Lađe leže na dnu Baltika

Graditelji „Severnog toka“ otkrili su u Baltičkom moru pravo pomorsko groblje - najmanje 12 brodova koji su stradali između 12. i 18. veka u nemirnim severnim vodama. Švedska kompanija, koja je našla olupine tokom ispitivanja terena za gradnju severnog kraka naftovoda između Rusije i Evrope, objavila je da brodovi „izgledaju netaknuti“. Iako su neki od njih na dnu već 800 godina, sasvim je moguće da su potpuno očuvani jer u Baltičkom moru ne žive alge i školjke koje se hrane drvetom.

Baltičko more je poznato po hirovitosti i snažnim olujama, u njemu su nestali mnogi brodovi, ali se niko nije nadao da bi na relativno malom području koje je istraživano (48 sa 1,2 kilometra) moglo da se nađe tako mnogo ostataka. Nalazom su očarani istoričari, koji se spremaju da ga istraže. Dvanaest otkrivenih olupina nalazi se na maloj dubini - samo 130 metara, što će im svakako olakšati posao. - Tu su stranice i stranice istorije koje čekaju da ih pročitamo. Na brodovima je i dalje najveći deo predmeta koje su ti ljudi upotrebljavali - kaže Peter Norman iz švedskog Nacionalnog društva za istraživanje nasleđa.

Baltičko more bilo je značajan plovni put još u vreme Rimljana. Vikinzi su ga pretvorili u „svoje dvorište“, za koje su se vekovima borili sa grupama Slovena. U 17. veku zbog njega su ratovali Poljska, Danska i Švedska, a i u Drugom svetskom ratu bilo je granica dveju suprotstavljenih strana. Zato ne čudi da je pored brodova, kompanija koja priprema gradnju „Severnog toka“ otkrila i 80 neeksplodiranih mina iz Drugog svetskog rata.

Internacionalni konzorcijum koji gradi severni krak naftovoda objavio je da će radove organizovati tako da ne ometaju istraživače „groblja brodova“. Naftovod, inače, od 2012. godine treba da transportuje do 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje od Viborga u Rusiji do Grejsfelda u Nemačkoj, odakle će se slati u evropsku mrežu.

Poštanska marka za jubilej Vojne akademije

Deveto po redu prigodno izdanje iz ove godine posvećeno je obeležavanju 160 godina od osnivanja Vojne akademije u Beogradu. Prigodnu marku nominale 22 dinara Pošta Srbije je pustila u opticaj 18. marta. Na taj dan 1850. godine osnovana je naša najviša vojna visokoškolska ustanova.

Svečana promocija marke i otvaranje izložbe povodom jubileja održani su 25. marta u galeriji Vojnog muzeja na Kalemegdanu u Beogradu. Za uspešniju organizaciju zaslužni su Vojna akademija, Pošta Srbije i „Jugomarka”. Svečanosti su prisustvovali profesori i studenti akademije, delegacija Pošte, kao i veliki broj ljubitelja vojne istorije i poštanske marke. Inače, centralna proslava povodom 160 godina Vojne akademije održana je u Jugoslovenskom dramskom pozorištu.

Vojna akademija u Beogradu je visoka vojna stručna škola za obrazovanje oficira. Tokom 19. veka Vojna škola se delila na Nižu i Višu školu. U Nižu školu primani su maturanti iz gimnazija ili realke i trajala je tri godine. Višu školu pohađali su oficiri do čina kapetana druge klase i trajala je dve godine. Posle Prvog svetskog rata nastavila je rad u okviru jugoslovenske vojske. Nakon Drugog svetskog rata obnovila je svoj rad novembra 1944. godine. Preimenovana je u Pešadijsko vojno učilište 31. jula 1945. godine, a septembra 1953. dobila je naziv Vojna akademija JNA. Od 1964. godine nosi naziv Vojna akademija kopnene vojske.

Vojna akademija danas ima za cilj da profiliše savremeni, moderan, efikasan i funkcionalan obrazovni sistem, koji će u potpunosti odgovarati potrebama i zadacima Vojske Srbije, da uskladi i promoviše institucionalni okvir koji će zaokružiti proces obrazovanja i naučne delatnosti u oblasti odbrane i bezbednosti u Srbiji. Vojna akademija raspolaže potrebnim ljudskim i materijalnim resursima i svoj program usklađuje sa civilnim obrazovanjem u Srbiji, što pruža solidnu osnovu za postizanje zavidnih rezultata u ovoj oblasti.

