Iskopavanje amfiteatra u Viminacijumu, legijskom logoru kod Kostolca, ovih dana je donelo veliko iznenađenje arheolozima: na zidovima su otkrili freske. Nekoliko stotina metara dalje, majstori završavaju gradnju Naučnoistraživačkog centra, u kojem su već postavljene u bronzi izlivene glave šest rimskih imperatora (od ukupno 18 rođenih na tlu današnje Srbije), pripremljene za veliku izložbu 2013. godine.
U budućem muzeju centra je mala postavka najnovijih nalaza. Među njima su male glave božanstava ili maske (još se dvoume), zlatne minđuše, kantar, staklena „merkur“ boca (četvorougaona s listolikom drškom), kapsule za pečatiranje paketa, medaljon s prizorom bahanalija, brusilica za metal, posude s metalnim premazom, amfore, pehari.
Naučnoistraživački centar (od 5.000 m2), zvani „Domus“, koji je, zapravo, kopija vile rustike (kuće bogatog patricija), već je dobio biblioteku, laboratoriju, muzej, dvoranu, atrijum, sobe za goste i naučnike, uskoro će i lift. Dok teku radovi na vili, arheolozi uveliko prave planove i za veliku izložbu „Putevima rimskih imperatora“, kojom će početkom 2013. biti obeleženo 1.700 godina od Milanskog edikta - akta kojim je car Konstantin ozvaničio hrišćanstvo kao držanu religiju.
- Amfiteatar je trenutno jedan od najzanimljivijih objekata za svet, i jedini sačuvan sa 12.000 stojećih i 7.500 sedećih mesta. Malo nam se, doduše, posao komplikuje jer smo na zidovima amfiteatra naišli na freske (sada su pod flasterima), čije boje moramo najpre ispitati da bismo ih sačuvali... Retkost je da amfiteatar bude oslikan, pa je i po tome Viminacijum jedinstven - ističe Miomir Korać, direktor Arheološkog parka.
Rimski vojnički logor - Viminacijum - koji se prostire na 450 hektara, bio je zapravo pravi grad s hramovima, pozorištem, trgovima, kupatilima, hipodromom, nekropolama. Danas je to zlatni rudnik za arheologe, jer gotovo da nema dana da ne pronađu neki novi stari predmet ili zemne ostatke legionara.
- Upravo radi detaljne analize lobanja i kostiju onih koji su ovde pokopani, u Naučnom centru smo opremili laboratoriju. Trenutno ovde boravi prof. Mihaela Harbek sa Instituta za antropolgiju u Minhenu, koja analizom stroncijuma i DNK utvrđuje odakle su bili vojnici. Geofizičkom metodom snimamo prostor tako da unapred znamo koji nas objekat i na kojoj dubini čeka. Zato su u našem timu, pored arheologa, matematičari, inženjeri... Već smo detektovali 14.000 grobova i našli 40.000 predmeta, od kojih je 700 zlatnih - navodi Korać, ponosan na ovu balkansku Pompeju, kako još zovu Viminacijum.
Jedino čega ovde nema je oružje!
- Nema, jer ga Rimljani nisu polagali s pokojnikom u grob, već vraćali nazad - u prestonicu imperije. U nekropolama smo, međutim, našli vojničke bronzane pločice koje su rimskim ratnicima davane nakon služenja vojske dugog deceniju i po. Tako su vojnici iz Sirije, Trakije, Makedonije... postajali rimski građani sa svim građanskim pravima koja su se prenosila na potomstvo stvarano i u tuđini (u konkubinatima) - objašnjava Korać.
Vojničkih pločica nekada je na ovom lokalitetu moralo biti više, pretpostavlja naš sagovornik. Nažalost, devedesetih godina, antikvitete koje bi ovde iskopali divlji arheolozi su najpre papirološki „prali“ u ženevskim agencijama koje su im izdavale sertifikate da su nasleđeni u porodici, a potom ih prodavali u Beču, Minhenu i Londonu.
- Nedavno, listajući nekoliko centimetara debeli evropski registar antikviteta, saznao sam da većina njih potiče upravo s Viminacijuma. Kolika je danas za nas, arheologe, prednost što je Viminacijuma jedini legijski logor koji nije zakopan ispod savremenog grada, toliko je nekada to bila njegova mana - kaže naš sagovornik.
Da bi se sprečilo dalje pustošenje Viminacijuma, sada je u Arheološkom parku postavljeno 26 spidon-kamera.
Glave rimskih imperatora
U „Domusu“ je u toku izrada bista svih 18 rimskih careva rođenih na tlu današnje Srbije, za veliku izložbu povodom jubileja Milanskog edikta.
- Na izložbi „Putevima rimskih imperatora“, koju planiramo povodom jubileja Milanskog edikta, pokazaćemo pored naših najznačajnijih nalaza iz Sirmijuma, Šarkamena, Medijane, Romulijane, Kale Krševice, Justinijane prime, i glave svih „naših“ imperatora. Vajaju ih Sonja Petrović i Vuk Đuričković - otkriva Korać, s ponosom nam pokazujući šest već izrađenih: Konstancija II, Aurelijana, Proba, Maksimina Herkulija i Maksimina Daja. - Izložba će najpre obići Srbiju, a onda planiramo da je prenesemo u pariski Luvr i Ujedinjenje nacije, u Njujork. Kad već imamo sreću da je car Konstantin, koji je čuvenim ediktom hrišćanstvo proglasio za državnu religiju, rođen na tlu današnje Srbije (u Nišu), zašto da povodom velikog jubileja mi sami ne priredimo za svet važnu izložbu. Vazda naše eksponate pozajmljujemo drugima - uočava Korać.
