Prvi balkanski rat

Senzacionalno otkriće u Viminacijumu

Otkriće preistorijske figurine ženskog božanstva na nalazištu u starom Kostolcu. Bliznakinja “Kličevačkog idola” sačuvanog na fotografiji.

Arheolozi sa Viminacijuma iskopali su u sredu na lokalitetu “pod Klepečkom” figurinu ženskog božanstva staru oko 4.000 godina. Reč je o bliznakinji idola koji se nalazi u svim svetskim istorijama umetnosti. Pronalazak je izazvao ushićenje naučnika, jer je od “Kličevačkog idola” - prve figure boginje misteriozne kulture iz srpskog Podunavlja, ostala samo fotografija.

Slavna figurina, koja je pronađena 1881. u selu Kličevcu i izazvala svetsku senzaciju, nestala je u austrijskom bombardovanju beogradskog Narodnog muzeja u Prvom svetskom ratu.

- Pronalazak gotovo identičnog idola je pravo uskrsnuće boginje koja je između ostalog i simbol grada Požarevca - zadovoljno kaže arheolog Ilija Danković iz Arheološkog instituta SANU. On je sa kolegama Sašom Redžićem i Mladenom Jovičićem otkrio ostavu sa 25 figura i posuda kraj grobnice iz drugog milenijuma pre naše ere. - “Kličevački idol” je bio senzacija i smatralo se da je jedinstven, pa je njegov nestanak smatran nenadoknadivim gubitkom. Sad se desilo čudo, jer ne samo da smo našli gotovo identičan “Klepečki idol”, već i pravu riznicu misterioznog naselja.

Direktor arheološkog parka Viminacijum, prof dr Miomir Korać, dodaje da ravnica između brda Nosak, gde je letos otkriveno groblje mamuta, i ostataka rimske prestonice Gornje Mezije krije još jedan grad iz drugog milenijuma pre naše ere.

- Kopali smo kanal da isušimo jezero koje je napravila kiša na nalazištu i otkrili da je 2.000 godina pre nove ere ovde bilo naselje koje se prostiralo hektarima - kaže prof dr Korać. - Ovo otkriće će naterati istoričare da prepravljaju knjige, jer je reč o gradu bronzanog ili bakarnog doba, koji je izgubljena karika između Lepenskog vira, Vinče i kasnijih civilizacija.

Arheolozi naglašavaju da je grob sa drevnim figurama idola otkriven na istom posvećenom tlu gde su sahranjivani Kelti, Rimljani i Srbi sve do XIX veka.

- Ovo je dokaz naše teze o kontinuitetu života na ovom prostoru, od preistorije do danas - kaže Korać. - Ovo je prostor na kome život neprestano buja, samo se civilizacije prelivaju i transformišu iz jedne u drugu, ali čuvaju dobar genetski kod.

RAZVIJENA KULTURA

Keramičke posude i idoli nađeni na lokalitetu Klepečka izrađeni su od crne keramike bogato ukrašene belom glinom, kakva se javlja tek 1.000 godina kasnije na jonskim ostrvima. 

- Reč je o veoma razvijenoj kulturi koja je imala i umetnike i tehnologe koji su umeli da izvedu posude tankih zidova ali velike čvrstoće. Boja se nije promenila ni posle četiri milenijuma, što znači da su poznavali i tajne pigmenata. Pozvali smo u pomoć vrhunske stručnjake raznih specijalnosti, da zajedno odgonetnemo kakva je to kultura bila.

Otkrivena praistorijska bakarna minđuša

Međunarodni tim arheologa otkrio je na arheološkom lokalitetu rane metalurgije, Pločnik kod Prokuplja, praistrojsku bakarnu minđušu koja svedoči da su u praistoriji ljudi znali za izradu finih predmeta od metala, Izjavila je u četvrtak Tanjugu arheolog Julka Kuzmanović-Cvetković.

"Tokom istraživanja otkrivena je i jedna kuća iz praistorije u kojoj je pregršt ostataka keramike, nekoliko glinenih posuda, ostaci žrvnja i drvne građe koji datiraju iz perioda rane faze Vinčanske kulture", kazala je Cvetković koja je i direktor Narodnog muzeja Toplice.

Cvetković je dodala da je u toj kući pronađena i kamena sekira, kao i kameni nožići.

Prema njenim rečima, u novembru ove godine lokalitet Pločnik će posetiti i ekipa geofizičara iz Nemačke koji će obaviti geofizička ispitivanja.

