20. фебруар 2013.
11. фебруар 2013.
Neki rekli bi da je pornografija...
Slika "Poreklo sveta" (1866) Gistava Kurbea koja je, zbog predstave ženskih genitalija, više od jednog veka bila sklonjena od očiju javnosti, dobila je svoj lik. Žensku glavu, za koju su stručnjaci potvrdili da je deo originalnog platna, kupio je anonimni ljubitelj umetnosti u jednoj pariskoj antikvarnici 2010. za 1.400 evra. Ispostavilo se da je to deo koji je nedostajao čuvenom remek-delu vrednom 40 miliona evra.
Ozloglašena slika "Poreklo sveta" Gistava Kurbea iz 1866. godine, koja se nalazi u pariskom Muzeju Orsej, predstavlja ženske genitalije u prvom planu, ali stručnjaci veruju da je anonimni ljubitelj umetnosti nedavno otkrio njenu glavu u prodavnici polovnog nameštaja.
Francuski magazin "Pari mač" objavio je da je kolekcionar amater slučajno otkrio portret glave dok je 2010. godine obilazio radnju jeftine polovne robe. Platio ga je 1.400 evra, za šestinu manje od tražene sume.
Međutim, nakon podrobnih hemijskih i spektografskih testova, "Pari mač" piše da je potvrđeno da je slika delo Gistava Kurbea nastala 1866. godine.
- "Poreklo sveta" konačno ima lice - kazao je Žan-Žak Fernije, stručnjak za Kurbea za "Pari mač", dodavši da je ovo jedno od "najsmelijih dela u istoriji slikarstva".
Remek-delo ili pornografija?
Malo platno dimenzija 46x55 cm koje je svojevremeno šokiralo Parižane, neki smatraju remek-delom, a drugi vulgarnom i čak pornografskom predstavom.
Iako se pretpostavljalo da je model za sliku bila crvenokosa Irkinja Džoana Hiferman, ljubavnica američkog slikara Džejmsa Vislera koja je Kurbeu često pozirala u to vreme, verovalo se da je lik žene izostavljen kako bi umetnik sačuvao njenu čednost.
Ovaj pronalazak je sada glavna vest u umetničkim krugovima. Žan-Žak Fernije, jedan od vodećih poznavalaca Kurbeovog opusa, kazao je "Pari maču" da su testovi potvrdili autentičnost pronađene slike i da je reč o "veoma važnom" otkriću.
Osim naprednih tehnika analiziranja slike, Fernije je uporedio poteze kičicom na oba dela, vrstu platna i originalnog drvenog okvira.
Vlasnik portreta glave želi da je spoji s telom
Vlasnik pronađenog portreta glave sada želi da je spoji sa telom, vek i po nakon što je "Poreklo sveta" naslikano.
Gistav Kurbe (1819-1877) rođen je u imućnoj porodici zemljoposednika u istočnoj Francuskoj, jedan je od pionira realizma i uticao je na moge umetnike od Monea do Sezana, ali je skandalizovao Pariz svojim delima.
Slika "Mlade dame na obalama Sene" predstavlja dve prostitutke ispod drveta, a "Poreklo sveta" je smatrano toliko opscenim da nije izloženo u javnosti sve do 1988. godine.
Kurbe je bio zatvoren 1871. zbog učestvovanja u akciji uklanjanja stuba sa Trga Vandom u organizaciji Pariske komune, ali je slikao i u pritvoru.
Preminuo je šest godina kasnije u Švajcarskoj, u 59. godini, od bolesti jetre usled teškog opijanja.
Izvor: parismatch.com
Izvor: parismatch.com
10. фебруар 2013.
Kineska nova godina - godina zmije
Svečano će u nedelju više od milijardu ljudi širom sveta da uplovi u godinu Zmije. U danu kada počinje kineska Nova godina ne samo da stanovnici najmnogoljudnije zemlje tonu u praznovanje i tradicionalne rituale koji prate smenu dve godine, već zajedno sa njima slave i stanovnici metropola, ne samo azijskih.
U samoj Kini, Prolećni festival, ili kineska Nova godina, vreme je najvećih masovnih migracija u svetu. Oko 3,4 milijarde ljudi između 26. januara i 7. marta putuje da bi najveći praznik proveli sa porodicom. Vrhunac masovnih pokreta bio je u subotu, kada su Kinezi hvatali poslednje vozove, autobuse, avione kako bi stigli da na vreme novogodišnju trpezu i uživanje u ponoćnom vatrometu podele sa porodicama.
