Muzejski eksponati 2015.

200 godina bakroreza Sveti Petar i Pavle sa izgledom Bele Crkve

(bakrorez na papiru, bojeni, nepoznati bakrorezac, 1815)

Bela Crkva osnovana je 1717. godine u okviru plana naseljavanja Banata i osiguravanja granice od turskih upada. Pravoslavni žitelji prosperitetnog gradića na granici tadašnje austrijske imperije su želeli da bakrorezom, koji je delo nepoznatog autora, a urađenom prema crtežu Pavela Đurkovića ili Arsenija Jakšića 1815. godine, istaknu svoju dobru uklopljenost u tadašnje političke i društvene okolnosti, ali i da zaštite svoje konfesionalno i nacionalno jedinstvo. Grafičkim listom ovog bakroreza dominira pravougaono polje sa svetiteljima između kojih je pročelje belocrkvanskog hrama. Sa leve i desne strane je krupnom ćirilicom ispisan tekst koji sadrži kratko objašnjenje prikazanog. U manjem pravougaoniku, pod nogama svetitelja, prikazana je panorama Bele Crkve sa tri dela naselja.

275 godina bakroreza Manastir Studenica

(bakrorez na papiru, 1740, otisak iz 1965, autor Gotfrid Dirst)

Kada je 1740. godine u bakarnu ploču urezana predstava Crkve Uspenja Bogorodice u Studenici, manastir je navršavao 550. godinu postojanja. O poručiocu ovog bakroreza, Nikolaju Antoniju Prodanoviću, osim imena upisanog ispod prikaza svetinje, nisu se sačuvali drugi podaci. Ni o autoru bakroreza, peštanskom grafičaru Gotfridu Dirstu, ne zna se gotovo ništa. Oskudnost podataka, međutim, ne umanjuje značaj ove grafike, jer je Studenica prvi srednjovekovni spomenik koji se pojavio kao glavni siže u srpskoj grafičkoj umetnosti. Centralni deo kompozicije zauzima Crkva Uspenja Bogorodice, zadužbina i grobna crkva osnivača srpske države i samog manastira, Stefana Nemanje.

275 godina ikone Sveti Dimitrije

(tempera na drvetu, 1735-1740, autor Hristofor Žefarović)

Ikonu Sveti Dimitrije naslikao je, između 1735. i 1740, monah, jerođakon, slikar i grafičar, Hristofor Žefarović (Dojran, kraj XVII veka – Moskva, 1753),najsvestraniji srpski umetnik prve polovine XVIII veka, koji se potpisivao kao ,,iliriko-rasijanski obščij zograf”.

Sveti Dimitrije, patron gradova Soluna i Sremske Mitrovice, zaštitnik ruske oblasti Sibir, naslikan je na propetom vatrenom konju, kako probada bugarskog cara Kalojana, koji pada na travnatu podlogu prekrivenu bokorima sitnih cvetova. Ikona je pronađena u zvoniku Crkve Sveta tri jerarha u Novom Sadu (Almaške). Ikona i bakrorezi se nalaze u zbirci Galerije Matice srpske u Novom Sadu.

Grafička obrada maraka: Anamari Banjac, akademski slikar.

Stručna saradnja: Milena Vrbaški, muzejski savetnik, Galerija Matice srpske, Novi Sad

Kataloške informacije

Datum izdavanja: 18. novembar 2015.

Umetnička obrada: Anamari Banjac

Štampa: višebojni ofset ZIN Beograd

Tiraž: 23,00 din (višebojna) 25.000; 35,00 din(višebojna) 25,000; 70,00 din(višebojna) 25,000 primeraka

Tabak: 10 komada

Koverat sa žigom PD (FDC): 1

Maksimum karta (MC):1

Nacrti: Sveti Petar i Pavle sa izgledom Bele crkve, 1815 godina bakrorez na papiru, nepoznati autor; Manastir Studenica, bakrorez na papiru, 1740 , autor Gotfrid Dirst; 

 Ikona Sv. Dimitrije, tempera na drvetu, 1735-1740, autor Hristofor Žefarović.

Veličina marke 1 i 3: 30 x 37,5 mm

Veličina marke 2: 37,5 x 30 mm

Važe neograničeno.