Srpsko vojno školstvo ima dugu i bogatu tradiciju, a pred njim je bogata perspektiva i sigurna budućnost. Celokupni sistem vojnog obrazovanja kod nas, na čijem vrhu je Vojna akademija u Beogradu, ima za cilj da postane potpuno kredibilan unutar sistema vojnoobrazovnih institucija evropskih zemalja.

Tokom 160 godina Vojnu akademiju je upisalo 70.000 studenata. Danas se na školovanju nalazi 1.300 učenika, kadeta, kadetkinja i oficira. Vojna akademija školuje kadete i oficire iz inostranstva: Makedonije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Turske i Alžira. Aktivnom međunarodnom saradnjom u oblasti vojnog školstva, Vojna akademija je u mogućnosti da prati najsavremenije trendove u svetu i da dodatno odgovori potrebama Vojske Srbije za kvalitetnim oficirskim kadrom.

Motiv na marki je zastava Srbije, sa grbom u prvom planu, na koju je položena sablja sa svojom futrolom i oficirske rukavice, dok je na prigodnom žigu prvog dana prikazan amblem Vojne akademije u Beogradu. Umetničku obradu marke i žiga uradila je Nadežda Skočajić, grafički dizajner iz Beograda. Stručnu pomoć pri izboru motiva i teksta na koverti prvog dana pružio je načelnik Vojne akademije brigadni general dr Mladen Vuruna.

Marke su štampane tehnikom višebojnog ofseta u novosadskoj štampariji „Forum” u šalterskim tabacima od po 25 maraka. Tiraž je 38.000 komada. Na dan emitovanja marke Pošta Srbije pustila je u opticaj i prigodan koverat prvog dana sa žigom pošte 11101 Beograd.

Kameni zid star 23.000 godina otkriven u Tesaliji

Paleontolozi su otkrili kameni zid koji je 23.000 godina zatvarao ulaz u jednu pećinu u Tesaliji, u središnjoj Grčkoj, saopštilo je danas Ministrstvo kulture.

Grčki stručnjaci smatraju da je taj zid "verovatno jedan od najstarijih u svetu", a vreme njegovog nastanka utvrdili su tehnikom luminiscencije, navelo je Ministarstvo.

"Vreme njegovog nastanka odgovara najhladnijem periodu poslednjeg ledenog doba, što ukazuje da je su ga izgradili paleolitski stanovnici pećine kako bi se zaštitili od hladnoće", piše u saopštenju.

Zid je zaklanjao dve trećine ulaza u pećinu kod Kalambake, gde su manastiri u oblasti Meteora. Grčki paleontolozi radili su na tom nalazištu 25 godina.

Baklje prepolovile Britaniju

Hadrijanov zid, utvrda koja je na teritoriji današnje Velike Britanije svojevremeno obeležava severnu granicu Rimske imperije, ovog vikenda osvetljen je bakljama celom svojom dužinom.

Više od pet stotina volontera 13. marta 2010. godine je sprovelo u delo projekat koji je osmislila organizacija koja brine o Hadrijanovom zidu "Hadrian’s Wall Heritage."

Ovaj događaj je planiran mesecima, a njime se obeleževa nedelja britanskog turizma i 1.600. godina od kraja Rimskog carstva na teritoriji današnje Velike Britanije 410. godine.

Dok se spuštala noć, ukupno 500 baklji bilo je upaljeno na svakih 250 metara celom dužinom zida, koji se prostire na 135 kilometara, od Volsenda na severoistoku Engleske do Bovesa na severozapadu i deli britansko ostvo na dva dela, preneli su strani mediji.

Posebna proslava održana je u Karlisleu u trenucima dok je baklja prolazila kroz ovaj pogranični grad koji je u vekovima nakon što su Rimljani napustili Britaniju bio tradicionalno poprište mnogobrojnih bitaka između Engleza i Škota.

Zid, koji je uvršćen na UNESKO listu svetske baštine, podignut je 122. godine po nalogu rimskog cara Hadrijana radi obeležavanja severne granice carstva. To je najstariji antički spomenik u severnoj Evropi.

Link: hadrians-wall.org, illuminatinghadrianswall.com, Internet enciklopedija istorije.

Zajedničko izdanje Gibraltara i Malte

Zajedničko izdanje poštanskih maraka je izdanje od strane dve ili više zemalja u znak sećanja na istu temu, događaj ili ličnost od značaja za obe zemlje. Pečat zajedničkom izdanju daje i izdavanje markica na isti dan. Dizajn je najčešće veoma sličan ili identičan, osim u delu identifikacije države i eventualno vrednosti. Ovakva izdanja su sjajan primer međunarodne saradnje, u ovom slučaju Malte i Gibraltara.

