Švajcarski naučnik Albert Hofman (11. januar 1906. – 29. april 2008.) poznat je kao otac Dietilamid liserginske kiseline, poznatije kao LSD, jedne od najmoćnijih haluciogenih droga. Tu supstancu je sintetisao još 1938, ali ju je slučajno probao tek pet godina kasnije.
16. aprila 1943. godine, ponavljajući ispitivanja sa skoro zaboravljenom supstancom, radeći u farmaceutskoj laboratoriji Sandoz, dr. Hofman je osetio “snoliko stanje” baveći se uobičajenim laboratorijskim eksperimentima, apsorbujući LSD slučajno preko vrhova prstiju.
- Odjednom sam postao čudno opijen. Spoljni svet postao je promenjen, kao u snu. Predmeti su izgledali kao da postaju živi; poprimali su neobične dimenzije; i boje su postale sjajnije. Čak se i osećaj za vreme promeio. Kada su oči bile zatvorene, šarene slike brzo su se menjale kao na kaleidoskopu. Nakon par časova, ta neugodna opijenost koju sam iskusio potpuno svestan nestala je. Što je uzrokovalo takvo stanje? - opisao je Hofman u svom dnevniku.
- Odjednom sam postao čudno opijen. Spoljni svet postao je promenjen, kao u snu. Predmeti su izgledali kao da postaju živi; poprimali su neobične dimenzije; i boje su postale sjajnije. Čak se i osećaj za vreme promeio. Kada su oči bile zatvorene, šarene slike brzo su se menjale kao na kaleidoskopu. Nakon par časova, ta neugodna opijenost koju sam iskusio potpuno svestan nestala je. Što je uzrokovalo takvo stanje? - opisao je Hofman u svom dnevniku.
Kada je shvatio šta je otkrio, Hofman je posvetio ostatak života proučavajući efekte ove droge. Brojni eksperimenti su rađeni kako bi se ispitala sva svostva ove supstance i svi njeni efekti.
Ubrzo po otkriću su započeli eksperimenti s primenom LSD-a u psihijatriji. U Velikoj Britaniji je "LSD terapiju" sprovodio psihijatar Hemfri Osmond, koji je verovao da bi ovaj lek mogao pomoći pacijentima s određenim psihičkim tegobama u otkrivanju prirode mentalnih poremećaja.
Ovi eksperimenti su se sastojali u tome da se ljudi dobrovoljno drogiraju, a onda ih ispituje tim stručnjaka i posmatra njihovo stanje.
Ubrzo po otkriću su započeli eksperimenti s primenom LSD-a u psihijatriji. U Velikoj Britaniji je "LSD terapiju" sprovodio psihijatar Hemfri Osmond, koji je verovao da bi ovaj lek mogao pomoći pacijentima s određenim psihičkim tegobama u otkrivanju prirode mentalnih poremećaja.
Ovi eksperimenti su se sastojali u tome da se ljudi dobrovoljno drogiraju, a onda ih ispituje tim stručnjaka i posmatra njihovo stanje.
Otkriće LSD-a je izazvalo veliki interes američke obavještajne službe CIA koja je već duže vreme tražila tzv. drogu istine. Dotad su isprobali kofein, alkohol, meskalin, barbiturate i marihuanu, no svi su se pokazali nedostatnima. U opsežnom istraživačkom projektu pod nazivom MK-ULTRA američka tajna služba je drogirala hiljade američkih građana LSD-om bez njihovog znanja i odobrenja. Nakon godina testiranja na vojnicima, ratnim zarobljenicima, psihijatrijskim pacijentima, sitnim kriminalcima, prostitutkama, gangsterima i vlastitim agentima, CIA odustaje jer delovanje LSD-a nije dovoljno predvidivo da bi se moglo iskoristiti u vojne i obaveštajne svrhe.
Нема коментара:
Постави коментар