Tim francuskih istraživača otkrio je 35 malih piramida u Sudanu koje su bile namenjene običnim smrtnicima, za razliku od onih mnogo većih u Egiptu u kojima su počivali faraoni. Sudanske piramide stare su 2.000 godina, a neke od njih visoke su samo jedan metar.
Skromnije su od onih egipatskih, ali zaslužuju veliku pažnju jer su brojnije – reč je o 35 piramida starih 2.000 godina koje je u Sudanu otkrila grupa francuskih arheologa na čelu sa Klodom Rilijem.
Skromnije su od onih egipatskih, ali zaslužuju veliku pažnju jer su brojnije – reč je o 35 piramida starih 2.000 godina koje je u Sudanu otkrila grupa francuskih arheologa na čelu sa Klodom Rilijem.
Mesto Sedeinga nalazi se oko 200 kilometara od egipatske granice, na severu Sudana. Piramide koje su francuski arheolozi otkrili su izgrađene pri kraju postojanja bogatog kraljevstva Meroe, između 100. i 200. godine pre nove ere. Arheološko nalazište u Sedeingi predstavlja deo drevnog kraljevstva Kuša (Nubijsko carstvo), koje se graničilo sa Egiptom, a kasnije sa Rimskim carstvom.
Nekropola s oko 1.000 grobnica zauzima prosto od oko 40 hektara, a zanimljivo je da neke piramide nisu više od jednog metra. Izgrađene su od cigli, a do sada je otkopana samo jedna četvrtina. Na nekim su mestima toliko gusto postavljene da se između njih ne može proći, rekao je Rili. U grobnicama se obično nalazilo više od jednog tela.
Neke piramide su građene tako što se u kvadratu nalazi krug koji je gredama bio povezan sa temenima kvadrata. Interesanto je da samo jedna piramida van Sedeinge podignuta po ovom modelu. Među predmetima pronađenim u Sedeingi jesu i skulpture egipatskog božanstva Besa, koji je zaštitnik dece i trudnica. Jedan od najinteresantnijih pronalazaka jeste kameni poslužavnik sa likovima boga Anubisa, sa glavom šakala, i boginje za koju se veruje da je reč o Izidi.
Posveta ženi koja se zvala Aba-la, za koju istraživači veruju da predstavlja tepanje za reč “baba”, uklesana je meroitskim pismom, koje je proisteklo iz egipatskih hijeroglifa. Na tabli piše: “O, Izida! O, Ozirise! To je Aba-la. Neka pije dosta vode, neka jede dosta hleba, neka je dobro posluže.”
Rili je izrazio žaljenje što su arheolozi u grobnicama uspeli da pronađu samo mali broj vrednih arheoloških predmeta iz toga perioda, jer su ih pljačkaši arheoloških nalazišta preduhitrili, vrlo verovatno pre nekoliko stotina godina. Isto tako, piramide su u lošem stanju i zato što se nalaze na mestu gde su prolazili karavani s kamilama, kao i zbog starosti, tako da nijedna nije ostala čitava.
Kuš (Gornja Nubija) je drevna civilizacija koja se razvila na obalama Plavog Nila, Belog Nila i reke Atbare na teritoriji današnjeg Sudana. Između 2.000 i 1.000 pre n.e. Kušitskim kraljevstvom vladao je egipatski zamenik faraona, pre nego što je postalo nezavisno kraljevstvo. Kušitski plemići putovali su u Egipat i odatle donosili egipatske običaje i odeću i bili su pod jakim uticajem egipatske umetnosti, arhitekture i religije.
Nekropola s oko 1.000 grobnica zauzima prosto od oko 40 hektara, a zanimljivo je da neke piramide nisu više od jednog metra. Izgrađene su od cigli, a do sada je otkopana samo jedna četvrtina. Na nekim su mestima toliko gusto postavljene da se između njih ne može proći, rekao je Rili. U grobnicama se obično nalazilo više od jednog tela.
Neke piramide su građene tako što se u kvadratu nalazi krug koji je gredama bio povezan sa temenima kvadrata. Interesanto je da samo jedna piramida van Sedeinge podignuta po ovom modelu. Među predmetima pronađenim u Sedeingi jesu i skulpture egipatskog božanstva Besa, koji je zaštitnik dece i trudnica. Jedan od najinteresantnijih pronalazaka jeste kameni poslužavnik sa likovima boga Anubisa, sa glavom šakala, i boginje za koju se veruje da je reč o Izidi.
Posveta ženi koja se zvala Aba-la, za koju istraživači veruju da predstavlja tepanje za reč “baba”, uklesana je meroitskim pismom, koje je proisteklo iz egipatskih hijeroglifa. Na tabli piše: “O, Izida! O, Ozirise! To je Aba-la. Neka pije dosta vode, neka jede dosta hleba, neka je dobro posluže.”
Kuš (Gornja Nubija) je drevna civilizacija koja se razvila na obalama Plavog Nila, Belog Nila i reke Atbare na teritoriji današnjeg Sudana. Između 2.000 i 1.000 pre n.e. Kušitskim kraljevstvom vladao je egipatski zamenik faraona, pre nego što je postalo nezavisno kraljevstvo. Kušitski plemići putovali su u Egipat i odatle donosili egipatske običaje i odeću i bili su pod jakim uticajem egipatske umetnosti, arhitekture i religije.
Нема коментара:
Постави коментар