Kao motivi za ovo izdanje uzeti su RML 17,72 inčni (450mm) topovi, tzv. 100tonski topovi. To su bili topovi napravljeni u Elswick Ordnance Company u Britaniji. Dva su bila montirana na brodove italijanske kraljevske Mornarice, a bili su postavljeni i na Malti i Gibraltaru. Montiranje topova na Gibraltaru je počelo u decembru 1878. godine, da bi prvi top bio operativan 1883. godine, a drubi 1884. godine, mada zbog problema sa hidraulikom potpuno su bili spremni tek 1889. godine. Malti su isporučena dva topa, prvi, u Fort Rineli, stigao je 31. jula 1883. godine i montiran 12. januara 1884. godine i drugi, u tvrdjavi Kembridž, stiže 16. septembra 1882. godine da bi bio montiran do 20. februara 1884. godine.

Ovi topovi posotoje i danas i pod zaštitom su države, a popularni su i kao turistička destinacija.


Tehnički podaci:
Ilustrator: Jon Bachelor
Deizajn: Stephen Perera
Štampa: Printex, Malta
Priprema: Offset Lithography
Vrednost: 75p x 4
Datum izdanja: 19. februar 2010. godine

70 godina Bitke za Britaniju

Pošta Gibraltara izdala je seriju prigodinih markica povodom 70 godina od Bitke za Britaniju, koja se sastoji od 6 markica na kojima su prikazani avioni Kraljevskog vazduhoplovstva Britanije (RAF).

Bitka za Britaniju odigrala se tokom leta i jeseni 1940. godine i bila je vazdušna kampanja koju je vodilo nemačko Vazduhoplovstvo (Luftwaffe) protiv Velike Britanije. Zadatak kampanje je bio da se vazdušnim napadima stekne nadmoć nad RAF-om, a time i otvori mogućnost kopnene invazije. Sam naziv kampanje prvi je upotrebio u svom čuvenom govoru sam premijer Vinston Čerčil: "Bitka za Francusku je gotova. Očekujem da će Bitka za Britaniju uskoro početi..."


Tehnički podaci:
Dizajn: Westminster Collection
Štampa: BDT International
Priprema: Offset Lithography
Boje: 4 colour
Veličina markice: 28.45 x 42.58mm
Vrednost: 6 x 50p
Datum izdavanja: 21. februar 2010. godine

Dama iz Vinče

Prva prigodna poštanska marka u 2008. godini posvećena je arheološkom nalazištu „Belo brdo” u blizini Vinče, a povodom stotinu ljeta sistematskih arheoloških istraživanja ovog lokaliteta. Pošta Srbije je pustila ovu marku u opticaj 28. januara 2008. godine, a nominala marke je 20 dinara.

Arheološko nalazište u blizini Vinče spada u jedno od najznačajnijih i najvećih praistorijskih nalazišta u Evropi. U periodu od 5250. do 4250. godine pre nove ere, kada je i formiran najveći deo arheoloških naslaga, prostor današnje Srbije i centralnog Balkana predstavljao je kulturno središte Evrope. U blizini Vinče nastalo je veliko urbano naselje koje je bilo središte jedne od prvih evropskih civilizacija. Na lokalitetu „Belo brdo” formirana je mlađa neolitska vinčanska kulturna grupa u kojoj je neolit Evrope dostigao svoj vrhunac.

Prvi istraživač arheološkog nalazišta je dr Miloje Vasić, prvi srpski školovani arheolog. Prva naučna istraživanja počeo je da vrši od 1908. godine, a trajala su, sa prekidima, do 1934. godine. Na istraženoj površini on je otkrio arheološke slojeve ukupne debljine oko 10 metara. On je svoje nalaze objavljivao u tadašnjim najznačajnijim naučnim časopisima i tako, praktično, uveo srpsku arheologiju u svetske, moderne tokove ove nauke.

Značajnija istraživanja nastavljena su tek krajem sedamdesetih godina prošlog veka pod rukovodstvom Odbora za arheološka istraživanja Vinče pri SANU i, sa prekidima, traju do danas. U toku ovog perioda istražen je samo centralni deo lokaliteta. Najstariji tragovi života u arheološkim slojevima potiču iz neolita, oko 5500. godina pre nove ere, i traju sve do danas.