Arheološka istraživanja u Pločniku obavljaju se u okviru projekta "Razvoj metalurgije u Evroaziji", a Istraživački savet Velike Britanije za umetnost i društvene nauke obezbedio je pola miliona funti za istraživanje na ukupno tri lokacije u Srbiji.

Pločnik je arheološki lokalitet Vinčanske kulture u istoimenom selu kraj obale Toplice, nedaleko od Prokuplja, a na istraživanju učestvuju srpski, britanski i nemački arheolozi.

Lokalitet Pločnik značajan je i po pronađenim ostacima keramike i primercima figuralne plastike, a početkom septembra 2009. godine započela je i izgradnja rekonstrukcije neolitskog sela, kao i neolitski arheološki park.

Objava Balkanskog rata

Kralj Petar I Karađorđević je 18. oktobra 1912. godine (04. oktobra po starom kalendaru), u Nišu objavio rat Turskoj, obraćajući se proklamacijom srpskom narodu: 

Najnoviji događaji stavili su opet na dnevni red rešavanje sudbine Balkanskog Poluostrva, pa s tim i sudbinu Stare Srbije, te slavne ali tužne majke naše Kraljevine, gde je istorisko jezgro srpske države starih kraljeva i careva, gde su slavne nemanjićske prestonice: Novopazarski Ras, Priština, Skoplje, Prizren; gde žive naša braća po krvi, po jeziku, po običajima, po narodnoj svesti, željama i težnjama.

Osvajačka i netrpeljiva otomanska vladavina istrebljuje već vekovima ovu našu braću.

Od Berlinskog Kongresa na ovamo, ubijanje, odvođenje u Malu Aziju i do poslednjih dana, nasilno raseljavanje, turčenje ženskinja i muškinja, nepriznavanje naše vere, jezika, imena srpskoga, bili su osnovica tursle uprave.

Razoravanje Stare Srbije vršeno je pređe bezobzirno divljački, a nastavilo se pod novom ustavnom vladavinom, novim sredstvima, sa ciljem da se u Carevini sve narodnosti unište a ostane samo jedna, otomanska.

Ta nova ustavna vladavina je pregnula da i ekonomski satre Srbe, pa je dotadanji rđavi društveni, privredni i finansiski sistem, osnovan na usvojenju i srednjevekovnom feudalizmu, učinila još težim Srbima. Ona im je nametnula i dužnost služenja u vojsci, a zadržala je i dalje za njih sve one teške obaveze feudalnog režima, koje su im nametnute baš zato što ne služe vojsku. Ali, i bez toga Srbinu, i u tom novom dobu, nije bilo obezbeđeno ni imanje, nasleđeno ni stečeno, kao što nije bio ni sam život.

Odsustvo bezbednosti stavarali su rđava uprava, podmitljivi sudovi, i stalna anarhija koja je u poslednje vreme dostigla vrhunac svoj.

To neizdrživo stanje gonilo je stotinama godinama Srbe da se sele iz Stare Srbije, a od poslednjega našega rata s Turskom svake godine prelaze u našu Kraljevinu hiljade očajnih i golih begunaca. Njih je danas prepuna Srbija. Njihovo prebegavanje stvaralo je Srbiji goleme novčane izdatke, i stalno uznemiravalo njeno stanovništvo.

Očekivalo se da će turska vlada ceniti ove žrtve Srbije, ali uzalud. Mira nije bilo ni na samoj granici, koju je međunarodna komisija, posle prošloga našega rata s Turskom, velikim delom neprirodno povukla. Česti oružani napadi, zbog kojih smo je i usred mira, s velikim žrtvama, morali čuvati i braniti, ometali su naše stanovništvo u pograničnim srezovima, da se bezbrižno predaje kulturnom i privrednom razvijanju. Pa, i same carinske mere turske nerazumno su sprečavale trgovinski saobraćaj tih krajeva. Nepredustretljivost otomanske pokazala se najviše u pitanju ostvarenja jednoga velikoga međunarodnoga dela, korisnoga po obe naše države, i po privredni život ostalog civilizovanog sveta. Srbija, odsečena od mora, nastojavala je odavno da se od Porte dobije odobrenje za građenje, od naše granice do Jadranskoga mora, železnice koju Srbija smatra kao svoje životno pitanje, ali bez uspeha.