Davorin Jenko - zajedničko izdanje Srbija–Slovenija

Davorin Jenko (Dvorje, 9. novembar 1835 – Ljubljana, 25. novembar 1914) je bio poznati slovenački i srpski kompozitor i dirigent. Po duhu pravi Jugosloven, od 1859. do 1862. bio je horovođa Slovenskog pjevačkog društva u Beču; u to vreme komponovao je popularne slovenačke horove, među kojima i Naprej zastave slave koja je kasnije postala himna Slovenije. Šezdesetih godina 19. veka dolazi u Srbiju, nastavljajući svoj rad kao horovođa Srpskog crkvenog pevačkog društva u Pančevu, a zatim nasleđuje Kornelija Stankovića na čelu Beogradskog pevačkog društva. Komponovao je za horove na srpsku patriotsku poeziju. Kada je, 1868. godine, osnovano Kraljevsko srpsko pozorište (današnje Narodno pozorište), Davorin Jenko bio je njegov prvi dirigent. Pod uticajem srpskog muzičkog nasleđa, stvara muziku za više od 80 pozorišnih komada, između ostalih Đido, Seoska lola, Potera, Vračara, Pribislav i Božana i nekoliko koncertnih uvertira (Kosovo, Milan, Srpkinja, Aleksandar). Autor je i muzike za komad Markova sablja, pesnika Jovana Đorđevića, koji je izveden 1872. godine povodom stupanja na presto Milana Obrenovića, u kojem je prvi put izvedena i pesma Bože pravde, današnja srpska himna.

Davorin Jenko je i kompozitor nekih od najlepših starogradskih pesama, koje svi smatraju narodnim, između ostalih Ukor (‘De si dušo, ‘de si rano), na stihove Branka Radičevića i Tijo noći na Zmajeve stihove. Zaslužan je i za dolazak u Beograd i angažman Auguste-Vele Nigrinove, čuvene glumice. Koncertmajstor njegovog orkestra bio je Petar Krstić, kompozitor muzike za Koštanu, a violončelo je svirao pesnik Antun Gustav Matoš.

Jenko, predstavnik muzike romantizma u Srbiji, svojim delom dao je pečat čitavom jednom razdoblju; usavršio je klasičan srpski komad sa pevanjem, podigao instrumentalnu muziku na viši umetnički nivo, komponovao prvu srpsku operetu (Vračara ili Baba Hrka, praizvedena 1882). Zajedno sa Stanislavom Biničkim smatra se utemeljivačem srpske opere. Bio je član Srpskog učenog društva (današnje Srpske akademije nauka i umetnosti), a za svoje zasluge odlikovan je ordenom Svetog Save.

Umetnička obrada marke: mr Marina Kalezić, akademski slikar.

Kataloške informacije

datum izdavanja: 9. novembar 2015.

Umetnička obrada: Marina Kalezić

Štampa: višebojni ofset „ZIN” Beograd; z.č. 13 3/4

Tiraž: 70,00 din (višebojna) 25.000 primeraka

Tabak: 8 + vinjeta

Koverat sa žigom PD (FDC): 1

Maksimum karta (MC): 2

Nacrt: Zajedničko izdanje Srbija Slovenija portret Davorin Jenka.

Veličina marke: 30 x 37,5 mm

Važi neograničeno.

Dečja marka - bajke

Pošta Srbije pustila je u opticaj 4. novembra prigodno izdanje „Dečja marka”. Izdanje pod ovim nazivom, prvi put objavljeno prošle godine za temu je imalo basne, dok ovogodišnje izdanje „Dečja marka” za temu ima omiljeni dečji žanr – bajke. Četiri marke, nominalne vrednosti 23 dinara svaka, štampane su tehnikom višebojnog ofseta u tiražu od 25.000 serija a na šalterima pošta prodaju se u tabacima od po šesnaest komada. Izdanje prate i dva FDC koverta sa prigodnim motivima iz bajki, a umetnički obrada delo je Anamari Banjac, slikarke, kreatorke maraka Pošte Srbije. Štampanje ove emisije maraka povereno je Zavodu za izradu novčanica i kovanog novca iz Beograda, a žig prvoga dana nosi datum 4. novembar 2015, poštanski broj 11101 i naziv izdanja.

Na četiri marke ovog izdanja prikazani su motivi iz bajki Princeza i žabac, Snežana i sedam patuljaka te Trnova Ružica, čiji su autori braća Grim, odnosno bajke Lepotica i zver, koju je napisao Šarl Pero. Zajedničko za sve bajke koje su svoje mesto našle na ovogodišnjem izdanju Dečje marke, kao nit koja ih spaja, izdvaja se poljubac, čin koji je u sve četiri priče preokrenuo tok radnje i doveo do srećnog završetka.