Arheološko nalazište predstavlja spomenik kulture od izuzetnog značaja za razumevanje nastanka i razvoja evropske civilizacije. To nalazište predstavlja autohtonost i autentičnost evropskog neolita i ima nesumnjivo veliki značaj u određivanju evropskog identiteta.

Umetnička vrednost i značaj predmeta pronađenih na nalazištima vinčanske kulture zauzimaju visoko mesto u svetskoj kulturnoj baštini. Može se slobodno reći da su predmeti vinčanske kulture, po svojim osobenostima, učinili ovu kulturu jednom od lako prepoznatljivih. Zasluge za ovo sasvim sigurno ima i profesor Miloje Vasić. Sa druge strane, sa nastavkom i intenziviranjem arheoloških iskopavanja, pronalaženjem ne samo novih predmeta već i novih naučnih podataka i činjenica o Vinčanskoj kulturi, ovo istraživanje postaje sve značajnije.

Motiv na marki je antropomorfna statueta „dama iz Vinče”, dok su u pozadini ostaci neolitskih kuća. Motiv na koverti prvog dana je antropomorfna statueta „Vidovdanka”, a u pozadini su ostaci neolitske kulture.

Grafičku obradu marke uradila je Nadežda Skočajić, diplomirani grafički dizajner iz Beograda. Stručnu saradnju pružio je Dragan Janković, kustos Muzeja grada Beograda na Arheološkom nalazištu „Belo brdo” kod Vinče.

Štampanje maraka izvršeno je u novosadskoj štampariji „Forum” tehnikom višebojnog ofseta u šalterskim tabacima od 25 komada maraka. Tiraž je 28.000 komada maraka. Jugomarka je pustila u opticaj na dan izlaženja marke prigodan koverat prvog dana sa žigom pošte 11101 Beograd.

Humanitarni motivi na predratnim markicama

U Kraljevini Jugoslaviji postojalo je nekoliko humanitarnih organizacija, čije su akcije i delovanja podržavali zvanični organi države. Svojom delatnošću ove organizacije zavredele su da budu obeležene i na prigodnim poštanskim markama, tim pre što je prošao dugi niz godina od osnivanja kraljevine, a ni jedna prigodna marka sa motivom humanitarne pomoći nije bila emitovana. U tadašnjem ministarstvu pošta odlučeno je da se posveti pažnja izdavanju ovih maraka i u tom cilju uvede tradicionalno izdanje sa humanitarnim motivom.

Podrazumevalo se da sve marke imaju doplatni višak, što je u to vreme bila česta praksa. Sav doplatni višak išao bi humanitarnoj organizaciji, povodom koje su marke emitovane. Sve marke, koje su na sebi osim redovne imale obeležene i doplatnu vrednost, štampane su ne samo da bi neki događaj humanitarnog karaktera bio obeležen, već i da bi se novcem od doplatnog viška finansirala neka akcija. Tako je 25. decembra 1935. godine puštena u opticaj prva prigodna poštanska serija sa doplatnim viškom namenjena humanitarnoj akciji. Prigodne marke obeležavaju akciju pod nazivom „Zimska pomoć”. Serija sadrži dve marke s istim nacrtom, ali različitih boja i sa nominalama od 1,50 i 3,50 dinara i doplatnim viškom od jedan odnosno 1,50 dinara. Nacrt prikazuje majku sa decom u zimskom predelu.Pokrovitelj ove akcije bila je kneginja Olga i na njenu inicijativu svake godine u Narodnom pozorištu je organizovan koncert ili bal, a sakupljeni novac korišćen je za kupovinu ogreva, odeće i hrane za siromašne.

Izdanje iz 1939. godine

Određeno je da tradicionalno izdanje, koje će biti emitovano svake godine, ukoliko je moguće istog datuma, bude posvećeno „Jugoslovenskoj ligi (uniji) za zaštitu dece”. Datum puštanja u opticaj ove serije predviđen je za 1. maj kao prvi dan Nedelje Crvenog krsta, koja se u Kraljevini Jugoslaviji obeležavala od 1. do 7. maja. „Jugoslovenska liga za zaštitu dece” osnovana je 9. jula 1933. godine u Beogradu kao humanitarna radna zajednica privatnih udruženja i zvaničnih organizacija. Njen cilj je bio određen na osnovu pet tačaka koje su proklamovane 1923. godine u Ženevi, poznatih kao Deklaracija o pravima deteta.