Brojevi povezani sa tim masovnim kretanjima ne mogu da se porede ni sa čim na Zapadu. U pokretu je 2,6 miliona autobusa sa 78 miliona sedišta. Železnice su obezbedile 5.300 vozova, dok je na aerodromima u pogonu 10.000 aviona dnevno. Karte su planule već nekoliko minuta pošto su puštene u prodaju.
Kinezima i njihovim gostima zajednički je užitak u hrani za koju se smatra da donosi sreću u novoj godini.
Riba, na primer, simbolizuje dobar početak i kraj godine, a slatki, raskuvani pirinač porodično jedinstvo. Mnogi hrle u cvećare da nabave sveže cveće i biljke, u nadi da će zajedno sa tim u njihove domove da stignu prinove i blagostanje.
Očekivanja su uvek iznova velika, pa je i ova nova, godina Zmije neizbežno praćena predviđanjima. Nebrojena je količina horoskopa za one koji su, kao nekad Abraham Linkoln, Žaklina Onazis, ili Edgar Alan Po, rođeni u godini Zmije, koja se, kao i ostali znaci kineskog horoskopa, ponavlja svake 12. godine.
U kineskoj tradiciji, zmija je simbol mudrosti, kulture, kreativnosti i samoposmatranja, pa francuski list “Figaro” piše da bi sve vrste ekstremnih pojava, uključujući i nasilje, trebalo da budu prošlost. Drugi analitičari, međutim, tvrde upravo suprotno. Pozivajući se na istoriju, oni uočavaju da su se baš u godini Zmije, kao 1917. sa Oktobarskom revolucijom, 1929. sa krahom na Volstritu, 1941. sa Drugim svetskim ratom, ili 2001. sa terorističkim napadima na SAD, dešavali turbulentni istorijski događaji.
Prigodna marka
Pošta Srbije je izdala dve prigodne marke u okviru tradicionalnog izdanja Lunarni horoskop nomilane 22 i 46 dinara.
7. фебруар 2013.
Minijaturne piramide pronađene u Sudanu
Tim francuskih istraživača otkrio je 35 malih piramida u Sudanu koje su bile namenjene običnim smrtnicima, za razliku od onih mnogo većih u Egiptu u kojima su počivali faraoni. Sudanske piramide stare su 2.000 godina, a neke od njih visoke su samo jedan metar.
Skromnije su od onih egipatskih, ali zaslužuju veliku pažnju jer su brojnije – reč je o 35 piramida starih 2.000 godina koje je u Sudanu otkrila grupa francuskih arheologa na čelu sa Klodom Rilijem.
Skromnije su od onih egipatskih, ali zaslužuju veliku pažnju jer su brojnije – reč je o 35 piramida starih 2.000 godina koje je u Sudanu otkrila grupa francuskih arheologa na čelu sa Klodom Rilijem.
Mesto Sedeinga nalazi se oko 200 kilometara od egipatske granice, na severu Sudana. Piramide koje su francuski arheolozi otkrili su izgrađene pri kraju postojanja bogatog kraljevstva Meroe, između 100. i 200. godine pre nove ere. Arheološko nalazište u Sedeingi predstavlja deo drevnog kraljevstva Kuša (Nubijsko carstvo), koje se graničilo sa Egiptom, a kasnije sa Rimskim carstvom.
Nekropola s oko 1.000 grobnica zauzima prosto od oko 40 hektara, a zanimljivo je da neke piramide nisu više od jednog metra. Izgrađene su od cigli, a do sada je otkopana samo jedna četvrtina. Na nekim su mestima toliko gusto postavljene da se između njih ne može proći, rekao je Rili. U grobnicama se obično nalazilo više od jednog tela.
Neke piramide su građene tako što se u kvadratu nalazi krug koji je gredama bio povezan sa temenima kvadrata. Interesanto je da samo jedna piramida van Sedeinge podignuta po ovom modelu. Među predmetima pronađenim u Sedeingi jesu i skulpture egipatskog božanstva Besa, koji je zaštitnik dece i trudnica. Jedan od najinteresantnijih pronalazaka jeste kameni poslužavnik sa likovima boga Anubisa, sa glavom šakala, i boginje za koju se veruje da je reč o Izidi.
