Monoksil, plovilo staro nekoliko vekova, nađeno nedavno u Drini, na svoju ruku je iz reke izvadio Dragoljub Tešanović, meštanin Jelava. Čamac je dopremio do svog dvorišta.
Dok su arheolozi čekali neophodnu mehanizaciju, Dragoljub je sa nekoliko prijatelja izvukao čamac, stavio ga na prikolicu i traktorom dovezao u svoju avliju.
- Za čamac se zna već deset dana, svi su dolazili da ga vide i krenula je priča da neki nude pare onome ko ga izvuče. Nisam hteo da ga izvadi neko drugi, pa sam u subotu uveče sa drugarima otišao po čamac. Bio je pun šljunka, koji smo izvadili ručno, a onda smo pomoću mašine uspeli da ga izvučemo. Radili smo pažljivo i mislim da ništa nije oštećeno. Rekao bih po reakciji arheologa da je sa čamcem sve u redu. U nedelju sam ga oprao i zvao nadležne. Arheolozi kažu da nije trebalo da ga diram, ali nisam ništa oštetio, a sve nađene delove smo ubacili u čamac. Ne bih ga ovako stavio u dvorište da sam hteo da ga ukradem - kaže Tešanović.
Podvodni arheolog Gordana Karović kaže da su prvi put imali priliku da budu prisutni kada se otkrije jedan ovakav izuzetno značajan objekat za istoriju plovidbe u ovim krajevima, a on je sada izvađen na ovakav način.
- Ovo je bila jedinstvena prilika da se ovakav objekat arheološki dokumentuje i prati tok njegovog izvlačenja, transporta, da arheolozi odrade svoj deo posla. Sada se desilo ono što se kod nas često dešava - da ljudi rade tuđ posao. Pojavio se čovek koji kaže da je po mraku izvadio čamac i vrlo je svestan da je učinio nešto što je protiv zakona. Ne znamo šta su izbacili iz čamca, na njegovom dnu mogao je da se nađe neki predmet koji je možda mogao da ukaže na bliže datiranje. Ukoliko se bude nastavio rad ne samo na konzevaciji, nego i istraživanju ovog objekta, možemo da dobijemo veliki broj informacija koje će još jednom pokazati značaj podvodne kulturne baštine za istraživanje materijalne istorije naših prostora - kaže ona.
U dvorištu Tešanovića bio je juče i Radivoje Arsić, v. d direktora Zavoda za zaštitu spomenika Valjevo, koji kaže da bi bilo mnogo bolje da je čamac iz reke izvađen u prisustvu arheologa i da je sreća što je izvučen bez oštećenja.
Radio noću
- Taj čovek je rekao da ni javnost ni stručnjaci nisu reagovali i da je zbog toga on izvukao čamac. Sve je to radio u nedelju od 18 sati do jedan sat posle ponoći. Pitam se, zašto je radio noću ako ništa nije krio - kaže Gordana Karović.
Meštani su rekli da su čamac preneli kako bi ga sačuvali od krađe, ali su tim postupkom otežali rad arheolozima.
Napravljen od hrasta
Čamac, star nekoliko vekova, bio je zatrpan zemljom i šljunkom i pojavio se nakon što je prošlogodišnja decembarska poplava promenila priobalje reke Drine. Stručnjaci koji su juče premeravali čamac kažu da je iznenađujuća njegova dubina i što je u potpunosti očuvan, kao i da kod nas verovatno ne postoji tako sačuvan primerak. Prema prvim procenama, plovilo najverovatnije potiče iz 17. veka i to je monoksil, čamac izdeljan iz jednog komada, verovatno hrastovog drveta. Dugačak je 7,10 metara, širina na krmenom delu je 1,29 metara, a dubina unutrašnjeg dela 98 santimetara.
Dok su arheolozi čekali neophodnu mehanizaciju, Dragoljub je sa nekoliko prijatelja izvukao čamac, stavio ga na prikolicu i traktorom dovezao u svoju avliju.
- Za čamac se zna već deset dana, svi su dolazili da ga vide i krenula je priča da neki nude pare onome ko ga izvuče. Nisam hteo da ga izvadi neko drugi, pa sam u subotu uveče sa drugarima otišao po čamac. Bio je pun šljunka, koji smo izvadili ručno, a onda smo pomoću mašine uspeli da ga izvučemo. Radili smo pažljivo i mislim da ništa nije oštećeno. Rekao bih po reakciji arheologa da je sa čamcem sve u redu. U nedelju sam ga oprao i zvao nadležne. Arheolozi kažu da nije trebalo da ga diram, ali nisam ništa oštetio, a sve nađene delove smo ubacili u čamac. Ne bih ga ovako stavio u dvorište da sam hteo da ga ukradem - kaže Tešanović.
Podvodni arheolog Gordana Karović kaže da su prvi put imali priliku da budu prisutni kada se otkrije jedan ovakav izuzetno značajan objekat za istoriju plovidbe u ovim krajevima, a on je sada izvađen na ovakav način.
- Ovo je bila jedinstvena prilika da se ovakav objekat arheološki dokumentuje i prati tok njegovog izvlačenja, transporta, da arheolozi odrade svoj deo posla. Sada se desilo ono što se kod nas često dešava - da ljudi rade tuđ posao. Pojavio se čovek koji kaže da je po mraku izvadio čamac i vrlo je svestan da je učinio nešto što je protiv zakona. Ne znamo šta su izbacili iz čamca, na njegovom dnu mogao je da se nađe neki predmet koji je možda mogao da ukaže na bliže datiranje. Ukoliko se bude nastavio rad ne samo na konzevaciji, nego i istraživanju ovog objekta, možemo da dobijemo veliki broj informacija koje će još jednom pokazati značaj podvodne kulturne baštine za istraživanje materijalne istorije naših prostora - kaže ona.
U dvorištu Tešanovića bio je juče i Radivoje Arsić, v. d direktora Zavoda za zaštitu spomenika Valjevo, koji kaže da bi bilo mnogo bolje da je čamac iz reke izvađen u prisustvu arheologa i da je sreća što je izvučen bez oštećenja.
Radio noću
- Taj čovek je rekao da ni javnost ni stručnjaci nisu reagovali i da je zbog toga on izvukao čamac. Sve je to radio u nedelju od 18 sati do jedan sat posle ponoći. Pitam se, zašto je radio noću ako ništa nije krio - kaže Gordana Karović.
Meštani su rekli da su čamac preneli kako bi ga sačuvali od krađe, ali su tim postupkom otežali rad arheolozima.
Napravljen od hrasta
Čamac, star nekoliko vekova, bio je zatrpan zemljom i šljunkom i pojavio se nakon što je prošlogodišnja decembarska poplava promenila priobalje reke Drine. Stručnjaci koji su juče premeravali čamac kažu da je iznenađujuća njegova dubina i što je u potpunosti očuvan, kao i da kod nas verovatno ne postoji tako sačuvan primerak. Prema prvim procenama, plovilo najverovatnije potiče iz 17. veka i to je monoksil, čamac izdeljan iz jednog komada, verovatno hrastovog drveta. Dugačak je 7,10 metara, širina na krmenom delu je 1,29 metara, a dubina unutrašnjeg dela 98 santimetara.
