Turovićeva igla

Nauka nema valjano objašnjenje kako su naši preci u 14. veku pre naše ere dobili potpuno čisto gvožđe, bez ikakvih primesa, što je i sa današnjom tehnologijom nemoguće postići

Turovićeva igla, žezlo od čistog, nerđajućeg gvožđa iz 14. veka pre naše ere, koje je 1999. godine nađeno na leskovačkom brdu Hisar, svojevrsno je tehnološko čudo, jer moderna metalurgija još nije dostigla stepen razvoja da može da proizvede gvožđe takve čistoće. Osim što je zamislilo naučnike, ovo otkriće podstaklo je i pristalice alternativnih teorija, poput one da su na Zemlji u dalekoj prošlosti postojale civilizacije razvijenije od naše.

Nerđajuća „igla“, dužine 64,5 centimetara, stara oko 33 veka, koja se danas čuva u sefu Arheološkog instituta u Beogradu, dobila je naziv po arheologu amateru Šćepanu Turoviću, koji ju je slučajno našao na dnu jedne jame.

Kada je ovaj neobičan predmet očišćen od zemlje, na njemu nije bilo ni traga korozije, a analize u Institutu za nuklearne nauke „Vinča“ i laboratoriji smederevske železare „Sartid“ pokazale su da je izrađen od čistog gvožđa, bez primesa drugih metala, što je čini izuzetnom u svetskim razmerama. Pritom, isključena je mogućnost da je reč o meteoritskom gvožđu, koje sadrži nikl, a ovde ga nema, ili takozvanom prirodnom gvožđu, jer u prirodi nije pronađeno gvožđe tolike čistoće.

- Da bismo proverili rezultate dobijene u Vinči, nabavili smo američki etalon gvožđa, polugu od elementarnog gvožđa sa atestom, i testirali je pod istim uslovima kao i „iglu“. Na naše iznenađenje, ispostavilo se da američko čisto gvožđe, za razliku od predmeta iz Leskovca, sadrži i tragove drugih metala. Novi šok usledio je kada smo ultramodernim rendgenom u „Sartidu“ utvrdili da je „igla“ napravljena od kompaktnog gvožđa, bez tragova korozije i šupljina, kojih ima i kod predmeta izrađenih pod pritiskom od nekoliko hiljada tona. Pokušajte da zamislite kakvu bi revoluciju izazvalo otkriće formule trajne zaštite od korozije. Dobili bismo večiti metal, poput zlata i platine, koji može da se beskonačno reciklira, što bi imalo dalekosežne pozitivne posledice, od ekonomskih do ekoloških – objašnjava profesor doktor Milorad Stojić iz Arheološkog instituta u Beogradu, koji je nekoliko godina rukovodio istraživanjima na Hisaru.

Žezlo moći
Iako su naučnici testirali većinu gvozdenih predmeta nađenih na ovom lokalitetu, među kojima i jednu sličnu iglu, nijedan od njih ni približno nije bio kvalitetan kao onaj koji je pronašao Turović. Prema Stojićevim rečima, takozvana nerđajuća „igla“ najverovatnije je korišćena kao žezlo moći, statusni simbol koji je ukazivao na veliko dostojanstvo njegovog vlasnika.

- Potrebne su decenije rada da bi se čekićem iskovao takav nerđajući predmet, a stari metalurzi sigurno nisu uložili toliki trud da bi napravili nekakvu ukrasnu iglu. Tim pre što je u to vreme gvožđe vredelo više od zlata, imajući u vidu njegovu retkost i težinu dobijanja – kaže naš sagovornik.

Arheološka istraživanja na Hisaru započeta su 1999. godine, malo pre nego što je Šćepan Turović pronašao nerđajuću "iglu". Tada su na ovom brdu otkriveni ostaci velikog naselja brnjičke kulturne grupe, za koje je kasnije utvrđeno da je najstariji centar crne metalurgije u Evropi i jedan od najstarijih u svetu.