Turske vlade su stalno posvedočavale i prema svojim državljanima žalosno nerazumevanje svojih dužnosti, i bile su gluhe za sve žalbe i predstavke. Došlo je dotle da već niko nije bio u Evropskoj Turskoj s tamošnjim stanjem zadovoljan. Dosadilo je i Srbima, i Bugarima, i Grcima, i Arabnasima. Bune se redom: i muslimani, i katolici, i pravoslavci. Za to su i sve susedne balkanske države, trpeći jedno i isto zlo, preduzimale bezbroj koraka u korist svoju i svoje braće, pa opet zaludu. Srpske su vlade za ovih trideset i četiri godine bezuspešno iscrple sva diplomatska sredstva i kod prijateljskih sila i kod Porte; šta više, kad se, pre nekoliko godina, pokušavalo s reformama u nekim vilajetima Evropske Turske, veći deo Stare Srbije bio je isključen iz toga pokušaja. Ja sam sa svoje strane sve učinio da mirnim putem ispravim ovo stanje teško i nenosno, i po nas i po braću našu. U tome smeru Ja sam stupio u sporazum sa Kraljevinama balkanskih država da složno pokušamo, zajedničkom predstavkom u Carigradu, popraviti ono što se više ne može trpeti. U tom spremanju bili smo iznenađeni mobilizacijom i koncentracijom turske vojske prema našim granicama. Na to se moralo odgovoriti jednakom merom, ali smo ipak jednom zajedničkom notom, ispunjenom svim obzirima umerenosti, učinili poslednji pokušaj da se mirnim putem nađe zlu leka. Na to se odgovorilo novom sečom naše braće, novim zverstvima nad njom, novim porevredama granice i na posletku opozivanjem turskih poslanika iz Beograda, Sofije i Atine.

Ja sam zato u ime Božje naredio Mojoj junačkoj vojsci da pođe u sveti boj za slobodu naše braće, za bolji život i napredak Kraljevine Srbije. Naša braća Crnogorci već kite svežim lovorima svoje pobedne zastave, a s nama danas stupaju napred i junačke savezničke vojske bugarska i grčka. Vekovne su nam patnje zajedničke bile, zajedniči nas interesi vezuju, neka nam i rad na dobru i slobodi Balkanskoga Poluostrva bude zajednički.

Moja će vojska u Staroj Srbiji pored hrišćana zateći i Srbe muslimane, koji su nama tako isto dragi, a s njima i Arabnase, hrišćane i muslimane, s kojima naš narod živi zajedno već hiljadu i tri stotine godina, obično deleći s njima sreću i nesreću. Mi im svima nosimo slobodu, bratstvo, jednakost u svemu sa Srbima. Naša će Srbija i tamo doneti željeni mir i napredak, kao što je to donela okruzima oslobođenim 1877/8. godine: u njima žive slobodni, napredni, svesni, zadovoljni građani. Taj život imamo da zasnujemo i na obalama Laba, Sitnice, Ibra, Drima, Vardara.

Ja vas pozivam, draga braćo, svesrdno pomognite moju hrabru vojsku da ovo stvori, i svu svoju snagu za to založite.

Živeo moj mili Srpski Narod! 

100 godina od Balkanskih ratova

Na Uralu linije kao u Peruu

Kamena struktura životinje otkrivena u blizini jezera Zjuratkul na Uralu mogla bi da bude starija od čuvenih crteža na peruanskoj visoravni Naski.

Radi se o geoglifu, odnosno crtežu na zemlji dugačkom 275 metara, koji je 2007. godine otkriven putem Google Earth-a, za koji se smatra da predstavlja losa jer ima izduženu njušku i velike rogove.

Stanislav Grigoriev sa Instituta za istoriju i arheologiju pri Ruskoj akademiji nauka izjavio je sajt “Live Science” da je nakon nedavnih proučavanja geoglifa zaključio da je on nastao negde u periodu od 6.000 do 3.000 godina pre nove ere.

Grigoriev je proučavao kamenje i glinu od kojeg je načinjen geoglif i alatke za obrađivanje kamena i zemlje koje su otkrivene na površini strukture. Prema njegovim rečima, stil obrade kamenja datira iz neolitskog perioda.

Ukoliko se njegove tvrdnje ispostave kao tačne, to će značiti da je ovaj geoglif mnogo stariji od onih u Peruu, od kojih je najstariji crtež nastao oko 500 godina pre nove ere.

Crtež je ranijih godina bio vidljiviji iz vazduha jer je kamenje geoglifa danas prekriveno zemljom.