Posveta ženi koja se zvala Aba-la, za koju istraživači veruju da predstavlja tepanje za reč “baba”, uklesana je meroitskim pismom, koje je proisteklo iz egipatskih hijeroglifa. Na tabli piše: “O, Izida! O, Ozirise! To je Aba-la. Neka pije dosta vode, neka jede dosta hleba, neka je dobro posluže.”
Rili je izrazio žaljenje što su arheolozi u grobnicama uspeli da pronađu samo mali broj vrednih arheoloških predmeta iz toga perioda, jer su ih pljačkaši arheoloških nalazišta preduhitrili, vrlo verovatno pre nekoliko stotina godina. Isto tako, piramide su u lošem stanju i zato što se nalaze na mestu gde su prolazili karavani s kamilama, kao i zbog starosti, tako da nijedna nije ostala čitava.
Kuš (Gornja Nubija) je drevna civilizacija koja se razvila na obalama Plavog Nila, Belog Nila i reke Atbare na teritoriji današnjeg Sudana. Između 2.000 i 1.000 pre n.e. Kušitskim kraljevstvom vladao je egipatski zamenik faraona, pre nego što je postalo nezavisno kraljevstvo. Kušitski plemići putovali su u Egipat i odatle donosili egipatske običaje i odeću i bili su pod jakim uticajem egipatske umetnosti, arhitekture i religije.
Nekropola s oko 1.000 grobnica zauzima prosto od oko 40 hektara, a zanimljivo je da neke piramide nisu više od jednog metra. Izgrađene su od cigli, a do sada je otkopana samo jedna četvrtina. Na nekim su mestima toliko gusto postavljene da se između njih ne može proći, rekao je Rili. U grobnicama se obično nalazilo više od jednog tela.
Neke piramide su građene tako što se u kvadratu nalazi krug koji je gredama bio povezan sa temenima kvadrata. Interesanto je da samo jedna piramida van Sedeinge podignuta po ovom modelu. Među predmetima pronađenim u Sedeingi jesu i skulpture egipatskog božanstva Besa, koji je zaštitnik dece i trudnica. Jedan od najinteresantnijih pronalazaka jeste kameni poslužavnik sa likovima boga Anubisa, sa glavom šakala, i boginje za koju se veruje da je reč o Izidi.
Posveta ženi koja se zvala Aba-la, za koju istraživači veruju da predstavlja tepanje za reč “baba”, uklesana je meroitskim pismom, koje je proisteklo iz egipatskih hijeroglifa. Na tabli piše: “O, Izida! O, Ozirise! To je Aba-la. Neka pije dosta vode, neka jede dosta hleba, neka je dobro posluže.”
Kuš (Gornja Nubija) je drevna civilizacija koja se razvila na obalama Plavog Nila, Belog Nila i reke Atbare na teritoriji današnjeg Sudana. Između 2.000 i 1.000 pre n.e. Kušitskim kraljevstvom vladao je egipatski zamenik faraona, pre nego što je postalo nezavisno kraljevstvo. Kušitski plemići putovali su u Egipat i odatle donosili egipatske običaje i odeću i bili su pod jakim uticajem egipatske umetnosti, arhitekture i religije.
5. фебруар 2013.
Novi podaci o fosilima ljudske vilice iz Sićeva
Novi podaci o starosti fosila ljudske vilice, pronađenog u pećini Mala Balanica u Sićevu, ukazuju da taj lokalitet spada među najstarija nalazišta sa ostacima hominida u Evropi.
Arheolog dr Dušan Mihailović kaže da se očekuju novi nalazi koji bi dodatno rasvetliti faktore koji su uticali na evoluciju čoveka u jugoistočnoj Evropi.
Vanredni profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu i jedan od rukovodilaca međunarodnog tima, koji je 2006. godine u pećini u Sićevu pronašao fosil ljudske vilice, rekao je u intervjuu Tanjugu da podaci o starosti tog fosila, do kojih su nedavno došli, predstavljaju veliko iznenađenje.
"Mi smo očekivali da je vilica stara oko 200-300 hiljada godina, ali nismo očekivali da je stara pola miliona godina. Taj datum je utvrđen uz pomoć tri tehnike kojima je dobijen isti rezultat i precizno je ustanovljeno da je vilica stara pola miliona godina", istakao je Mihailović.