Brnjička kultura se inače, razvijala od 1350. do oko 1050 g. p. n. e na prostoru od jugozapadne Srbije, na Kosovu, i u basenu južne Morave, do istočnih delova današnje Bugarske, a nazvana je tako prema prvom pronađenom lokalitetu na Kosovu.

- Jedan od prvih naroda koji je razvio i jedno vreme držao monopol na metalurgiji gvožđa bili su Hetiti. To hetitsko gvožđe označavano je kao kraljevski metal, jer je ekskluzivno pravo na proizvodnju i distribuciju imao dvor, a vredelo je koliko i zlato. Iako je i pre otkrića na Hisaru bilo onih koji su verovali da je u to vreme u Evropi postojala metalurgija gvožđa nezavisna od hetitske, za to nije bilo dokaza. Pronađeno je, doduše, nekoliko gvozdenih predmeta, ali ne i dokaz o lokalnoj proizvodnji gvožđa. Međutim, na Hisaru imamo zaokružen metalurški ciklus proizvodnje gvožđa – komade rude gvožđa, stotine žrvnjeva za njeno sitanjenje, jame za prozvodnju ćumura, keramičke delove višecevnih duvaljki za podsticanje vatre, do polufinalnih i finalnih proizvoda, što je otkriće svetskog značaja – kaže Stojić.

Sudeći po dostupnoj arheološkoj građi, na ovom lokaltetu se nalazilo jedno od glavnih naselja brnjičke kulture. Zaštićeno zidovima, kontrolisalo je najvažnije puteve i imalo privilegiju da se snabdeva egzotičnom robom kao što su pistaći, a najverovatnije i vinom, maslinovim uljem i slično.

Naučnici pretpostavljaju da je ova moćna kultura poslužila kao etnokulturna osnova za razvoj Dardanaca, jednog od starobalkanskih naroda, a ima indicija i da su nosioci Brnjičke kulture podstakli ili direktno učestvovali u Dorskoj seobi, koja je za rezultat imala formiranje populacije iz koje su potekli antički Grci.

Blago Hisara
Na malom delu lokaliteta Hisar koji je do sada istražen, otkriveno na stotine posuda i drugih predmeta koji svedoče o kontinuitetu naselja od neolita, preko bakarnog, bronzanog i gvozdenog doba, do rimskog i vizantijskog perioda, kao i iz srpskog srednjeg veka i turskog perioda. Pored ostataka najstarije evropske kovačnice gvožđa, tu su, između ostalog, pronađeni i tragovi Kelta, bedemi rimskog utvrđenja, srebrni novac Stefana Lazarevića, pre nego što je postao despot, i ostaci zanatsko – metalurškog središta iz vizantijskog perioda.

Iako je svojevremeno planirano da se ovaj deo Hisara preuredi u Etnoarheoloki park, taj projekat još nije ostvaren, a Šćepan Turović, osim što je nerđajuće žezlo po njemu nazvano, nije dobio nikakvo priznanje za svoje otkriće.

Lunarni horoskop - godina zmaja

Drugo prigodno izdanje poštanskih maraka u ovoj godini posvećeno je kineskom kalendaru. Pošta Srbije emitovala je dve prigodne marke pod nazivom "Lunarni horoskop - godina zmaja" nominalne vrednosti 22 i 55 dinara.

Ovo je treća godina zaredom kako naša pošta emituje seriju posvećenu kineskom horoskopu, te ovo izdanje postaje tradicionalno u okviru Programa prigodnih maraka. Većina poštanskih uprava evropskih zemalja emitovale su marke sa motivima kinskog horoskopa.

Pretpostavlja se da u Kini ima oko pola miliona filatelista, pa su finansijski razlozi povod za ovakvu hiperprodukciju maraka. Shodno tome, slično kao prethodne dve godine, može se očekivati da će ovogodišnje izdanje ubrzo biti prodato.

