Kovani novac u optizaju 2014.

Kovani novac u opticaju apoena od 1, 2 i 5 dinara, izdanja Narodne banke Srbije 2014. godine i medaljoni Vojvoda Stepa Stepanović i Vojvoda Živojin Mišić.

Dva zlatnika vredna 7,8 miliona dolara

Legendarni "Brašerov dublon" (Brasher Doubloon) iz 1787, nastao u kovnici Efraima Brašera, zlatara i suseda Džordža Vašingtona, dostigao je na jučerašnjoj aukciji cenu od gotovo 4,6 miliona dolara, saopštila je aukcijska kuća Heritejdž.

Ovaj zlatnik sadrži 26,66 grama zlata i nešto je manji od novčića od 50 centi. Njegova vrednost u zlatu danas iznosi 1.500 dolara, dok je u vreme kada je napravljen vredeo oko 15 dolara.

Brašerov dublon se smatra prvim američkim zlatnikom dolarske denominacije. Brašerov dublon jedna je od najznačajnijih kovanica u američkoj istoriji jer je to prvi zlatnik koji je skovan za tada tek nastalu državu.

Drugi zlatnik, skovan u Filadelijskoj kovnici 1913, prodat je za 3,3 miliona dolara. Reč je o jednoj od pet postojećih kovanica pod nazivom "Glava Slobode" (Liberty Head).

Kako prenosi AFP, novčići su bili deo aukcijske prodaje kojom je ostvaren prihod od preko 55 miliona dolara.

Zakon o kovanju srpske srebrne monete iz 1873. godine

Pet centi iz 1912. na aukciji

Američki niklovani novčić od pet centi mogao bi na aukciji da dostigne cenu od dva miliona dolara.

Novčić, na čijoj je prednjoj strani glava Kipa slobode, izrađen je 1913. godine i jedan je od svega pet primeraka koji postoje. Taj novčić je nađen u automobilu posle saobraćajne nesreće u kojoj je poginuo njegov vlasnik, a zatim je proglašen lažnim i decenijama bio zaboravljen.

Novčić je veći deo prethodnih 10 godina čuvan u Muzeju Američkog numizmatičkog udruženja. Kustos te ustanove Daglas Mad rekao je da je novčić veoma redak i da ima priču.

Četvoro braće i sestara koji su nasledili novčić, podeliće novac dobijen od prodaje.

Pet novčića od pet centi izrađeno je krajem 1912. godine u Filadelfiji, ali je radnik u kovnici Semjuel Braun na njih stavio godinu 1913, kada se ta vrsta novčića više nije proizvodila.

O njihovom postojanju se nije znalo sve dok ih Braun nije ponudio na prodaju 1920-ih godina, kada više nije mogao da bude krivično gonjen.

Kolekcionar Džordž Valton kupio je jedan od pet novčića 1940-ih godina za 3.750 dolara. Imao ga je kod sebe kada je poginuo u saobraćajnoj nesreći 1962. godine, a novčić je na mestu nesreće nađen među stotinama drugih novčića.

Pošto je ocenjeno da je lažan, novčić je 30 godina bio u ormaru Valtonove sestre, sve do njene smrti 1992. godine.

Njena deca su 2003. odnela novčić na Sajam novca Američkog numizmatičkog društva, gde su stručnjaci utvrdili da je u pitnaju dugo nedostajući peti novčić.

Očekuje se da novčić dostigne visoku cenu na licitaciji u aukcijskoj kući Heritejdž (Heritage). Rekord u SAD drži zlatnik "dvostruki orao" od 20 dolara. Zlatnik izrađen 1933. godine prodat je za osam miliona dolara. 

Srebrnjak iz 1794. prodat za 10 miliona $

Srebrni dolar iz 1794. godine, za koji mnogi stručnjaci veruju da je prvi koji je iskovala američka kovnica novca, prodat je na aukciji za rekordnih 10 miliona dolara.

Prethodni rekorder bio je novčić koji je na aukciji 1999. godine prodat za 4,1 milion dolara, saopštila je aukcijska kuća Staks Bouers Galeriz.

Kompanija koja se bavi retkim novčićima "Ledženg numizmatiks" kupila je dolar čija je prodaja prestavljala vrhunac aukcije u Njujorku na kojoj je zarađeno 17,2 miliona dolara.

Predstavnik aukcijske kuće Dejvid Bouers kaže da novčić ima jedinstvene karakteristike zbog kojih je izuzetno vredan.

"To je prvi iskovani američki metalni dolar. Nijedan muzej nema sličan", rekao je on Rojtersu.

Novčić je deo kolekcije Kardinal koju je sakupio kolekcionar Martin Lodžis. Bouers je kolekciju opisao kao zbirku "starih majstora" novčića iskovanih na samom početku rada Kovnice novca u SAD.