To je, kako kaže, izvanredna stvar jer pokazuje da Mala Balanica spada među najstarija nalazišta sa ostacima hominida u Evropi, što je samo po sebi izuzetno značajno, a srećna okolnost jeste i što su istraživanja tu tek započeta i što očekuju nove nalaze.
"Za razliku od mnogih drugih nalazišta, koja su otkrivena pre 50 i 100 godina i gde u većini slučajeva imamo slučajne nalaze van bilo kakvog konteksta, ovo je jedna izvanredna situacija", ocenio je Mihailović.
On je naglasio da je pronađeni fosil vilice veoma značajan za razumevanje evolucije čoveka u Evropi, pošto pokazuje da je evolucija čoveka u zapadnoj i jugosistočnoj Evropi išla drugačijim tokom, da nije bila ista kao što se smatralo.
"Do sada se smatralo da je Evropu u ovom periodu naseljavao 'homo heidelbergensis' i da je iz njega direktno nastao 'neandertalac'. S druge strane, smatralo se da je 'homo erectus' koji se javlja ranije, još pre nekih milion godina, naseljavao samo Aziju ili u najboljem slučaju Aziju i Afriku, ako posmatramo 'homo erectusa' u širem smislu", rekao je Mihailović.
"Sad se pokazalo da je područje rasprostiranja 'homo erectusa' bilo šire i da je obuhvatalo i jugoistočnu Evropu, odnosno da je ona bila deo tog matičnog područja, koje je bilo stalno nastanjeno i iz koga su ljudske zajednice povremeno migrirale ka srednjoj i ka zapadnoj Evropi, da su upravo preko ove naše teritorije išle sve te migracije koje su značajno uticale na razvoj čoveka na našem kontinentu", dodao je arheolog.
Mihailović je objasnio da je u zapadnoj Evropi, zbog izolacije i činjenice da je alpsko-karpatski luk u glacijalnim periodima onemogućavao komunikaciju između zapadne i istočne Evrope, došlo do razvoja vrlo specifičnih crta kod ljudskih predaka, koje su na kraju dovele do pojave "neandertalaca".
"Kod nas se to nije dogodilo. Kod nas su 'neandertalci' došli kasnije i drugačiji su faktori uticali na razvoj čoveka na ovim prostorima. To je druga stvar vrlo bitna za sagledavanje evolucije hominida", naglasio je on.
Mihailović je precizirao da, za razliku od zapadne Evrope gde je na evoluciju čoveka presudno uticala izolacija, u jugoistočnoj Evropi su u značajnoj meri uticala populaciona kretanja.
"Upravo zbog prožimanja stanovništva i razmene gena te neke arhaične crte su duže opstale i nije došlo do pojave specijalizovanih vrsta koje su bile posebno prilagođene određenoj klimi ili koje su karakteristične za određenu regiju. Mi na neki način pripadamo širem evro-azijskom prostoru i bili smo povezani i sa Afrikom i možemo očekivati, upravo zbog toga, nova otkrića koja će biti veoma značajna i koja se možda vezuju za pojavu anatomski modernog čoveka, odnosno 'homo sapiensa'", rekao je on.
Mihailović je napomenuo i da nema mnogo podataka šta je prethodilo pojavi "homo erectusa" na ovom području i da bi nove analize mogle više da rasvetle taj problem.
"Zna se da je posebna vrsta hominida (homo ergaster) naselila Gruziju pre 1,7 miliona godina. Pre 1,5 miliona godina ljudi su sigurno došli do Evrope što znamo po otkrićima iz pećine Kozarnika u Bugarskoj, ali sada imamo prve konkretne nalaze sa područja jugoistočne Evrope koji svedoče o tome da je jugoistočna Evropa bila naseljena pre pola miliona godina", rekao je on.
Mihailović je naglasio da je veoma značajno da se ustanovi kako su išle migracije u tom periodu, koliko je jugoistočna Evropa bila povezana sa Azijom i Afrikom, koji su sve faktori uticali na evoluciju čoveka. "Mislim da je ovo naše otkriće dosta doprinelo razumevanju tog problema, ali tek smo započeli istraživanja i verujem da će novi nalazi još više rasvetliti taj problem", dodao je.
