Zasluga za uspostavljanje prve telefonske linije u Srbiji pripada Pantelejmonu Panti Mihajloviću, koji je 14. marta 1883. povezao Geografsko odeljenje Ministarstva vojnog, smešteno na prvom spratu zgrade "Tri lista duvana" i inženjersku kasarnu, koja se nalazila preko puta Botaničke bašte u Beogradu. Prvi razgovor vodili su vojni ministar Tihomilj Teša Nikolić i kapetan Kosta Radosavljević.
Telefon je uređaj koji je zvanično patentirao Aleksandar Graham Bel 1876, ali je rezultat rada i istraživanja velikog broja pronalazača na polju elektriciteta i akustike. Vizionarski duh naučnika iz različitih oblasti, od Volte, Faradeja, preko Pejdža, Šarla Bursela, Rajsa, Greja, doprineo je da se pojavi novi uređaj koji je nazvan telefon.
Po pronalasku i demonstraciji rada telefona, mnogi naučnici su dalje razvijali njegove performanse. Hjuz je otkrio mikrofon, Edison induktor-transformator, a Belov pomoćnik Votson, pozivni uređaj sa polarizovanim pozitivnim zvonom. Tako je telefon kao uređaj dobio svoje najvažnije delove. Na razvoju telefona i njegovom unapređenju radili su mnogi: Verner Simens, Lars Magnus Erikson, Eliju Tomson, Edvin Hjuston, Almon Strouger, Klement Ader, Frederik Alan Gauer, Emil Berliner. Pupinov pronalazak kalemova omogućio je prenos razgovora na velike daljine.
Javni telefonski saobraćaj u Srbiji započeo je 1899. puštanjem u rad induktorske centrale tipa "Berliner", montirane u Beogradu, na prvom spratu Kolarčeve kuće (danas popularne Kolarčeve zadužbine). Samo nekoliko godina kasnije, 1902, u zgradi u Kosovskoj ulici montirana je centrala "Simens i Halske" sa hiljadu novih brojeva, što slikovito govori o povećanom obimu telefonskog saobraćaja i naraslim potrebama.
Od tridesetih godina dvadesetog veka telefon sve više postaje deo svakodnevnog života, čemu je doprineo pronalazak novih materijala – bakelita i drugih plastičnih materijala, koji su omogućili jeftiniju proizvodnju, nove oblike i boje telefona, kao i inovacije u oblasti telefonskih centrala.
Naročito veliki i brzi razvoj telefonije i masovno prihvatanje od korisnika, usledilo je posle pojave mobilnog telefona, do čega je doveo pronalazak mikročipa. Prvi razgovor mobilnim telefonom obavljen je 1973, a u Srbiji 1994, kada s radom započinje prvi operater mobilne telefonije.
Tako smo danas, zahvaljujući razvoju telefonije, od prvih, drvenih, zidnih, kabastih i, skupih telefonskih aparata, došli do mobilnih telefona, praktičnih, jeftinih, malih, koje možemo svuda poneti sa sobom.
Jubilej, sto trideset godina telefonije u Srbiji bio je povod postavljanju istoimene izložbe koja se održava u PTT muzeju u Beogradu i uključena je u manifestaciju "Noć muzeja". Na izložbi su prikazani telefoni koji čine deo tehničke zbirke PTT muzeja. Eksponati iz fonda Muzeja grupisani su u tri celine tako da prate tehnološki razvoj i usavršavanje telefonskih aparata. U prvoj celini prikazani su zidni i stoni indukcioni telefonski aparati i induktorske telefonske centrale, u drugoj automatski i poluautomatski, a u trećoj bežični i mobilni telefoni. Proizvođači predstavljenih eksponata su različiti, počev od prvih proizvođača kao što su Erikson, Simens, Tomson i Hjuston, Deker i Homolka, preko kompanije Bel, Kelog, Vestern Ilektriks, Vestinghaus, Gurlt i Fuld, pa sve do onih sa naših prostora – Iskra, Pupin i EI Niš.
Po pronalasku i demonstraciji rada telefona, mnogi naučnici su dalje razvijali njegove performanse. Hjuz je otkrio mikrofon, Edison induktor-transformator, a Belov pomoćnik Votson, pozivni uređaj sa polarizovanim pozitivnim zvonom. Tako je telefon kao uređaj dobio svoje najvažnije delove. Na razvoju telefona i njegovom unapređenju radili su mnogi: Verner Simens, Lars Magnus Erikson, Eliju Tomson, Edvin Hjuston, Almon Strouger, Klement Ader, Frederik Alan Gauer, Emil Berliner. Pupinov pronalazak kalemova omogućio je prenos razgovora na velike daljine.
Javni telefonski saobraćaj u Srbiji započeo je 1899. puštanjem u rad induktorske centrale tipa "Berliner", montirane u Beogradu, na prvom spratu Kolarčeve kuće (danas popularne Kolarčeve zadužbine). Samo nekoliko godina kasnije, 1902, u zgradi u Kosovskoj ulici montirana je centrala "Simens i Halske" sa hiljadu novih brojeva, što slikovito govori o povećanom obimu telefonskog saobraćaja i naraslim potrebama.
Induktorski telefon Ericsson, 1904.,
vlasništvo kralja Petra I Karađorđevića i kafana Tri lista duvana
motiv na markici povodom 100 godina prvog telefonskog razgovora u nas
Tako smo danas, zahvaljujući razvoju telefonije, od prvih, drvenih, zidnih, kabastih i, skupih telefonskih aparata, došli do mobilnih telefona, praktičnih, jeftinih, malih, koje možemo svuda poneti sa sobom.
Jubilej, sto trideset godina telefonije u Srbiji bio je povod postavljanju istoimene izložbe koja se održava u PTT muzeju u Beogradu i uključena je u manifestaciju "Noć muzeja". Na izložbi su prikazani telefoni koji čine deo tehničke zbirke PTT muzeja. Eksponati iz fonda Muzeja grupisani su u tri celine tako da prate tehnološki razvoj i usavršavanje telefonskih aparata. U prvoj celini prikazani su zidni i stoni indukcioni telefonski aparati i induktorske telefonske centrale, u drugoj automatski i poluautomatski, a u trećoj bežični i mobilni telefoni. Proizvođači predstavljenih eksponata su različiti, počev od prvih proizvođača kao što su Erikson, Simens, Tomson i Hjuston, Deker i Homolka, preko kompanije Bel, Kelog, Vestern Ilektriks, Vestinghaus, Gurlt i Fuld, pa sve do onih sa naših prostora – Iskra, Pupin i EI Niš.
Нема коментара:
Постави коментар