Marke se obično emituju nekoliko nedelja uoči dogadjaja koji obeležavaju ili na sam dan. Kod nas su marke emitovane čak dve nedelje nakon što su Kinezi proslavili svoju Novu godinu. Razloga za ovakvo kašnjenje nije bilo, tim pre jer smo u januaru imali samo jednu prigodnu marku.

Motiv na markama je zmaj. Osim naziva zemlje i nominalne vrednosti, na markama je odšamapano: Lunarni horoskop - godina zmaja. Na marki nominale 22 dinara tekst je na ćiriličnom pismu, a na marki od 55 dinara na latiničnom pismu.

Marke su štampane u novosadskoj štampariji Forum tehnikom višebojnog ofseta. Prvi put kod nas šalterski tabaci za obe vrednosti imaju po četiri maraka, s tim da je marka nominale 22 dinara štampana i u tabacima od po 25 maraka. Kao i 2011. godine tiraž marke od 22 dinara je 175.000, a od 55 dinara je 25.000 komada.

Kineski horoskop je jedan od najstarijih poznatih u svetu. poput onog koji se koristi u Evropi, sastoji se od 12 znakova od kojih svaki vlada jednom lunarnom godinom. Znaci znakova dobili su po životinjama: pacov, bik, tigar, zec, zmaj, zmija, konj, jarac, majmun, petao, pas i svinja. Osim znakova, važnu ulogu ima i pet elemenata: drvo, metal, voda, vatra i zemlja. Kineska astrologija je zasnovana na tradicionalnoj astronomiji, kineskom lunarnom kalendaru i načelima kao što su: jing i jang, pet planeta, deset nebeskih tokova, dvanaest zemljskih grana. 

Lunarni kalendar je zasnovan na ciklusima Mesečevih mena. Kalendarski meseci odgovaraju mesečevim ciklusima, ali se povremeno dodaju i interaktivni meseci kako bi se ovi ciklusi usaglasili sa solarnom godinom. Uz kineski, u ove kalendare spadaju i hembrejski i hindu kalendari, kao i većina kalendarskih sistema korišćenih u antici.

Na osnovu kineskog Zodijaka ova godina je u znaku zmaja i počela je 23. januara. Trajaće do 9. februara 2013. godine, kada nastupa godina zmije i kada se istovremeno završava, naravno sa astrološkog aspekta i dugogodišnji period Lava i nastupa era Device.

U kineskom horoskopu svaki znak ima i svoj element, koje se takodje menja prema godini rodjenja, a za ovu godinu vladajući element je voda, pa je ovo godina vodenog zmaja. U staroj Kini zmaj je predstavljao moć i carsku vlast, dok u današnje vreme simbolizuje sreću i uspeh.

Predvidjanja kineskih astrologa za 2012. godinu su pozitivna i najvljuju godinu ispunjenu radnim aktivnostima.

 

 

Pećinski crtež star 42.000 godina

Naučnici veruju da su otkrili zasad najstarije umetničko delo na svetu - šest crteža foka u pećinama Nerja u španskom regionu Kosta del Sol, oko 50 kilometara istočno od Malage, a dodatnu vrednost ovog otkrića predstavlja to što je u pitanju jedino poznato likovno umetničko delo koje se pripisuje neandertalcu.

Upravo zbog toga, profesor Hose Luis Sančidrijan sa Univerzitata Kordove ovo otkriće opisuje kao akademsku senzaciju, budući da su sva ranija dela pećinskog slikarstva pripisivana našem direktnom pretku homo sapijensu.

Organski ostaci pronađeni kraj slika poslati su u Majami, gde je njihova starost procenjena na period između 43.000 i 42.300 godina. Naučnici se nadaju da će starost samih crteža moći preciznije da ustanove testiranjem njihovih delića, ali za ovaj projekt trenutno nema dovoljno novca.

Antonio Garido, koji je zadužen za konzervaciju pećina, smatra da bi pronađeni crteži mogli da unesu pravu revoluciju u naše shvatanje neandertalskog čoveka.