Fosil ljudske vilice pronađen je u najdubljem sloju Male Balanice, ali tu nisu pronađeni tragovi dužeg ljudskog prisustva. Međutim, u gornjim slojevima Male Balanice i susednoj pećini - Velika Balanica, Mihailovićev tim je pronašao na hiljade kamenih alatki iz paleolita i smatraju da i one najverovatnije dostižu starost od 150 ili 200 hiljada godina.
"Imamo tragove ljudskog boravka, svedočanstva o njihovom lovu, njihovoj tehnologiji, načinu života, koji su nešto pozniji od fosila, ali koji su takođe veoma stari i ukazuju na povezanost Balkana, Anadolije i Bliskog istoka u periodu pre 150-200 hiljada godina", istakao je Mihailović.
U julu nastavljaju iskopavanja pećina Velika i Mala Balanica, kao i iskopavanja pećine u selu Jelašnica kod Niša, gde postoje ostaci iz srednjeg paleolita, stari više od 40.000 godina, i ostaci iz poznijeg perioda, stari oko 25.000 godina.
Arheolog dr Dušan Mihailović kaže da se očekuju novi nalazi koji bi dodatno rasvetliti faktore koji su uticali na evoluciju čoveka u jugoistočnoj Evropi.
Vanredni profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu i jedan od rukovodilaca međunarodnog tima, koji je 2006. godine u pećini u Sićevu pronašao fosil ljudske vilice, rekao je u intervjuu Tanjugu da podaci o starosti tog fosila, do kojih su nedavno došli, predstavljaju veliko iznenađenje.
"Mi smo očekivali da je vilica stara oko 200-300 hiljada godina, ali nismo očekivali da je stara pola miliona godina. Taj datum je utvrđen uz pomoć tri tehnike kojima je dobijen isti rezultat i precizno je ustanovljeno da je vilica stara pola miliona godina", istakao je Mihailović.
To je, kako kaže, izvanredna stvar jer pokazuje da Mala Balanica spada među najstarija nalazišta sa ostacima hominida u Evropi, što je samo po sebi izuzetno značajno, a srećna okolnost jeste i što su istraživanja tu tek započeta i što očekuju nove nalaze.
"Za razliku od mnogih drugih nalazišta, koja su otkrivena pre 50 i 100 godina i gde u većini slučajeva imamo slučajne nalaze van bilo kakvog konteksta, ovo je jedna izvanredna situacija", ocenio je Mihailović.
On je naglasio da je pronađeni fosil vilice veoma značajan za razumevanje evolucije čoveka u Evropi, pošto pokazuje da je evolucija čoveka u zapadnoj i jugosistočnoj Evropi išla drugačijim tokom, da nije bila ista kao što se smatralo.
"Do sada se smatralo da je Evropu u ovom periodu naseljavao 'homo heidelbergensis' i da je iz njega direktno nastao 'neandertalac'. S druge strane, smatralo se da je 'homo erectus' koji se javlja ranije, još pre nekih milion godina, naseljavao samo Aziju ili u najboljem slučaju Aziju i Afriku, ako posmatramo 'homo erectusa' u širem smislu", rekao je Mihailović.
"Sad se pokazalo da je područje rasprostiranja 'homo erectusa' bilo šire i da je obuhvatalo i jugoistočnu Evropu, odnosno da je ona bila deo tog matičnog područja, koje je bilo stalno nastanjeno i iz koga su ljudske zajednice povremeno migrirale ka srednjoj i ka zapadnoj Evropi, da su upravo preko ove naše teritorije išle sve te migracije koje su značajno uticale na razvoj čoveka na našem kontinentu", dodao je arheolog.
Mihailović je objasnio da je u zapadnoj Evropi, zbog izolacije i činjenice da je alpsko-karpatski luk u glacijalnim periodima onemogućavao komunikaciju između zapadne i istočne Evrope, došlo do razvoja vrlo specifičnih crta kod ljudskih predaka, koje su na kraju dovele do pojave "neandertalaca".
"Kod nas se to nije dogodilo. Kod nas su 'neandertalci' došli kasnije i drugačiji su faktori uticali na razvoj čoveka na ovim prostorima. To je druga stvar vrlo bitna za sagledavanje evolucije hominida", naglasio je on.
Mihailović je precizirao da, za razliku od zapadne Evrope gde je na evoluciju čoveka presudno uticala izolacija, u jugoistočnoj Evropi su u značajnoj meri uticala populaciona kretanja.
