06. јануар 2012.

Iznošenje starih knjiga iz Srbije samo uz dozvolu

Građani Srbije koji u kućnoj biblioteci imaju stare, retke knjige, spise, rukopise ili štivo koje bi moglo da ima status kategorisanog kulturnog dobra, ali i ona dela koja brižljivo čuvaju kao nasleđe svojih predaka, nikako ne bi smeli da ih iznesu van granica zemlje ako pre toga nisu konsultovali stručnjake Narodne biblioteke Srbije (NBS). Na osnovu procene ove centralne ustanove čiji je zadatak, između ostalog, i zaštita kulturnog blaga u domenu pokretnih dobara, vlasnik makar i jedne stare ili retke bibliotečke građe je u obavezi da pre polaska na put donese spisak dela koja potom podležu stručnoj proceni. Ako tim NBS oceni da je reč o kategorisanom kulturnom dobru ili onom koje uživa prethodnu zaštitu, vlasnik može da dobijedozvolu za njegovo iznošenje iz Srbije, ali postoje određena pravila koja moraju da se poštuju.

Vlasnici retkih ili starih knjiga, kao što je recimo Rajićeva „Istorija” koje ima u više primeraka u zemlji, od Ministarstva kulture, informisanja i informacionog društva dobijaju uslovnu dozvolu za iznošenje u inostranstvo, ali pre toga takvo štivo mora da se digitalizuje i zavede u bazu podataka. Beležimo ime vlasnika, njegovo kulturno dobro, mesto i zemlju gde putuje i vremenski period u kojem će biti odsutan – objašnjava Olivera Stefanović, načelnica Odeljenja posebnih fondova u Narodnoj biblioteci Srbije.

To ipak ne znači da svaki građanin koji polazi na godišnji odmor, službeno putovanje, ili seli kućnu biblioteku u neku drugu zemlju, treba da se javi NBS.

– Ne treba tražiti dozvolu od NBS za knjige iz 20. veka, mada neke retke publikacije, kao što su dela iz ratnih godina minulog veka (1914–1918, 1941–1945), mogu da imaju svojstva kulturnog dobra od izuzetnog ili velikog značaja. Naš zadatak je da procenimo dali ona imajustatus kategorisanog kulturnog dobra koje po važećem zakonu ne može da se iznese iz zemlje – ističe Stefanovićeva.

Kada krug procenjivanja bude završen, procedura za dobijanje dozvole je sasvim jednostavna, jer da bi vlasnik dela mogao da ga iznese iz zemlje prethodno treba da izdvoji 750 dinara za republičku administrativnu taksu i 580 dinara koliko staje nadoknada NBS za izdavanje dozvole.

– Onaj ko ne poseduje dozvolu rizikuje da bude vraćen sa granice. Dela koja imaju našu dozvolu za prelazak carine „odlaze” na put bez ikakvih problema – precizira načelnica Odeljenja posebnih fondova.

U Upravi carina potvrđuju da su propisi jasni i da je Uredbom o privremenom izvozu i uvozu robe data mogućnost da domaći i strani državljani sa prebivalištem u Srbiji mogu pri odlasku u inostranstvo, sem predmeta ličnog prtljaga, privremeno izneti i predmete koji su im potrebni za vreme boravka u inostranstvu.

– Knjige, takođe, spadaju u taj propis – ističu u Upravi carina.

Na vrata NBS tek poneko zakuca da bi zatražio dozvolu za iznošenje knjiga. Savesniji građani dolaze da se raspitaju o vrednosti dela koje čuvaju u svojoj biblioteci, interesuje ih da li smeju da se usude da krenu na put bez dozvole, ali se dešava i da vlasnici starih i retkih knjiga već znaju šta poseduju pa redovno dolaze po dozvole.

– U proseku četiri puta mesečno dolaze nam sugrađani da preuzmu rešenja, ali se i raspitaju šta im je potrebno od dokumentacije u slučajevima selidbe ili odlaska na službeni put – ističe Olivera Stefanović.

U ovoj ustanovi uspostavljen je sistem zaštite stare i retke bibliotečke građe, a u bazu podataka unosi se svaki naslov proglašen kulturnim dobrom. Knjige su kategorisane na kulturna dobra od izuzetnog i velikog značaja.

– U sistem zaštite kompletne bibliotečke građe ne ulaze samo stare i retke knjige, već i fotografije, grafike, karte, rukopisi – objašnjava Stefanovićeva.

Prva lista starih i retkih knjiga usvojena je u Skupštini Republike Srbije 1979, pa 1990, 2000. i na kraju 2010. godine. U njima za sada ima oko 3.000 naslova.

Нема коментара:

Постави коментар