On se u popularnim predstavama još prikazuje kao majmunoliko biće, mada svi detalji o njegovo životu koji se postepeno doznaju govore da je u pitanju bila ljudska vrsta obdarena razumom i osećanjima, koja je imala razvijen jezik, koristila vatru, izrađivala oružje i oruđe, imala predstavu o zagrobnom životu i osećaj za lepo, što su sastavni elementi koji čine kulturu.

Neandertalci su u pećinama Nerja živeli sve do pre 30.000 godina, kada su izumrli, a za sobom su ostavili svoj kameni alat. Nakon njih, pećinu su naselili pripadnici naše vrste. Poznato je da su se neandertalci hranili fokama, a uzrok njihovog izumiranja nije tačno utvrđen.

Sve do sadašnjeg pronalaska, najstarijim umetničkim delom na svetu smatrani su 32.000 godina stari pećinski crteži u francuskoj pećini Šove.

Hitlerova slika prodata za 32.000 evra

Slika "Noćni morski pejzaž" koju je 1913. godine naslikao Adolf Hitler prodata je putem internet aukcije u Slovačkoj za 32.000 evra, objavila je aukcijska kuća "Darte". Slika kojoj je početna cena bila 10.000 evra, prodata je anonimnom kupcu.

Na platnu dimenzija 60 sa 48 centimetara prikazano je more u tami, koje osvetljava mesec, delimično prekriven crnim oblacima.

Adolf Hitler bio je zainteresovan za umetnost još od ranog detinjstva. U kasnim 1900-tim godinama on je pokušao da udje na Akademiju lepih umetnosti u Beču, ali nije položio prijemni. Koristio tehnike ulja na platnu, tuš i akvarel. Kao mladić on je slikao kako bi preživeo. Stručnjaci tvrde da je Hitler često slikao noćne pejzaže, koje je prodavao turistima. Slovačka porodica, koja je sliku nasledila od rođaka posle Drugog svetskog rata, odlučila je da je iznese na aukciju.

''Njega gledam kao umetnika. Godine 1913. kada je Hitler naslikao ovu sliku nije znao šta će se desiti u kasnijim dekadama njegovog života'', rekao je AFP-u vlasnik aukcijske kuće ''Darte'' Jaroslav Krajnak.

Prošle godine, ova aukcijska kuća prodala je prošlog meseca Hitlerovu sliku iz 1915, nazvanu “Tajni sastanak”, za 12.258 evra. Slika je potpisana sa A. Hitler i prikazuje monahe u mantijama sa kapuljačama zadubljene u proučavanje u crkvi sa velikim Hristovim raspećem.

100 godina Afrićkog nacionalnog kongresa

Ruska propaganda - antialkoholizam

1929.

1930.

1958.

1959.

1961.

1966.

Iznošenje starih knjiga iz Srbije samo uz dozvolu

Građani Srbije koji u kućnoj biblioteci imaju stare, retke knjige, spise, rukopise ili štivo koje bi moglo da ima status kategorisanog kulturnog dobra, ali i ona dela koja brižljivo čuvaju kao nasleđe svojih predaka, nikako ne bi smeli da ih iznesu van granica zemlje ako pre toga nisu konsultovali stručnjake Narodne biblioteke Srbije (NBS). Na osnovu procene ove centralne ustanove čiji je zadatak, između ostalog, i zaštita kulturnog blaga u domenu pokretnih dobara, vlasnik makar i jedne stare ili retke bibliotečke građe je u obavezi da pre polaska na put donese spisak dela koja potom podležu stručnoj proceni. Ako tim NBS oceni da je reč o kategorisanom kulturnom dobru ili onom koje uživa prethodnu zaštitu, vlasnik može da dobijedozvolu za njegovo iznošenje iz Srbije, ali postoje određena pravila koja moraju da se poštuju.