"Upravo zbog prožimanja stanovništva i razmene gena te neke arhaične crte su duže opstale i nije došlo do pojave specijalizovanih vrsta koje su bile posebno prilagođene određenoj klimi ili koje su karakteristične za određenu regiju. Mi na neki način pripadamo širem evro-azijskom prostoru i bili smo povezani i sa Afrikom i možemo očekivati, upravo zbog toga, nova otkrića koja će biti veoma značajna i koja se možda vezuju za pojavu anatomski modernog čoveka, odnosno 'homo sapiensa'", rekao je on.
Mihailović je napomenuo i da nema mnogo podataka šta je prethodilo pojavi "homo erectusa" na ovom području i da bi nove analize mogle više da rasvetle taj problem.
"Zna se da je posebna vrsta hominida (homo ergaster) naselila Gruziju pre 1,7 miliona godina. Pre 1,5 miliona godina ljudi su sigurno došli do Evrope što znamo po otkrićima iz pećine Kozarnika u Bugarskoj, ali sada imamo prve konkretne nalaze sa područja jugoistočne Evrope koji svedoče o tome da je jugoistočna Evropa bila naseljena pre pola miliona godina", rekao je on.
Mihailović je naglasio da je veoma značajno da se ustanovi kako su išle migracije u tom periodu, koliko je jugoistočna Evropa bila povezana sa Azijom i Afrikom, koji su sve faktori uticali na evoluciju čoveka. "Mislim da je ovo naše otkriće dosta doprinelo razumevanju tog problema, ali tek smo započeli istraživanja i verujem da će novi nalazi još više rasvetliti taj problem", dodao je.
Fosil ljudske vilice pronađen je u najdubljem sloju Male Balanice, ali tu nisu pronađeni tragovi dužeg ljudskog prisustva. Međutim, u gornjim slojevima Male Balanice i susednoj pećini - Velika Balanica, Mihailovićev tim je pronašao na hiljade kamenih alatki iz paleolita i smatraju da i one najverovatnije dostižu starost od 150 ili 200 hiljada godina.
"Imamo tragove ljudskog boravka, svedočanstva o njihovom lovu, njihovoj tehnologiji, načinu života, koji su nešto pozniji od fosila, ali koji su takođe veoma stari i ukazuju na povezanost Balkana, Anadolije i Bliskog istoka u periodu pre 150-200 hiljada godina", istakao je Mihailović.
U julu nastavljaju iskopavanja pećina Velika i Mala Balanica, kao i iskopavanja pećine u selu Jelašnica kod Niša, gde postoje ostaci iz srednjeg paleolita, stari više od 40.000 godina, i ostaci iz poznijeg perioda, stari oko 25.000 godina.
Zapadna Evropa je za vreme ledenog doba bila izolovana i u njoj se razvio neandertalski čovek, koji nikad nije živeo na Balkanu. - Jugoistočna Evropa nikada nije bila izolovana od Azije i Afrike, pa su na evoluciju čoveka uticali sasvim drugačiji faktori. Balkansko poluostrvo je pripadalo matičnom području iz koga su ljudske zajednice rekolonizovale Evropu nakon povlačenja glečera.
3. фебруар 2013.
Predolimpijska izdanja ZOI Sarajevo (1983)
Izdanje: doplatna marka nominale 2 dinara
Nacrt: znak XIV ZOI - Sarajevo 1984, skijaš, gondola
Datum izdavanja: 02. septembar 1983.
Izdanje: redovno izdanje "Turistički motivi"
Nacrt: motiv Sarajeva i znak XIV ZOI - Sarajevo 1984
Datum izdavanja: 25. novembar 1983.
Izdanje: predolimijsko prigodno izdanje "XIV ZOI - Sarajevo 1984"
Nacrt: ski skokovi - Igman, Malo Polje, slalom - Jahorina, spust - Bjelašnica, bob - Trebević, hokej na ledu - Zetra i brzo klizanje - Zetra
Izdanje: predolimijsko prigodno izdanje "XIV ZOI - Sarajevo 1984"
Nacrt: znak XIV ZOI - Sarajevo 1984
2. фебруар 2013.