U budućem muzeju centra je mala postavka najnovijih nalaza. Među njima su male glave božanstava ili maske (još se dvoume), zlatne minđuše, kantar, staklena „merkur“ boca (četvorougaona s listolikom drškom), kapsule za pečatiranje paketa, medaljon s prizorom bahanalija, brusilica za metal, posude s metalnim premazom, amfore, pehari.
- Amfiteatar je trenutno jedan od najzanimljivijih objekata za svet, i jedini sačuvan sa 12.000 stojećih i 7.500 sedećih mesta. Malo nam se, doduše, posao komplikuje jer smo na zidovima amfiteatra naišli na freske (sada su pod flasterima), čije boje moramo najpre ispitati da bismo ih sačuvali... Retkost je da amfiteatar bude oslikan, pa je i po tome Viminacijum jedinstven - ističe Miomir Korać, direktor Arheološkog parka.
Rimski vojnički logor - Viminacijum - koji se prostire na 450 hektara, bio je zapravo pravi grad s hramovima, pozorištem, trgovima, kupatilima, hipodromom, nekropolama. Danas je to zlatni rudnik za arheologe, jer gotovo da nema dana da ne pronađu neki novi stari predmet ili zemne ostatke legionara.
- Upravo radi detaljne analize lobanja i kostiju onih koji su ovde pokopani, u Naučnom centru smo opremili laboratoriju. Trenutno ovde boravi prof. Mihaela Harbek sa Instituta za antropolgiju u Minhenu, koja analizom stroncijuma i DNK utvrđuje odakle su bili vojnici. Geofizičkom metodom snimamo prostor tako da unapred znamo koji nas objekat i na kojoj dubini čeka. Zato su u našem timu, pored arheologa, matematičari, inženjeri... Već smo detektovali 14.000 grobova i našli 40.000 predmeta, od kojih je 700 zlatnih - navodi Korać, ponosan na ovu balkansku Pompeju, kako još zovu Viminacijum.
Jedino čega ovde nema je oružje!
- Nema, jer ga Rimljani nisu polagali s pokojnikom u grob, već vraćali nazad - u prestonicu imperije. U nekropolama smo, međutim, našli vojničke bronzane pločice koje su rimskim ratnicima davane nakon služenja vojske dugog deceniju i po. Tako su vojnici iz Sirije, Trakije, Makedonije... postajali rimski građani sa svim građanskim pravima koja su se prenosila na potomstvo stvarano i u tuđini (u konkubinatima) - objašnjava Korać.
Vojničkih pločica nekada je na ovom lokalitetu moralo biti više, pretpostavlja naš sagovornik. Nažalost, devedesetih godina, antikvitete koje bi ovde iskopali divlji arheolozi su najpre papirološki „prali“ u ženevskim agencijama koje su im izdavale sertifikate da su nasleđeni u porodici, a potom ih prodavali u Beču, Minhenu i Londonu.
- Nedavno, listajući nekoliko centimetara debeli evropski registar antikviteta, saznao sam da većina njih potiče upravo s Viminacijuma. Kolika je danas za nas, arheologe, prednost što je Viminacijuma jedini legijski logor koji nije zakopan ispod savremenog grada, toliko je nekada to bila njegova mana - kaže naš sagovornik.
Da bi se sprečilo dalje pustošenje Viminacijuma, sada je u Arheološkom parku postavljeno 26 spidon-kamera.
Glave rimskih imperatora
U „Domusu“ je u toku izrada bista svih 18 rimskih careva rođenih na tlu današnje Srbije, za veliku izložbu povodom jubileja Milanskog edikta.
- Na izložbi „Putevima rimskih imperatora“, koju planiramo povodom jubileja Milanskog edikta, pokazaćemo pored naših najznačajnijih nalaza iz Sirmijuma, Šarkamena, Medijane, Romulijane, Kale Krševice, Justinijane prime, i glave svih „naših“ imperatora. Vajaju ih Sonja Petrović i Vuk Đuričković - otkriva Korać, s ponosom nam pokazujući šest već izrađenih: Konstancija II, Aurelijana, Proba, Maksimina Herkulija i Maksimina Daja. - Izložba će najpre obići Srbiju, a onda planiramo da je prenesemo u pariski Luvr i Ujedinjenje nacije, u Njujork. Kad već imamo sreću da je car Konstantin, koji je čuvenim ediktom hrišćanstvo proglasio za državnu religiju, rođen na tlu današnje Srbije (u Nišu), zašto da povodom velikog jubileja mi sami ne priredimo za svet važnu izložbu. Vazda naše eksponate pozajmljujemo drugima - uočava Korać.
Maksimin Daja, Galerije i Aurelijan
Konstancije II, Prob i Maksimin Herkulije
Нема коментара:
Постави коментар