Bajke su inače, priče fantastičnog sadržaja u kojima se, kako je to rekao Vuk Stefanović Karadžić, „pripovijedaju kojekakva čudesa, ono što ne može biti”. Kao književna vrsta, bajke mogu biti narodne tvorevine ili umetnička dela poznatog autora. Ono što je zajedničko za gotovo sve bajke, bilo da su narodne ili umetničke, jeste čitav jedan natprirodni, izmišljeni svet prepun čudesnih bića poput zmajeva, ala i aždaja, vila, vilenjaka i patuljaka, koji u bajkama ravnopravno postoji sa realnim svetom. Pred junakom bajke najčešće je čitav niz teških zadataka koje mora da reši kako bi ravnoteža, koja je na početku bajke nečim narušena, ponovo bila uspostvaljena. U bajkama dobro uvek pobeđuje zlo, zato bajke uglavnom imaju srećan završetak.

Među najpoznatije pisce bajki spadaju braća Vilhelm i Jakob Grim, koji su prikupljali i obrađivali nemačke narodne bajke: Ivica i Marica, Princeza i žabac, Trnova Ružica, Snežana i sedam patuljaka, Palčić, Zlatokosa. I mnoge priče francuskog pisca Šarla Peroa predstavljaju u stvari zapise starih narodnih bajki – Crvenkapa, Pepeljuga, Mačak u čizmama, Modrobradi... Danski pisac Hans Kristijan Andersen ostavio nam je bajke Palčica, Princeza na zrnu graška, Mala sirena, Ružno pače, Carevo novo odelo... Na našim prostorima srpske narodne bajke sakupio je i prvi objavio Vuk Stefanović Karadžić: Baš čelik, Međedović, Đavo i njegov šegrt, Aždaja i carev sin.

Kataloške informacije

Datum izdavanja: 4. novembar 2015.

Umetnička obrada: Anamari Banjac

Štampa: višebojni ofset ZIN Beograd

Tiraž: 23,00 din (višebojna) 25.000; 23,00 din (višebojna) 25.000; 23,00 din (višebojna) 25.000; 23,00 din (višebojna) 25.000 primeraka

Tabak: 16 komada

Koverat sa žigom PD (FDC): 2

Nacrti: Prikaz bajke Princeza i žabac; Prikaz bajke Snežana i sedam patuljaka; Prikaz bajke Lepotica i zver; Prikaz bajke Uspavana lepotica.

Veličina maraka: 30 x 37,5 mm

Važe neograničeno.

Predsedavanje Republike Srbije Organizaciji za evropsku bezbednost

Predsedavanje Organizaciji za evropsku bezbednost i saradnju Srbija je prepoznala kao priznanje, ali i kao veliki izazov na polju multilateralne diplomatije, priznanje da smo pouzdan partner, dorastao odgovornosti za postizanje konsenzusa u tako raznorodnoj Organizaciji.

Tokom protekle godine trudili smo se da opravdamo ukazano poverenje i iskoristimo priliku da doprinesemo radu i afirmaciji OEBS-a. Kompromis i konsenzus, kao osnovna načela Organizacije koja su nas održala na okupu svih ovih godina, predstavljaju prednost u suočavanju sa izazovima u složenom svetu današnjice.

Završni akt iz Helsinkija je decenijama pružao čvrstu osnovu bezbedno-sti i stabilnosti u Evropi. Pre četrdeset godina, naši prethodnici su razumeli da je održavanje mira i bezbednosti u Evropi zajednička odgovornost. Organizacija treba da sledi taj primer i pokaže hrabrost za učešće u ozbiljnom, posvećenom dijalogu i pronalasku prilika za zajedničko delovanje. Principi Završnog akta predstavljaju istorijski trijumf saradnje nad sukobima, kako je zaključeno i u Helsinkiju ovog leta, na obeležavanju 40. godišnjice postojanja Organizacije.

Nadamo se i verujemo da će Ministarski savet u Beogradu biti još jedan uspešan korak napred ka jačanju i konsolidaciji sistema evropske bezbednosti i partnerske saradnje.

Umetnička obrada marke: Jakša Vlahović, akademski grafičar.