Berne - Loetschberg - Simplon, Suisse Switzerland
Švajcarski turistički poster iz 1912. godine "The Loetscherg Railway Company" koji pokazuje povezanost Berna sa ostatkom Evrope, odnosno povezanost tunelima Lötschberg i Simplon, kroz Alpe, Švajcarske i Italije.
Umetnička obrada: Nepoznato
Naziv: Berne - Loetschberg - Simplon, Suisse Switzerland
Mesto: Bernese Oberland, Lotschberg
Kanton: Valais, Bern
Zemlja: Švajcarska
Tehnika štampanja: litografija
Godina štampanja: 1912
Dimenzije: 70 x 104 cm / 28 x 41 inch
Štamparija: Hubacher, Berne
Naziv: Berne - Loetschberg - Simplon, Suisse Switzerland
Mesto: Bernese Oberland, Lotschberg
Kanton: Valais, Bern
Zemlja: Švajcarska
Tehnika štampanja: litografija
Godina štampanja: 1912
Dimenzije: 70 x 104 cm / 28 x 41 inch
Štamparija: Hubacher, Berne
"Kleopatrina ogrlica" nađena u grobnici u Sibiru
Komad nakita koji je prozvan ''Kleopatrina ogrlica'' pronađen je oko vrata žene, za koju su arheolozi utvrdili da je imala 25 godina kada je umrla, u antičkom grobu u planinama Altaj u Sibiru, prenosi "Sajbirijan tajms".
Ogrlica je napravljena od tankog stakla u boji i neprocenjive je vrednosti, a naučnici su saopštili da je devojka umrla pre 2.300 ili 2.400 godina i bila je u rodu sa poznatom tetoviranom princezom Ukok, čije su tetovaže ostale očuvane u permafrostu i koje su okupirale pažnju svetskih arheologa.
Iako je dobila naziv ''Kleopatrina ogrlica'', pronađen komad nakita datira iz doba Aleksandra Velikog, odnosno starija je od vremena u kome je živela Kleopatra, poslednja vladarka starog Egipta.
Ogrlica, koju čini 17 kuglica, neoštećena je i jedinstveni je pronalazak u čitavom bivšem Sovjetskom Savezu. Ruski arheolozi ističu da ogrlica baca novo svetlo na nivo razvijenosti civilizacije u Sibiru, u skitsko doba.
Na kuglicama se nalaze različite nijanse plave i žute boje, a svaka je razmera dva do dva i po centimetara.
Ruski arheolozi još uvek rade na studiji te ogrlice, a čim bude objavljena u javnosti, ubrzo će se pojaviti i na nekoj izložbi.
Ogrlica je napravljena od tankog stakla u boji i neprocenjive je vrednosti, a naučnici su saopštili da je devojka umrla pre 2.300 ili 2.400 godina i bila je u rodu sa poznatom tetoviranom princezom Ukok, čije su tetovaže ostale očuvane u permafrostu i koje su okupirale pažnju svetskih arheologa.
Iako je dobila naziv ''Kleopatrina ogrlica'', pronađen komad nakita datira iz doba Aleksandra Velikog, odnosno starija je od vremena u kome je živela Kleopatra, poslednja vladarka starog Egipta.
Ogrlica, koju čini 17 kuglica, neoštećena je i jedinstveni je pronalazak u čitavom bivšem Sovjetskom Savezu. Ruski arheolozi ističu da ogrlica baca novo svetlo na nivo razvijenosti civilizacije u Sibiru, u skitsko doba.
Na kuglicama se nalaze različite nijanse plave i žute boje, a svaka je razmera dva do dva i po centimetara.
Ruski arheolozi još uvek rade na studiji te ogrlice, a čim bude objavljena u javnosti, ubrzo će se pojaviti i na nekoj izložbi.
1. фебруар 2013.
Tesino pismo J. J. Zmaju
Pismo koje je Nikola Tesla napisao Jovanu Jovanoviću Zmaju, obaveštavajući ga da želi da njegove pesme prevede na engleski i objavi u Americi, od danas je po prvi put javno izloženo u Narodnoj biblioteci Srbije, a u okviru predstavljanja najznačajnijih eksponata iz kolekcije beogradske biblioteke.