Pronađeno 200000 srednjevekovnih novčića

Arheolozi su u kineskoj oblasti Unutrašnjoj Mongoliji iskopali oko 3,5 tone novčića, od kojih je većina iz perioda vladavine dinastije Han (202. pre nove ere – 220. godine nove ere).

Novčići su nađeni na velikim gomilama u ruševinama drevnog grada Huoluočaidenga.

Na tom nalazištu nađeni su i ostaci radionice za livenje metalnog novca, kao i oko stotinu kalupa, za koje se veruje da su nastali za vreme vladavine cara Vua (156. godine pre nove ere -87. godine pre nove ere).

Istoričari smatraju da je Huoluočaideng bio jedan od najvažnijih i najvećih gradova severne Kine tokom vladavine dinastije Han.

U opticaju prigodne novčanice za Soči

Ruska centralna banka pustila je u opticaj 700.000 novčića povodom Zimskih olimpijskih igara u Sočiju 2014. godine.

Novčići imaju pravougaoni oblik sa ruskim dvoglavim orlom na jednoj i belim medvedom - jednom od maskota Sočija, na drugoj strani.

Emitovano je 300.000 zlatnih novčića u vrednosti od po 50 rubalja, isto toliko zlatnika od 100 rubalja i 300.000 srebrnjaka od po tri rublje.

Zimske olimpijske igre u Sočiju biće održane od 7. do 23. februara 2014.

 

  

3, 50 i 100 rublje

Novčić iz 1652. prodat za 430.000 dolara

Srebrni novčić iz 1652. godine koji je pronađen u polju krompira u Masačusetsu prodat je na aukciji za 430.000 dolara.

Kako prenosi AP, žena iz Ist Hemptona pronašla je novčić pre 23 godine uz pomoć detektora za metal.

Novčić je prodat za sumu koja je četiri puta veća od one koju su aukcionari očekivali. Novčić iz kolonijalnog perioda prodat je prošle sedmice u Baltimoru.

Novčić je jedan od osam koliko ih ima. Prvi put je prodat na aukciji 1992. godine za 35.200 dolara. Muškarac koji ga je kupio prošle sedmice ga je prodao za mnogo veću sumu.

Žena koja ga je našla, Lilijan King, rekla je lokalnim novinarima da joj je sada žao što je požurila sa prodajom novčića.

Argenteus Gaj Galerija Valerija Maksimijana

Da bi povratio poverenje u monetarnu ekonomiju, Dioklecijan veliki reorganizator carstva dao je rimskom carstvu novi poredak na administrativnom i ideološkom području. Car postaje dominus-gospodar države a rimski građani postaju njegovi podanici.

Izmedju ostalog, obimnu novcanu reformu sproveo je 294. godine. U opticaj je uveo srebrni novac, argenteus i folis, novac od pozlaćene bronze. 

Argenteus koji je vredeo dvostruko više od prethodnog srebrnog novca, bio je slične težine i čistoće kao denar iz vremena cara Nerona. Kako je proizvodjen u vrednosti od 1/96 deo rimske funte, težine oko tri grama, na reversima nekih argenteusa vidi se broj XCVI.

Argenteusi su kovani u velikim kolicinama, ali nisu bili mnogo u opticaju van gradova. Dioklecijanova monterna reforma nije zaživela, inflacija je nastavila da raste, tako da je njihova proizvodnja prestala ubrzo posle kraja I tetrarhije 305. godine.

Pred nama je vrhunski primerak argenteusa rimskog imperatora Gaj Galerija Valerija Maksimijana (latinski Gaius Galerius Valerius Maximianus Augustus), rođenog na ovim prostorima oko 250. godine, Dioklecijanov savladar iz doba tetrarhije od 293. godine, do smrti 311. godine. Novčić je iskovan u periodu oko 305. godine, u kovnici u današnjoj Sofiji (Ulpia Serdica). Težina ovog argenteusa je 3.31 gram.

Avers:

natpis MAXIMIA-NVSNOBC (MAXIMIANVS NOB C), potret sa lovorovim vencem na glavi, koja gleda u desno;

Revers: 

natpis VIRTVS-MILITVM (VIRTVS MILITVM), prikaz otovrene kapije kastruma, bez kapije, sa tri kupole, ispod koje je epigraf •SM•SDS•, što ukazuje na kovnicu Serdica.

Peni prodat za 1,15 miliona dolara

Redak novčić od jednog penija iz 1792. godine prodat je na aukciji u Čikagu za 1,15 miliona dolara.

Kako prenosi agencija AP, "milionski" peni kupio je izvesni Kevin Lipton sa Beverli Hilsa u ime neimenovane grupe investitora.

