05. фебруар 2013.

Novi podaci o fosilima ljudske vilice iz Sićeva

Novi podaci o starosti fosila ljudske vilice, pronađenog u pećini Mala Balanica u Sićevu, ukazuju da taj lokalitet spada među najstarija nalazišta sa ostacima hominida u Evropi.

Arheolog dr Dušan Mihailović kaže da se očekuju novi nalazi koji bi dodatno rasvetliti faktore koji su uticali na evoluciju čoveka u jugoistočnoj Evropi.

Vanredni profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu i jedan od rukovodilaca međunarodnog tima, koji je 2006. godine u pećini u Sićevu pronašao fosil ljudske vilice, rekao je u intervjuu Tanjugu da podaci o starosti tog fosila, do kojih su nedavno došli, predstavljaju veliko iznenađenje.

"Mi smo očekivali da je vilica stara oko 200-300 hiljada godina, ali nismo očekivali da je stara pola miliona godina. Taj datum je utvrđen uz pomoć tri tehnike kojima je dobijen isti rezultat i precizno je ustanovljeno da je vilica stara pola miliona godina", istakao je Mihailović.

To je, kako kaže, izvanredna stvar jer pokazuje da Mala Balanica spada među najstarija nalazišta sa ostacima hominida u Evropi, što je samo po sebi izuzetno značajno, a srećna okolnost jeste i što su istraživanja tu tek započeta i što očekuju nove nalaze.

"Za razliku od mnogih drugih nalazišta, koja su otkrivena pre 50 i 100 godina i gde u većini slučajeva imamo slučajne nalaze van bilo kakvog konteksta, ovo je jedna izvanredna situacija", ocenio je Mihailović.

On je naglasio da je pronađeni fosil vilice veoma značajan za razumevanje evolucije čoveka u Evropi, pošto pokazuje da je evolucija čoveka u zapadnoj i jugosistočnoj Evropi išla drugačijim tokom, da nije bila ista kao što se smatralo.

"Do sada se smatralo da je Evropu u ovom periodu naseljavao 'homo heidelbergensis' i da je iz njega direktno nastao 'neandertalac'. S druge strane, smatralo se da je 'homo erectus' koji se javlja ranije, još pre nekih milion godina, naseljavao samo Aziju ili u najboljem slučaju Aziju i Afriku, ako posmatramo 'homo erectusa' u širem smislu", rekao je Mihailović.

"Sad se pokazalo da je područje rasprostiranja 'homo erectusa' bilo šire i da je obuhvatalo i jugoistočnu Evropu, odnosno da je ona bila deo tog matičnog područja, koje je bilo stalno nastanjeno i iz koga su ljudske zajednice povremeno migrirale ka srednjoj i ka zapadnoj Evropi, da su upravo preko ove naše teritorije išle sve te migracije koje su značajno uticale na razvoj čoveka na našem kontinentu", dodao je arheolog.

Mihailović je objasnio da je u zapadnoj Evropi, zbog izolacije i činjenice da je alpsko-karpatski luk u glacijalnim periodima onemogućavao komunikaciju između zapadne i istočne Evrope, došlo do razvoja vrlo specifičnih crta kod ljudskih predaka, koje su na kraju dovele do pojave "neandertalaca".

"Kod nas se to nije dogodilo. Kod nas su 'neandertalci' došli kasnije i drugačiji su faktori uticali na razvoj čoveka na ovim prostorima. To je druga stvar vrlo bitna za sagledavanje evolucije hominida", naglasio je on.

Mihailović je precizirao da, za razliku od zapadne Evrope gde je na evoluciju čoveka presudno uticala izolacija, u jugoistočnoj Evropi su u značajnoj meri uticala populaciona kretanja.

"Upravo zbog prožimanja stanovništva i razmene gena te neke arhaične crte su duže opstale i nije došlo do pojave specijalizovanih vrsta koje su bile posebno prilagođene određenoj klimi ili koje su karakteristične za određenu regiju. Mi na neki način pripadamo širem evro-azijskom prostoru i bili smo povezani i sa Afrikom i možemo očekivati, upravo zbog toga, nova otkrića koja će biti veoma značajna i koja se možda vezuju za pojavu anatomski modernog čoveka, odnosno 'homo sapiensa'", rekao je on.

Mihailović je napomenuo i da nema mnogo podataka šta je prethodilo pojavi "homo erectusa" na ovom području i da bi nove analize mogle više da rasvetle taj problem.

"Zna se da je posebna vrsta hominida (homo ergaster) naselila Gruziju pre 1,7 miliona godina. Pre 1,5 miliona godina ljudi su sigurno došli do Evrope što znamo po otkrićima iz pećine Kozarnika u Bugarskoj, ali sada imamo prve konkretne nalaze sa područja jugoistočne Evrope koji svedoče o tome da je jugoistočna Evropa bila naseljena pre pola miliona godina", rekao je on.

Mihailović je naglasio da je veoma značajno da se ustanovi kako su išle migracije u tom periodu, koliko je jugoistočna Evropa bila povezana sa Azijom i Afrikom, koji su sve faktori uticali na evoluciju čoveka. "Mislim da je ovo naše otkriće dosta doprinelo razumevanju tog problema, ali tek smo započeli istraživanja i verujem da će novi nalazi još više rasvetliti taj problem", dodao je.

Fosil ljudske vilice pronađen je u najdubljem sloju Male Balanice, ali tu nisu pronađeni tragovi dužeg ljudskog prisustva. Međutim, u gornjim slojevima Male Balanice i susednoj pećini - Velika Balanica, Mihailovićev tim je pronašao na hiljade kamenih alatki iz paleolita i smatraju da i one najverovatnije dostižu starost od 150 ili 200 hiljada godina.

"Imamo tragove ljudskog boravka, svedočanstva o njihovom lovu, njihovoj tehnologiji, načinu života, koji su nešto pozniji od fosila, ali koji su takođe veoma stari i ukazuju na povezanost Balkana, Anadolije i Bliskog istoka u periodu pre 150-200 hiljada godina", istakao je Mihailović.

U julu nastavljaju iskopavanja pećina Velika i Mala Balanica, kao i iskopavanja pećine u selu Jelašnica kod Niša, gde postoje ostaci iz srednjeg paleolita, stari više od 40.000 godina, i ostaci iz poznijeg perioda, stari oko 25.000 godina.

Zapadna Evropa je za vreme ledenog doba bila izolovana i u njoj se razvio neandertalski čovek, koji nikad nije živeo na Balkanu. - Jugoistočna Evropa nikada nije bila izolovana od Azije i Afrike, pa su na evoluciju čoveka uticali sasvim drugačiji faktori. Balkansko poluostrvo je pripadalo matičnom području iz koga su ljudske zajednice rekolonizovale Evropu nakon povlačenja glečera.
 
 

Нема коментара:

Постави коментар