Stručna saradnja: Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije.

Kataloške informacije

DAtum izdavanja: 20. oktobar 2015.

Umetnička obrada: Jakša Vlahović

Štampa: višebojni ofset ZIN Beograd

Tiraž: 74,00 din (višebojna) 50.000 primeraka

Tabak: 25 komada

Koverat sa žigom PD (FDC): 1

Maksimum karta (MC): 1

Nacrt: Prikaz zastava zemalja članica Organizacije za Evropsku bezbednost i saradnju (OEBS)

Veličina marke: 30 x 37,5 mm

Važi neograničeno.

Nova novčanica od 20 evra u opticaju u novembra

Nova novčanica od 20 evra naći će se u opticaju od novembra.

Kako navode nemački mediji, druga generacija novčanica evra trebala bi biti mnogo sigurnija i trajnija.

U Evropskoj centralnoj banci (ECB) smatraju kako će uz nove sigurnosne oznake biti mnogo teže krivotvoriti novčanicu. Nova banknota je osveženog dizajna i unaprijeđenih sigurnosnih karakteristika kako bi se maksimalno sprečila mogućnost falsifikovanja.

Pre uvođenja nove novčanice, preporučuje se da bankomati i kase budu podešeni i za ovu novčanicu kako se ne bi pojavili problemi u bankarskom sistemu.

Plava novčanica od 20 evra, veličine 133 x 72 mm, izrađena je u gotskom stilu. ECB i nacionalne centralne banke zemalja evrozone postepeno će puštati u opticaj novu novčanicu.

Evropska Centralna banka je u februaru ove godine predstavila novu novčanicu od 20 evra. Poslije novčanice od pet evra u maju 2013. godine i novčanice od 10 evra u septembru 2014. godine, ovo je treća banknota iz serije "Evropa".

Božić 2015.

Ceo hrišćanski svet praznik Rođenja Hristovog svetkuje 25. decembra. Budući da tri pravoslavne patrijaršije – Jerusalimska, Ruska i Srpska vreme računaju po Julijanskom kalendaru, za njihovu pastvu, zbog razlike od 13 dana, ovaj praznik stiže 7. januara.

Božić je jedan od najznačajnijih i najradosnijih hrišćanskih praznika, a njegova poruka je poruka mira i ljubavi.

Božić se kod nas slavi tri dana. To je pre svega porodični praznik, a običaji vezani za njega su brojni. Na dan uoči Božića, Badnji dan, unosi se badnjak od hrastovog drveta u kuću, pali se kandilo, prostire slama u koju se stavljaju slatkiši, suve šljive, orasi, šećer i novčići. Slama simbolizuje jasle u kojima je Isus Hristos rođen. Badnjak je simbol dugovečnosti i čvrstine trajanja hrišćanstva, kao i toplote ljubavi koju nam Hristos donosi svojim rođenjem i dolaskom na Zemlju. Na sam dan Božića, rano ujutru, zvone zvona na hramovima i objavljuju dolazak i rođenje Hristovo. Narod odlazi u crkvu na Božićnu liturgiju i svi se pozdravljaju rečima „Hristos se rodi“ i „Vaistinu se rodi“.

Motiv na marki nominalne vrednosti 23,00 dinara: Ikona D. Bačevića „Blagovesti“, 1769. godina, iz zbirke Galerije Matice srpske. Motiv na marki nominalne vrednosti 70,00 dinara: Ikona N. Neškovića „Poklonjenje kraljeva“,1763. godina, iz zbirke Galerije Matice srpske. Motiv na koverti: Ikona nepoznatog autora „Bogorodica sa Hristom“, XVIII vek, iz zbirke Galerije Matice srpske.

Grafička obrada maraka: Anamari Banjac, akademski slikar.

Stručna saradnja: Galerija Matice srpske, Novi Sad.

Kataloške informacije
Datum izdavanja: 15. oktobar 2015.
Umetnička obrada: Anamari Banjac
Višebojni ofset ZIN Beograd
Tiraž: 23,00 din (višebojna) 50.000; 70,00 din(višebojna) 50,000 primeraka
Tabak: 25 komada
Koverat sa žigom PD (FDC): 1
Nacrti: Ikona D.Bačevića „Blagovesti”, 1769. godina iz zbirke Galerije Matice Srpske; Ikona N.Neškovića „Poklonjenje kraljeva”, 1763.godina, iz zbirke Galerije Matice Srpske.
Veličina marke: 30 x 37,5 mm
Važe neograničeno.