Javljajući se Zmaju iz Njujorka, veliki naučnik je pisao da će probati da sa američkim pesnikom Robertom Džonsonom prevede neke od pesnikovih stihova. Kako kažu u Narodnoj biblioteci Srbije, reč je o originalu datiranom na 15. jun 1894. godine, koji će biti postavljen u specijalnoj komori u holu ispred centralne čitaonice sve do 1. marta. U nacionalnoj biblioteci takođe kažu da je ovo pismo svedočanstvo Tesline ljubavi i poštovanja prema Zmajevoj poeziji.
– Biblioteka je kupila pismo 1959. godine od privatnog ponuđača i danas je njegov čuvar – objašnjava Olivera Stevanović, načelnica Odeljenja posebnih fondova u Narodnoj biblioteci Srbije.
– Tesla je napisao pismo veoma uzbuđen zbog Zmajeve pesme „Pozdrav Nikoli Tesli”. Njihov odnos je bio divan, mislim da je Tesla bio zaljubljen u Zmajeve stihove.
Zmaj je napisao pomenutu pesmu povodom jedinog Teslinog dolaska u Beograd 1892. godine. Poeta i lekar je lično pročitao pesmu dobrodošlice na prijemu u Teslinu čast.
U pismu koje je predstavljeno u nacionalnoj biblioteci Tesla je od pesnika tražio da mu pošalje svoju fotografiju kao i svoja nova izdanja. Tesla je doslovno preveo pesme „Tri Hajduka”, „Dva sina”, „Ciganin hvali svoga konja” i „Tajna ljubav” da bi se Džonson pobrinuo za pesnički stil prevoda. Inače, Džonson je bio veliki Teslin prijatelj. Pomagao mu je da ideje predstavi javnosti objavljujući njegove naučne članke ili novinarske članke o njemu u njujorškom časopisu „The Century Magazine”. Upravo je u ovom magazinu 1894. godine Tesla i objavio pomenute prevode kao i svoj tekst o Zmaju i srpskoj narodnoj poeziji.
Nebra nebeski disk
Tajanstveni bronzani disk prečnika 32 cm, pronadjen 1999. godine zajedno sa drugim bronzanim predmetima u Nemačkom mestu Nebra, sa preko 3600 godina starosti je dugo predstavljao tajnu za naučnike. To je najstariji konkretan prikaz neba na svijetu. Pripada tzv. Unjetičkoj kulturi i predstavlja najstariju poznatu ručnu opservatoriju kojom je određivano vreme početka sejanja i žetve. Pronađen je unutar praistorijskog kruga kamenja, koji okružuju brdo Mitel, nedaleko od gradića Nebra kod Halea u pokrajini Saksonija-Anhalt.
Pronašli su ga Henri Vestfal i Mario Rener (u nekim izvorima se pominju kao "u međuvremenu osuđeni pljačkaši arheoloških nalazišta"). Osim diska pronašli su i dva bronzana mača, dva šlema, dleto i fragmente sprialnih narukvica dok su tragali za zakopanim blagom, sa metal-detektorom. Već sutradan pronadjene predmete prodali su nakupcu u Kelnu za 31.000 nemačkih maraka.
Isprva sporen kao falsifikat 2005. godine mu je potvrđena autentičnost zbog zlatnih umetaka na disku koji se geološki povezuju sa jednim rudnikom iz bronzanog doba u Austriji. Artefakt je prekriven mešavinom tvrdog kristala koju je praktično nemoguće falsifikovati.
Nebeski disk pokazuje najstariju predstavu astro-fenomena na svetu. Na skoro pravilnom kružnom disku prečnika 32 cm nalaze se zlatni crteži koji su protumačeni kao luk horizonta, brod, Mesec, Sunce i zvezde. Prikazuje dnevno i noćno nebo na pozadini apstraktnog prikaza zvezdanog neba uz opis i sliku Sunčevog i Mesečevog hoda preko nebekog svoda. Noćno putovanje broda preko nebeskog okeana je tu prvi put pronađeno i simbolično prikazano u Evropi. Daje nam uvid u predstavu Univerzuma koju su imali naši preci i u njihova religijska verovanja pre 1.600 godina pre nove ere.
Prema saznanjima arheologa korištena je kao kultni objekat i kao sunčev i mesečev kalendar. Ispitivanja materijala ovog predmeta spadaju još od 2005. u jedan veliki svetski istraživački projekat vezan za bronzano doba. Smatraju ga i jednim od najvažnijih arheoloških otkrića u XX veku.
Пријавите се на:
Постови (Atom)