijacije 1916. učestvovala je u organizovanju Srpskog potpornog fonda (Serbian Relief Fund). U proleće 1917, gđa Haverfild se udružuje sa još tri ratne veteranke, Florom Sends, Emili Simonds i Anom Mekglejd i osniva Kuhinje Sends-Haverfild, koje su radile na Solunskom frontu.
Po oslobođenju je u Bajinoj Bašti podigla Dom za ratnu siročad i pomogla smeštaj za obolele od tuberkuloze. Preminula je od upale pluća i sahranjena je u porti crkve u Bajinoj Bašti gde je, njoj u spomen 1930. otvoren „Dom – Bolnica Eveline Haverfild”, a u crkvenoj zgradi nešto kasnije i „Dom Eveline Haverfild”.
Evelina Haverfild je odlikovana najvišim srpskim odlikovanjima: Ordenom Svetog Save (IV i V reda) i posthumno Ordenom Belog orla sa mačevima.
Dr Elizabet Ros (London, 14. februar 1878 – Kragujevac, 14. februar 1915), lekarka škotskog porekla, početkom 1915. je kao dobrovoljac došla u Srbiju, u Kragujevac, da leči teško obolele od tifusa.
Jedna je od prvih žena sa diplomom lekara u Velikoj Britaniji, koja je kao dobrovoljac došla u Srbiju. Najpre je otišla u Niš, pa u Kragujevac, koga su, zbog tifusa koji je harao, nazivali Mrtvim gradom. U Prvoj rezervnoj vojnoj bolnici u Kragujevcu u vreme njenog dolaska bilo je oko 200 bolesnika, a svi lekari i bolničarke su ili umrli, ili ležali među pacijentima. Kako je i dr Ros obolela od tifusa, radila je sama u teškim uslovima. Početkom januara 1915. u Kragujevac je stigla i prva jedinica Bolnice škotskih žena (Scottish Women’s Hospital), pa je osoblje Bolnice škotskih sestara priteklo u pomoć svojoj zemljakinji. Posle 13 dana borbe sa tifusnom groznicom dr Elizabet Ros umrla je 14. februara 1915, na svoj 37. rođendan. Sahranjena je na groblju u Kragujevcu, uz najviše vojne počasti.
Kataloške informacije
Datum izdavanja: 8. decebar 2015.
Umetnička obrada: Marina Kalezić
Štampa: višebojni ofset ZIN Beograd
Tiraž: 23,00 din (višebojna) 10.000; 23,00 din (višebojna) 10.000; 23,00 din (višebojna) 10.000; 23,00 din (višebojna) 10.000; 23,00 din (višebojna) 10.000; 23,00 din (višebojna) 10.000
Tabak: karnet
Koverti sa žigom PD (FDC): 3
Maksimum karta (MC): 12
Nacrti: Portret Flore Sends, 1876-1956; Portret dr Ketrin Stjuart Makfejl, 1887-1974; Portret Izabel Galovej Haton, 1887-1960; Portret Elsi Inglis; Portret Eveline Haverfild, 1867-1920; Portret dr Elizabet Ros, 1878-1915.
Veličina maraka : 34,8 x 35 mm
Veličina korice karneta: 270 x 100 mm (obrezane-otvorene)
Veličina tabaka u karnetu: 128,4 x 94 mm (obrezan)
Važi neograničeno.
Нема коментара:
Постави коментар