Arheološko blago nemaju gde da smeste

Džinovski rudarski bageri - glodari proždiru tamnavske livade, dvorišta i kuće u potrazi za ugljem, uništavajući tragove civilizacije koja je ovde u kontinuitetu trajala od šestog milenijuma pre nove ere. Arheolozi i rudarsko preduzeće "Kolubara", koje finansira zaštitna iskopavanja, vode trku s vremenom. Pokušavaju da spasu šta se spasti može, ali se pojavio novi problem - šta činiti s iskopinama.

- Sakupili smo tone dragocenog arheološkog materijala koji nijedan muzej neće da preuzme - kaže rukovodilac istraživanja, arheolog Mirjana Blagojević iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture Srbije. - Za nas je teritorijalno nadležan muzej u Valjevu, ali smo ga već dupke napunili. Još od 1998. vode se pregovori o otvaranju novog muzeja u Lazarevcu, ali oni još nisu okončani.

U istraživanjima učestvuju i stručnjaci Narodnog muzeja i Muzeja grada Beograda, ali ni oni ne mogu da pomognu jer prvi ne radi, a drugi nema prostorije. Zato, u hiljadama kutija, u napuštenim kućama sela na rubu kopa, stoje dragoceni nalazi za čiju sudbinu strepe arheolozi.

- Letos je opljačkana kuća u kojoj se nalazi naša baza - otkriva Mirjana Blagojević. - Na svu sreću nisu našli objekte u kojima su pohranjeni arheološki nalazi.

Već su mnoga tamnavska sela nestala u ponoru ugljenokopa, a takva sudbina čeka i Mali Borak, gde je trenutno baza arheologa. Oni užurbano ispiraju poslednje nalaze, jer voda sve češće nestaje, a treperi i sijalica u garaži punoj praistorijskih posuda iz perioda starčevačke i vinčanske kulture, rimskog nakita i alata.

 Dugo se verovalo da je ovaj teren bio slabo naseljen u prošlosti i arheološki neperspektivan, a onda se desilo čudo - kaže Mirjana Blagojević. - Kad je bager zagrebao tlo izronile su zemunice stare osam milenijuma. sa očuvanim upotrebnim predmetima, a zatim hiljadu godina mlađe nadzemne vinčanske kuće sa nekoliko prostorija, ćumuranama, topionicama i hlebnim pećima, nalazi iz bronzanog i gvozdenog doba, rimske vile iz kasne antike, srpska srednjovekovna groblja.

Arheolozi ističu da je površinski kop "Tamnava istok" postao ne samo najveće nego i najzagonetnije praistorijsko nalazište Balkana. Naučnike sa Bostonskog univerziteta, London juniverziti koledža i Oksforda, koji takođe učestvuju u istraživanju Tamnave, naročito su zainteresovali ostaci praistorijskog rudarstva i metalurgije, koje ovde niko nije očekivao.

- Praistorijski Tamnavci su još 4.000 godina pre nove ere poznavali složene metalurške tehnologije - kaže dr Dragana Antonović, predsednik Srpskog arheološkog društva, koja je član arheološkog tima na Tamnavi. - Međutim, poseban kuriozitet su rezultati antropoloških istraživanja obavljenih u Americi. Ispitivani su skeleti od neolita do XIX veka koji su pronađeni na ovom prostoru i utvrđeno je da je sve vreme reč o autohtonom stanovništvu koje se mešalo sa dolazećim ljudskim zajednicama. 

TAMNAVSKE TAJNE 

Tamnavski kop već je progutao selo Cvetovac i nekropolu iz druge polovine 18. veka, kao i Crkvine u Malom Borku, gde je bilo vinčansko naselje i srednjovekovno groblje koje se koristilo od XI do XIX veka. U Skobalju su pronađeni ostaci rimske vile rustike s kraja 3. veka kao i krstasta grobnica-memorija sa nekropolom. U Kaleniću su iskopani ostaci velikog stambenog objekta starog 6.000 godina, a u Skobalju pronađeno naselje koje je u kontinuitetu živelo od neolita, preko bronzanog i gvozdenog doba, do srednjeg veka. Svetska senzacija bilo je otkriće u Malom Borku, gde je proizvodno-zanatski centar iz bakarnog doba, koji je radio punom parom od četvrtog milenijuma pre nove ere.

Prvi balkanski rat - uniforme

Prvi balkanski rat - rat je počeo

Prvi balkanski rat - pripreme za rat