Neobična kovanica napravljena je od bakra i uokvirena je srebrnim prstenom koji je dodat da bi bila teža. Nikada nije stavljena u opticaj, a veruje se da u svetu postoji svega 14 takvih primeraka.

 

Libijski dinar

Libijski banke dogovorile su se da povuku iz opticaja novčanicu koja nosi lik palog libijskog lidera Muamera Gadafija, prenela je tuniska zvanična novinska agencija TAP. "Banke su se dogovorile da prikupljaju novčanice i da ih predaju Centralnoj banki", rekao je Talal Al Dhaguissi, funkcioner koji rukovodi filijalom Nacionalne libijske komercijalne banke u Tripoliju, prenosi TAP.

Novčanica koja predstavlja ekvivalent od 40 američkih dolara, u Libiji je banknota sa najvećom nominalom. Novčanica je puštena u opticaj u noći Nove godine 2008. a povodom obelažavanja 40 godina od puča i dolaska na vlast pukovinka Gadafija.

Libijski dinar (LYD) uvede je 1971. godine, kada je Gadafi odlučio da nova valuta bude dinar umesto libijske funte koju je "nasledio" od svrgnutog kralja. Naziv dinar u Libiji se retko koristi. Češće se koristi naziv "jni" ili "jneh". Deli se na 1000 dirhama. Banka Libije izdavala je do početka rata kovanice od 1, 5, 10, 20, 50 i 100 dirhama i novčanice od 1/4, 1/2, 1, 5, 10 i 20 dinara.

1, 5, 10, 20, 50 i 100 dirhama iz 1979. godine

¼ i ½ dinara iz 2002. i 2004. godine

Nova otkrića u Sirmijumu

Na lokalitetu 85 antičkog Sirmijuma pronadjeni su ostaci rimskih gradjevina i mnoštvo fresaka i novčića iz IV veka, izjavila je danas rukovodilac projekta istraživanja, viši naučni savetnik Arheološkog instituta u Beogradu Ivana Popović.

"Na granici izmedju rezidencijalnog i ekonomskog dela Carske palate, iz koje se u vreme tetrerhije upravljalo velikim prostranstvom - od današnje Budimpešte do grčkog ostrva Krit, nalazila se velika rimska žitnica," kazala je Tanjugu Popovićeva i dodala da su ispod tog sloja pronađeni ostaci raskošne rimske gradjevine iz ranijeg perioda, s mnoštvom fresaka u fragmentima, a pronadjen je i veliki broj novčića koje su kovali rimski imperatori u IV veku. Arheološka istraživanja, prema njenim rečima, biće okončana do kraja nedelje na lokalitetu 85 antičkog Sirmijuma, na cijim ostacima je podignut najveći sremski grad.

Ta istraživanja obnovljena su 3. oktobra, a ceo projekat istraživanja na tom lokalitetu započet je 2003. godine, a prekinut dve godine kasnije. Obnovljena su sredstvima od 800.000 dinara, koja je obezbedilo Ministarstvo za kulturu i informaticko društvo.

Beogradski Arheološki institut već je pripremio projekat s kojim će konkurisati za nastavak radova na ovom lokalitetu, koji se nalazi istočno od nove zgrade Muzeja Srema i Carske palete i hipodroma.

U okviru ovogodišnjeg projekta otvorene su tri sonde, a Popovićeva je ispričala da su istraživanja u potpunosti opravdala očekivanja.
U ranijem istraživanju pronadjena je srednjovekovna hrišćanska bogomolja s dobro očuvanom freskom Marije Magdalene. Ona će sada biti skinuta i za posetioce predstavljena u Muzeju Srema.

U toku iduće godine biće organizovan skup na kome će učestovati predstavnici Arheološkog instituta, Republičkog zavoda za zaštitu kulture, kao i Zavoda u Sremskoj Mitrovici, Muzeja Srema i Grada Sremska Mitrovica na kome bi trebao da bude postignut dogovor o konzervaciji i prezentaciji tog lokaliteta.

Sirmijum (Sirmium), danas Sremska Mitrovica, bio je antički grad i jedan od četiri prestonice Rimskog carstva, koji je izgradjen na južnim obroncima Fruške Gore u prvom veku. Sirmijum je postao prestonica Rimskog carstva 293. godine za vreme vladavine Galerija. Arheološka istraživanja otkrila su da je grad bio prostran, okružen bedemima i rovovima unutar kojih se nalazila carska palata.

Istraživanja radjena od sredine XX veka otkrila su delove hipodroma, više luksuznih kuća i vila ukrašenih freskama i mozaicima. Vidljivi su ostaci javnih kupatila, nekropole, horeuma, trgovačkih i zanatskih centara.

Idealna rekonstrukcija i plan istraživanja lokaliteta