Dan Garde Vojske Srbije

Pripadnici Garde, elitne jedinice Vojske Srbije, obeležili su u Požarevcu 180. godišnjicu formiranja, u znak sećanja na 6. maj 1830. kada je u tom gradu postrojena prva četa Knjaževe garde - gvardija.

U sastav gvardije 1831. ušla je i muzika - „Knjaževsko-serbska banda”, a prethodno je knjaz Miloš Obrenović tražio od starešina da mu po „stasu i ugledu” odaberu najbolje mladiće iz svojih nahija.

Najbolji mladići - budući gardisti, po zahtevu tadašnjeg knjaza Srbije morali su da budu „u svakom pogledu primerni”, da ne piju i da nisu „vetrogonje”, a i „ako je mogućno, da budu pismeni”.

I posle završetka Prvog svetskog rata, prilikom izbora jugoslovenskih gardista zahtevalo se dobro zdravlje regruta, određeno socijalno poreklo, primereno vladanje i pismenost, a uz to da su pravilno razvijeni, „lepe i ugledne spoljašnosti”.

U toku i posle završetka Drugog svetskog rata jezgro Garde i budućeg Gardijskog bataljona činio je Prateći bataljon Vrhovnog štaba Narodnooslobodilačke vojske.

Od Pratećeg bataljona 1. novembra 1944. formirana je Gardijska brigada Jugoslovenske narodne armije, da bi 1. novembra 1994. godine formirana Gardijska brigada.

Za doprinos jačanju ugleda i odbrambenih sposobnosti zemlje Gardijska brigada je dobila četiri ordena i brojna druga odlikovanja i priznanja, a u sklopu sprovođenja reformskih procesa krajem novembra 2006. preformirana je u gardu Vojske Srbije.

Gardu čine komanda, komandni vod, gardijski bataljon, 25. bataljon vojne policije, logistički bataljon, kao i objekti posebne namene i rezidencijalni objekti.

Pripadnici te jedinice zaduženi su za zaštitu ličnosti na najvišim državnim i vojnim funkcijama, za obezbeđenje vitalnih objekata sistema odbrane kao i za obavljanje vojne počasti i protokola za domaće i strane državne zvaničnike.

Zadatak gardista je i obezbeđenje specijalnih veza, realizacija poslova iz delokruga rada vojne policije i izvršenje drugih zadataka po naređenju načelnika Generalštaba, kome je neposredno potčinjena.

Priča o srpskoj Gardi

Na štandove izdavača koji izlažu na Beogradskom sajmu knjiga svakoga dana pristižu nove knjige, sveže, tek izašle iz štamparije. Tako je i štand Zavoda za udžbenike (urednik i odgovorni urednik Slobodan G. Marković), koji na Sajmu nastupa sa sloganom „Kuća znanja”,upravo obogaćen novim naslovima: novoustanovljena edicija „Balkan” predstavlja nam se prvom knjigom, „Elefterios Venizelos, Grčka, Balkan, Evropa” Nikolaosa E. Papadakisa.

Autor u kratkom predgovoru ističe da je Elefterios Venizelos bio veliki političar i ustanik na Kritu a, kasnije, početkom 20. veka jedan od protagonista političkog života Grčke i međunarodne diplomatske scene. Kao predsednik vlade Grčke pružio je „odlučujući doprinos uobličavanju društveno-političkog okruženja u geopolitičkom regionu Balkanskog poluostrva i u teškim trenucima bio neimar grčko-srpskog saveza i pobornik nezavisnosti i teritorijalnog integriteta Srbije.” Podsetimo: Beograd je ne tako davno dobio i Ulicu Venizelosa (nekadašnja Ulica Đure Đakovića), ima i spomenik ovog velikog grčkog političara a edicijom „Balkan”, kaže u pogovoru Slobodan G. Marković, Zavod za udžbenike će nastojati da čitaoce u Srbiji upozna s drugim balkanskim kulturama i narodima. Knjiga je obogaćena slikama na kojima ćete prepoznati i Nikolu Pašića.

Nova je edicija i „Istorijsko sećanje” u kojoj se pojavila prva knjiga, „Lovac na naciste” Efraima Zurofa (uz saradnju Aleksandra Dika, prevod sa francuskog Ana A. Jovanović). Urednik i odgovorni urednik Slobodan G. Marković najavljuje knjige o holokaustu, o pogromima u 20. veku...

Zavod je, s razlogom, ponosan i na delo „Garda u Srbiji” koju potpisuju Dušan Babac i Čedomir Vasić, izuzetnu monografiju štampanu na odličnoj hartiji i sa sjajnim originalnim fotografijama, crno-belim, u sepiji i u boji.U svim epohama, kažu autori u predgovoru, reprezentativni izgled Garde privlači pažnju ne samo kao atraktivan kostim nego i kao simbol jedne zemlje, jedne dinastije i jednog naroda. U ovoj knjizi osvetljen je razvoj Garde do Drugog svetskog rata kao „autentičnog shvatanja i vida srpske tradicije koja je tokom više od jednog veka svoga postojanja bila pouzdani nosilac vojnih, moralnih i reprezentativnih vrednosti srpske države.” Treba li reći da ovu knjigu treba da ima svaka kućna, ali i gradska, seoska... biblioteka?

Od novih leksikografskih izdanja (urednik Dejana Ocić) Zavoda za udžbenike, na Sajmu knjiga, izdvojićemo dva dela: „Vizantijski krug” Dejana Mihailovića i „Srpske slave i praznici” Miladina Bojića. „Vizantijski krug” je mali rečnik ranohrišćanske književnosti na grčkom jeziku, vizantijske i stare srpske književnosti, a zamišljen je kao priručnik koji bi kroz biografije pisaca, dela i osnovnih književnih pojmova pomogao u sagledavanju sume znanja, književnoumetničkih dometa i uzajamnih uticaja vizantijske i srednjovekovne srpske književnosti, nastalih i pisanih uglavnom na grčkom, staroslovenskom i srpskoslovenskom jeziku, kaže autor. Rečnik je snabdeven ilustracijama i veoma koristan.

Podjednako je korisna i knjiga „Srpske slave i praznici”, leksikon svih praznika koje srpski narod, njegova sela, gradovi i crkva slave, proslavljaju ili praznuju određenog dana u godini. Ovaj azbučnik, sa ilustracijama, do sada je najpotpuniji spisak slava i praznika koji se uz slavu vezuju.

KRALJEVA GARDA SREDINOM 30ih GODINA XX VEKA