100 godina patenata Mihajla Idvorskog Pupina – Začetak telekomunikacija

Unesko je 2015. godinu proglasio za Međunarodnu godinu svetlosti i svetlosnih tehnologija. Program obuhvata otkrića u oblasti optike, fotonike i elektromagnetnih signala prenosa, u okviru kojeg se obeležava i stogodišnjica prijavljivanja sedam patenata Mihajla Pupina iz oblasti emitovanja radio-talasa.

Svetlost je napravila revoluciju u oblasti energije, obrazovanja, poljoprivrede, zdravlja i komunikacija. Opčinjen svetlošću, Pupin je osvetljavanje shvatao ne samo kao tehnološku inovaciju, već i kao kulturološku promenu.

Mihajlo Idvorski Pupin (1854-1935) bio je naučnik, profesor, dobitnik Pulicerove nagrade, počasni konzul Srbije u SAD, dugogodišnji predsednik Srpskog narodnog saveza u SAD, veliki dobrotvor i mecena.

Tokom svog dugogodišnjeg naučnog i eksperimentalnog rada Pupin je dao značajan doprinos na polju višestruke telegrafije, bežične telegrafije, telefonije, rendgenologije i razvoja elektrotehnike.

Svojim patentima iz 1915. godine, postavio je temelje za prenos na daljinu višestrukih radio-signala preko elektronskih predajnika i tako kreirao osnov za razvoj radio-tehnike i svih ostalih oblika moderne bežične komunikacije.

Umetnička obrada marke: mr Boban Savić, akademski slikar.

Stručna saradnja: Ljiljana Đorđević, kustos PTT muzeja u Beogradu.

Kataloške informacije
Datum izdavanja: 9. oktobar 2015.
Umetnička obrada: Boban Savić
Štampa: višebojni ofset ZIN Beograd
Tiraž:23,00 din (višebojna) 25.000 primeraka
Tabak: 8 + vinjeta
Koverat sa žigom PD (FDC): 1
Maksimum karta (MC): 1
Nacrt: Portret Mihajla I. Pupina sa grafičkim prikazom njegovih pataenata u pozadini, koji su dali osnov za razvoj radio-tehnike i svih ostalih oblika moderne bežične komunikacije
Veličina marke: 30 x 37,5 mm
Važi neograničeno.

100 godina od velike odbrane Beograda u Prvom svetskom ratu

Ratna 1914. je Kraljevinu Srbiju potpuno iscrpela. Privreda je bila u kolapsu a stanovništvo, među kojim veliki broj izbeglica, je zahvatila glad i epidemija tifusa i dizenterije. Umirali su svi: civili, vojnici, deca, stari i doktori koji su ih lečili.

U septembru 1915. austrougarske i nemačke trupe su prikupile 800.000 vojnika za novu ofanzivu na Srbiju, koja jedva da je imala 300.000 vojnika, slabo opremljenih. Ofanziva je počela bombardovanjem Beograda 5. oktobra 1915. Na Beograd je tokom dva dana palo preko 30.000 granata. Neprijateljska vojska pokušala je prelazak Dunava 7. oktobra, potpomognuta jakom artiljerijskom vatrom. Tek nakon desetak neuspešnih juriša, austorugarske snage su uspele da pređu reku. Pod žestokim naletima neprijatelja, branioci su morali da se sa Dunavskog keja povuku prvo u Dušanovu ulicu, a zatim u Vasinu. Žestoke borbe trajale su tri dana. Beograd su, osim vojnika, branili i žene, deca i starci, koji su uzimali oružje od poginulih vojnika.

Suočena sa nedostatkom artiljerijskog oruđa, municije, opreme i hrane, srpska vojska napušta Beograd i povlači se ka jugu zemlje pružajući žestok otpor. U tim teškim trenucima, uz vojsku se borio sav narod.

Plan vrhovne komande da se vojska povuče dolinom Morave ka Grčkoj i luci Solun osujećen je napadom bugarskih jedinica koje su bez objave rata upale u južnu Srbiju. Iako suočena sa potpunom propašću, srpska vojska odbija ponuđenu kapitulaciju i nastavlja borbu. U novembru 1915. vrhovna komanda izdaje naređenje o povlačenju preko Albanije kako bi se došlo do luke Drač, odakle bi se vojska prebacila na sigurno grčko tlo.

