Kolekcionar je posebna vrsta skupljača: svrha mu je sabrati zbirku srodnih predmeta, kako bi bila što celovitija, jedinstvenija, nenadmašnija. Skupljanje korisnih predmeta nije samo po sebi kolekcionarstvo, nije kolekcionar sabirač bilo kakvog novca, samo da ga je više – ali jeste kolekcionarstvo skupljanje starih novčića ili novčanica, koje zatim mogu imati i veliku tržišnu vrijednost, bilo pojedinačno, bilo kao zbirka.
Kolekcionare nećete ih prepoznati ni po kakvom spoljnom obeležju, nego to je ipak sasvim posebna vrsta ljudi. Odlikuju se grozničavošću, nervozom, upornošću i nebiranju sredstava u postizanju cilja. To su skupljači. Ako ih izda kakav fizički znak, to bi moglo biti, recimo znojenje dlanova kada se nađu u blizini objekta svoje kolekcionarske strasti. Ima ih toliko da im se ni broja ne zna, jer zapravo je veoma teško smisliti stvar koju barem neko ne skuplja. Od onih školskih primera - kolekcionara umetnina i skupocenih vaza, pa do skupljača onih najobičnijih, trivijalnih, nikome potrebnih, odbačenih predmeta za kojima se traga po tavanima i podrumima, a kojiput čeprka i po deponijama otpada...
Sve se skuplja – od knjiga do telefonskih kartica, od olovnih vojnika, do kamenčića iz vlastitog bubrega. Skuplja se i donji veš i košulja, kad je opereš, ali to je opet druga priča. Skupljanje je uzelo toliko maha i postalo tako silno važno i ozbiljno da skupljači imaju i posebne nazive za koje se ne može ni pretpostaviti da se bave kolekcionarstvom. Za najrasprostranjenije skupljače i imena su se odavno široko rasprostranila, pa tako svaka kolekcionarska beba zna šta skupljaju diskofili, filatelisti ili numizmatičari. Malo je, verovatno, teže s vlasnicima zbirki različitih kutija šibica ili njihovih etiketa. To su philumenisti, philiberumenisti i cumixaphisti.
Kolekcionar je česta novinarska tema, a ušao je i umetnost Fowlesovim romanom „The Collector“, po kojemu je William Wyler snimio istoimeni film (dok je istoimeni ovogodišnji Dunstanov horor po drugom predlogu).
Sve može biti predmet kolekcionarstva. Ono je strast, ponekad ovisnost, sredstvo prestiža, a neretko i lukav premda riskantan način ulaganja novca. Rubens, na primer, nije bio samo slikar nego i kolekcionar slika i bogataš, dok su se na siromahu Van Goghu kolekcionari nazarađivali poslie njegove smrti.
Možda i nije slučajno da u engleskom jeziku ista reč, „collector“, označava i kolekcionara i glavni odvodni kanal (kolektor). Poreklo im je isto: latinski glagol „collegare“, koji znači „povezivati“ (pa se iz njega izvode još neki internacionalni termini, npr. kolegijum ili kolega ili kolektiv).
Kolekcionare nećete ih prepoznati ni po kakvom spoljnom obeležju, nego to je ipak sasvim posebna vrsta ljudi. Odlikuju se grozničavošću, nervozom, upornošću i nebiranju sredstava u postizanju cilja. To su skupljači. Ako ih izda kakav fizički znak, to bi moglo biti, recimo znojenje dlanova kada se nađu u blizini objekta svoje kolekcionarske strasti. Ima ih toliko da im se ni broja ne zna, jer zapravo je veoma teško smisliti stvar koju barem neko ne skuplja. Od onih školskih primera - kolekcionara umetnina i skupocenih vaza, pa do skupljača onih najobičnijih, trivijalnih, nikome potrebnih, odbačenih predmeta za kojima se traga po tavanima i podrumima, a kojiput čeprka i po deponijama otpada...
Sve se skuplja – od knjiga do telefonskih kartica, od olovnih vojnika, do kamenčića iz vlastitog bubrega. Skuplja se i donji veš i košulja, kad je opereš, ali to je opet druga priča. Skupljanje je uzelo toliko maha i postalo tako silno važno i ozbiljno da skupljači imaju i posebne nazive za koje se ne može ni pretpostaviti da se bave kolekcionarstvom. Za najrasprostranjenije skupljače i imena su se odavno široko rasprostranila, pa tako svaka kolekcionarska beba zna šta skupljaju diskofili, filatelisti ili numizmatičari. Malo je, verovatno, teže s vlasnicima zbirki različitih kutija šibica ili njihovih etiketa. To su philumenisti, philiberumenisti i cumixaphisti.
Kolekcionar je česta novinarska tema, a ušao je i umetnost Fowlesovim romanom „The Collector“, po kojemu je William Wyler snimio istoimeni film (dok je istoimeni ovogodišnji Dunstanov horor po drugom predlogu).
Sve može biti predmet kolekcionarstva. Ono je strast, ponekad ovisnost, sredstvo prestiža, a neretko i lukav premda riskantan način ulaganja novca. Rubens, na primer, nije bio samo slikar nego i kolekcionar slika i bogataš, dok su se na siromahu Van Goghu kolekcionari nazarađivali poslie njegove smrti.
Možda i nije slučajno da u engleskom jeziku ista reč, „collector“, označava i kolekcionara i glavni odvodni kanal (kolektor). Poreklo im je isto: latinski glagol „collegare“, koji znači „povezivati“ (pa se iz njega izvode još neki internacionalni termini, npr. kolegijum ili kolega ili kolektiv).
Нема коментара:
Постави коментар