Počasni predsednik ove organizacije bila je kraljica Marija, čiji se lik nalazi kao motiv prve serije tradicionalnog izdanja posvećenog upravo „Jugoslovenskoj ligi”. Serija je puštena u opticaj 3. maja 1936. godine i ima četiri marke, sve sa likom kraljice Marije. Sledeća izdanja, do okupacije Jugoslavije, biće emitovana 1. maja i sadržaće po četiri marke sa doplatnim viškom.

Izdanje iz 1936. godine

Drugo tradicionalno izdanje, emitovano 1. maja 1937. godine, za motive ima likove kraljevića Tomislava i Andreje, koji su prikazani zajedno iz profila.Kao i u prvom izdanju, svi nacrti su isti, samo su boje drugačije. Narednih godina promenjeni su nacrti. Umesto likova iz kraljevske porodice, motivi su prizori iz dečjeg života: deca u igri i pri jelu.

Izdanje iz 1937. godine

Aktivnost „Lige” zabeležena je i jednom posebnom serijom maraka sa doplatnim viškom, emitovanom 1. oktobra 1938. godine. Za ove marke nije urađen poseban nacrt, već su iskorišćeni klišei rađeni za one koje su izašle u maju iste godine i koje su imale dva motiva: na jednoj je glava devojčice, a na drugoj dečaka sa loptom. Tako su i nominale obe serije bile iste: 0,50, 1,00, 1,50 i 2,00 dinara. Doplatni višak iznosio je isto koliko i nominala marke. Na novoj seriji u crnoj boji odštampan je pretisak „Salvate parvulos” (čuvajte decu). Marke iz ove serije prodavane su od 1. do 7. oktobra 1938. godine u ekspozituri pošte Beograd na beogradskom sajmištu, gde se u to vreme održavao Drugi balkanski kongres za zaštitu dece. Kasnije je ove marke bilo moguće naći i na drugim poštama. Organizator i domaćin ovog kongresa bila je „Jugoslovenska liga za zaštitu dece”.

Izdanje iz 1938. godine

Izdanje iz 1938. godine sa pretiskom "Salvate parvulos"

Izdanje iz 1939. godine

Izdanje iz 1940. godine

Poštanske marke sa doplatnim viškom

Posle raspada Kraljevine Jugoslavije aprila 1941. godine, teritorija Srbije, u znatno promenjenim granicama, stavljena je pod nemačku upravu vojnog zapovednika za Srbiju. Ubrzo je formirana komesarska uprava Milana Aćimovića, a zatim i komesarijat Ministarstva PTT-a.

S početkom rata javlja se i veliki broj izbeglica, a najviše ih je prebeglo u Srbiju, računa se negde oko 200.000. Slična priča, nažalost, ponovila se tačno pola veka kasnije raspadom SFR Jugoslavije, pri čemu je Srbija ponovo primila najveći broj izbeglica.

Da bi nove vlasti u Srbiji pokazale kako se, navodno, brinu za izbeglice i vode računa o dostavi humanitarne pomoći, Ministarstvo pošta je planiralo da se već sredinom 1941. godine izdaju poštanske marke sa doplatnim viškom, čiji bi ceo prihod išao Odboru za izbeglice. Na ovu vrstu pomoći, naravno, mogli su da računaju samo oni koji su pokazivali lojalnost vlastima. Za izdavanje ovih maraka postojali su i odgovarajući uslovi, jer je redovan poštanski saobraćaj uspostavljen već početkom maja te godine, pri čemu su korišćene marke bivše Kraljevine Jugoslavije preko kojih je odštampan pretisak „Serbien”.

Međutim, nemili događaj u Smederevu, kada je 5. juna u popodnevnim satima došlo do eksplozije čak 400 vagona municije i 35 vagona eksploziva i baruta zaplenjenih od bivše kraljevske vojske, uticao je na izmenu odluke o izdavanju maraka za izbeglice. Uzroci ove velike eksplozije u Smederevu nisu potpuno objašnjeni ni do danas, a njene posledice su, čak i za ratne prilike, bile veoma teške: nekoliko hiljada mrtvih, veliki broj povređenih, a više od polovine zgrada, kao i dobar deo same tvrđave, bilo je razrušeno.

I sama politika izdavanja poštanskih maraka u okupiranoj Srbiji krenula je putevima spekulacija. To samo po sebi nije ništa neobično, jer i u mirnodopskim periodima pre, a pogotovu posle Drugog svetskog rata, takvih izdanja nije bilo malo, a pojavljuju se i u 21. veku.