Povlačenje srpske vojske preko Albanije, koju su pratile kolone izbeglica i čitav državni vrh na čelu sa kraljem Petrom I Karađorđevićem, sa pravom se naziva Golgota Srbije, jer je predstavljalo najteže iskušenje za srpsku vojsku i narod od početka Velikog rata.

Motiv na marki: Regent Aleksandar i britanski admiral Trubridž na položaju odbrane Beograda 1915. Motiv na koverti: Odbrana Beograda, 1915 momenat opaljenja topa.

Umetnička obrada marke: Jakša Vlahović, akademski grafičar i Radomir Bojanić, akademski slikar.

Stručna saradnja: Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije.

Kataloške informacije

Datum izlaska: 6. oktobar 2015.

Umetnička obrada: Jakša Vlahović i Radomir Bojanić

Štamoa: višebojni ofset „ZIN” Beograd; z.č. 13 3/4

Tiraž: 23,00 din (višebojna) 25.000 primeraka

Tabak: 25 komada

Koverat sa žigom PD (FDC): 1

Nacrt: Regent Aleksandar i britanski admiral Trubridž na položaju odbrane Beograda 1915.

Veličina marke: 37,5 x 30 mm

Važi neograničeno.

Radost Evrope 2015.

„Radost Evrope” je najveća i najstarija međunarodna manifestacija dečjeg stvaralaštva, ustanovljena davne 1969. godine povodom Svetskog dana deteta. Svake godine, početkom oktobra, u Beograd stižu deca iz mnogih zemalja Evrope – da igraju, pevaju, glume, izlažu svoje likovne radove, a pre svega se druže i dobro zabavljaju. Skoro da nema evropske zemlje čija deca, u ovih 46 godina trajanja manifestacije, nisu bila gosti „Radosti Evrope”.

Deo manifestacije „Radost Evrope” od 1998. čini i Međunarodni likovni konkurs „Radost Evrope”, koji je takmičarskog karaktera, a njegova tema je uvek „Rečnik prijateljstva”. Petnaest univerzalnih simbola (dete, Evropa, hleb, igra, knjiga, ljubav, majka, mir, otac, pesma, prijatelj, ptica, radost, sloboda, sunce) sastavio je veliki književnik i prijatelj dece Duško Radović, povezavši decu širom sveta igrom, pesmom i konačno – slikom.

Izložba Međunarodnog likovnog konkursa već četrnaesti put od svog osnivanja predstavlja najuspelije radove mladih likovnih stvaralaca iz zemlje i inostranstva koji svojom bogatom paletom ulepšavaju međunarodnu manifestaciju Radost Evrope. Iz godine u godinu, nagrađeni radovi svedoče o autentičnosti vizuelne kulture detinjstva, razvijajući senzibilitet kako publike, tako i stručne javnosti za ovaj oblik likovnog izraza.

Na nagradnom likovnom konkursu nagrađuju se radovi dece uzrasta od 5 do 18 godina u pet starosnih kategorija. Vremenom je konkurs prerastao granice Evrope, objedinivši decu i mlade iz celog sveta. Najbolji dečiji radovi svoje mesto nalaze i na prigodnoj poštanskoj marki „Radost Evrope”. Ove godine, rad desetogodišnjeg deteta iz Indije, Dhanui Mihirbhai Doshi, pobednika likovnog konkursa, predložak je za likovno rešenje marke. Likovno delo šestogodišnjeg Konstantina Krnjića iz Srbije svoje mesto našlo je na vinjeti, a kao motiv na koverti prikazani su radovi Alise Pančal (5 godina) iz Australije, Tomaša Kaleje (13 godina) iz Slovačke Lore Muteve (10 godina) iz Bugarske i Tomaša Bili (13 godina) iz Slovačke.

Stručna saradnja: Dečji kulturni centar Beograd.

Grafička obrada marke: Anamari Banjac, akademski slikar.

 

Kataloške informacije

Datum izdavanja: 2. oktobar 2015.

Umetnička obrada: Anamari Banjac

Štamopa: višebojni ofset „ZIN” Beograd; z.č. 13 3/4

Tiraž: 70,00 din (višebojna) 25.000 primeraka

Tabak: 8 + vinjeta

Koverat sa žigom PD (FDC): 1

Nacrt: Najbolji dečiji rad, desetogodišnjeg deteta Dhanui Mihirbhai Doshi iz Indije.