Konačno, 22. septembra 1941. godine puštena je u opticaj prigodna poštanska serija za izbeglice i obnovu Smedereva sa doplatnim viškom. Serija sadrži četiri marke i dva bloka, a motivi su tvrđava u Smederevu i kolona izbeglica, gde je u prvom planu majka sa decom. Nacrt je uradio S. Grujić, a marke i blokovi su štampani u Državnoj markarnici u Beogradu.

Nominala maraka je 0,50, 1, 1,50 i 2 dinara, a doplatni višak je bio dva puta veći, odnosno redom 1, 2, 3 i 4 dinara i tu ništa nije bilo čudno. Ali, nominala blokova koji sadrže po dve marke je 1 i 2 dinara, a doplatni višak čak 48 i 49 dinara! Tiraž je bio 102.000 kompletne serije i 22.000 pari blokova odakle sledi da su se skupila znatna novčana sredstva za pomoć izbeglicama i nastradalima u eksploziji blizu Smederevske tvrđave.

Na dan izlaska serije, 22. septembra, već u ranim jutarnjim satima na više mesta u Beogradu formirani su redovi. Poznat je primer s uplatnog mesta u školi u Ulici kraljice Natalije (nekadašnja Narodnog fronta), gde je red u osam sati ujutru išao duž Balkanske ulice sve do hotela „Moskva”. Na uplatnim mestima kupovao se specijalni bon sa suvim žigom, a njegovom predajom na Glavnoj pošti u Takovskoj ulici dobijao se zatvoren koverat sa pet serija i po jednim prigodnim blokom. To je bio otprilike i odnos tiraža odštampanih serija i blokova (102.000 serija prema 22.000 pari blokova). Pored sakupljača, u redovima su bili i ljudi koji se nisu bavili filatelijom, ali su se nadali brzoj i lakoj zaradi ukoliko bi ove marke i blokove prodali znatno iznad nominale.

Mokoša zaštitnica žena

Mokoša (takođe i Mokoš) u mitologiji Istočnih Slovena bila je boginja plodnosti, zaštitnica žena i ženskih poslova, posebno predenja. Kip koji je predstavljao Mokošu podigao je u 10. veku knez Vladimir na brdu u Kijevu, i to pored Peruna i nekih drugih staroslovenskih bogova (Horsa, Dažboga, Striboga i Simargla) jer je ona u kijevskom panteonu bila jedino žensko božanstvo. Iz narodnih priča moguće je rekonstruisati mit o njenom nebeskom venčanju sa bogom-gromovnikom, Perunom. Ubrzo po svadbi,Mokoša ga je prevarila sa Velesom, bogom polja, useva i stoke, i to neverstvo je dovelo do neprijateljstva i borbe između dva boga.

Ovu boginjusu poštovale mlade žene u Ukrajini još dugo po prelasku u hrišćanstvo, u toj meri da su pravoslavni sveštenici obavezno pri ispovedanju devojaka pitali da li su se molile Mokoši. Ponegde se smatralo da ona podstiče na razuzdano ponašanje i promiskuitet, a u Ukrajini su je zamišljali kao visoku ženu, velikih grudi i raspletene kose.

Od dana u nedelji bio joj je posvećen petak (četvrtak je bio posvećen njenom mužu, gromovniku Perunu). Ovim danom su u njenu čast seljanke vršile razne obredne radnje – od predenja kudelje do pranja i bojenja tkanina. Sećanja na nju sačuvana su u ukrajinskim stepama sve do sredine 19. veka.

Na severu Rusije nazivali su je Mokuša i zamišljali je kao ženu velike glave i dugih ruku koja obilazi kuće i nadgleda prelje. Njen kult je, sudeći po toponimima, bio rasprostranjen i kod Zapadnih Slovena.

Što se Južnih Slovena tiče, kod Slovenaca srećemo pripovest o čarobnici Mokoški. Pored nje, uspomenu na ovu boginju u Sloveniji preuzela je baba Pehtra, kojoj su seljaci na dar prinosili vunu, lan i konoplju.

Pošta Slovenije izdala je u maju 2008. godine marku sa predstavom boginje Mokoše, onako kako ju je zamislila slovenačka umetnica A. Gufer. Pored ovoga, izdat je 29. maja i koverat prvog dana (eng. FDC), koji se sastoji od omotnice sa tematskom predstavom – preslice kojom Mokoša tka, žigom sa istom predstavomi pomenutom markom. Nominala marke je 0,45 evra.