Veličina marke: 37,5 x 30 mm

Važi neograničeno.

Prvaci sveta u fudbalu za mlade – Novi Zeland 2015.

Omladinska reprezentacija Srbije (igrači do 20 godina starosti), predvođena sjajnim selektorom Veljkom Paunovićem osvojila je titulu prvaka sveta na Novom Zelandu, na finalnom turniru koji je odigran u periodu od 31. maja do 20. juna 2015. godine. Ovo je prva planetarna titula Srbije u fudbalu. Istu slavu je stekla generacija „Čileanaca“, pod imenom Jugoslavija 1987. godine.

U konkurenciji 24 najbolje svetske reprezentacije, „orlići“ su bili najbolji tim na Novom Zelandu i zasluženo podigli pehar u Oklandu, 20. juna. Uspeh „Novozelanđana“ je zasnovan na četiri stuba: entuzijazam, odgovornost, poštovanje i poverenje. Put naših junaka nije bio lak. Voljom žreba su prvo morali da trijumfuju u „grupi smrti“ u Dinejdinu sa Urugvajem (0:1), Meksikom (2:0) i Malijem (2:0). U osmini finala u Dinejdinu prvo je savladana Mađarska u horor završnici sa dva produžetka (2:1). Krilaticu upisanu na dresu „Bog svoje najbolje misije daje svojim najboljim izabranicima“ Paunovićevi izabranici su potvrdili u četvrtfinalu protiv Amerike u Oklandu, pobedom nakon boljeg izvođenja penala (6:5). U polufinalu je ponovo savladan Mali 2:1. Kada deca počinju prve fudbalske korake, maštaju da igraju finale prvenstva sveta protiv Brazila.

„Novozelanđanima“ se ovaj san ostvario u Oklandu na prepunom stadionu „Severna luka“. Istorijski gol Nemanje Maksimovića u 118. minutu, doneo je veliko slavlje u Oklandu i celoj Srbiji, titulu prvaka sveta, radost naciji i nadu u lepšu budućnost srpskog fudbala. Finale za nezaborav: Srbija-Brazil 2:1.

Golmani: Predrag Rajković (Crvena zvezda), Vanja Milinković Savić (Mančester Junajted), Filip Manojlović (Crvena zvezda). Odbrana: Miloš Veljković (Totenhem), Srđan Babić, Radovan Pankov (Vojvodina), Miladin Stevanović (Partizan), Nemanja Antonov, Milan Gajić (OFK Beograd), Stefan Milošević (Spartak), Vukašin Jovanović (Crvena zvezda). Sredina terena: Nemanja Maksimović (Astana), Sergej Milinković Savić (Genk), Saša Zdjelar (Olimpijakos), Mijat Gaćinović, (Vojvodina), Filip Janković (Katanija), Marko Grujić (Crvena zvezda). Napad: Staniša Mandić (Čukarički), Stefan Ilić (Spartak), Ivan Šaponjić (Partizan), Andrija Živković (Partizan). Stručni štab: Veljko Paunović (selektor), Mitar Mrkela (direktor, šef delegacije), Marko Mitrović (trener), Milan Kosanović (trener), Aleksandar Sarić (trener golmana), Petar Milčanović (specijalista za fizičku pripremu), Nikola Leposavić (specijalista za video analize), Dušan Gelić (tim menadžer), dr Pavle Maksimović (lekar), Viktor Vujošević (fizioterapeut), Srđan Branković (fizioterapeut), Vladimir Borković (psiholog), Igor Gačić (oficir za medije), Miljan Stanojević (oficir za bezbednost), Nenad Dragaš (ekonom).

Grafička obrada bloka: Jakša Vlahović, akademski grafičar.

Stručna saradnja: Fudbalski savez Srbije.

Kataloške informacije

Datum izdavanja: 24. septembar 2015.

Umetnička obrada: Jakša Vlahović

Štampa: višebojni ofset „ZIN” Beograd; z.č. 13 1/4

Tiraž: 184,00 din (višebojna) 15.000

Tabak: blok

Koverat sa žigom PD (FDC): 1

Maksimum karta (MC): 1

Nacrt: Prvaci sveta u fudbalu za mlade Novi Zeland 2015.

Veličina marke u bloku: 84 x 29 mm

Veličina bloka: 114 x 59 mm

Važe neograničeno.