Vlasnici retkih ili starih knjiga, kao što je recimo Rajićeva „Istorija” koje ima u više primeraka u zemlji, od Ministarstva kulture, informisanja i informacionog društva dobijaju uslovnu dozvolu za iznošenje u inostranstvo, ali pre toga takvo štivo mora da se digitalizuje i zavede u bazu podataka. Beležimo ime vlasnika, njegovo kulturno dobro, mesto i zemlju gde putuje i vremenski period u kojem će biti odsutan – objašnjava Olivera Stefanović, načelnica Odeljenja posebnih fondova u Narodnoj biblioteci Srbije.

To ipak ne znači da svaki građanin koji polazi na godišnji odmor, službeno putovanje, ili seli kućnu biblioteku u neku drugu zemlju, treba da se javi NBS.

– Ne treba tražiti dozvolu od NBS za knjige iz 20. veka, mada neke retke publikacije, kao što su dela iz ratnih godina minulog veka (1914–1918, 1941–1945), mogu da imaju svojstva kulturnog dobra od izuzetnog ili velikog značaja. Naš zadatak je da procenimo dali ona imajustatus kategorisanog kulturnog dobra koje po važećem zakonu ne može da se iznese iz zemlje – ističe Stefanovićeva.

Kada krug procenjivanja bude završen, procedura za dobijanje dozvole je sasvim jednostavna, jer da bi vlasnik dela mogao da ga iznese iz zemlje prethodno treba da izdvoji 750 dinara za republičku administrativnu taksu i 580 dinara koliko staje nadoknada NBS za izdavanje dozvole.

– Onaj ko ne poseduje dozvolu rizikuje da bude vraćen sa granice. Dela koja imaju našu dozvolu za prelazak carine „odlaze” na put bez ikakvih problema – precizira načelnica Odeljenja posebnih fondova.

U Upravi carina potvrđuju da su propisi jasni i da je Uredbom o privremenom izvozu i uvozu robe data mogućnost da domaći i strani državljani sa prebivalištem u Srbiji mogu pri odlasku u inostranstvo, sem predmeta ličnog prtljaga, privremeno izneti i predmete koji su im potrebni za vreme boravka u inostranstvu.

– Knjige, takođe, spadaju u taj propis – ističu u Upravi carina.

Na vrata NBS tek poneko zakuca da bi zatražio dozvolu za iznošenje knjiga. Savesniji građani dolaze da se raspitaju o vrednosti dela koje čuvaju u svojoj biblioteci, interesuje ih da li smeju da se usude da krenu na put bez dozvole, ali se dešava i da vlasnici starih i retkih knjiga već znaju šta poseduju pa redovno dolaze po dozvole.

– U proseku četiri puta mesečno dolaze nam sugrađani da preuzmu rešenja, ali se i raspitaju šta im je potrebno od dokumentacije u slučajevima selidbe ili odlaska na službeni put – ističe Olivera Stefanović.

U ovoj ustanovi uspostavljen je sistem zaštite stare i retke bibliotečke građe, a u bazu podataka unosi se svaki naslov proglašen kulturnim dobrom. Knjige su kategorisane na kulturna dobra od izuzetnog i velikog značaja.

– U sistem zaštite kompletne bibliotečke građe ne ulaze samo stare i retke knjige, već i fotografije, grafike, karte, rukopisi – objašnjava Stefanovićeva.

Prva lista starih i retkih knjiga usvojena je u Skupštini Republike Srbije 1979, pa 1990, 2000. i na kraju 2010. godine. U njima za sada ima oko 3.000 naslova.

Program prigodnih poštanskih maraka za 2012. godinu

Poštanska marka plaši ljude (?!)

Poštanska marka dizajnirana povodom nastupajuće kineske Godine zmaja izazvala je žestoke kritike pojedinih javnih ličnosti zbog toga što je na njoj zmaj predstavljen kao čudovište sa iskeženim zubima.

Marka je puštena u prodaju prošli utorak i izazvala veliko interesovanje, iako je predstava zmaja u položaju za napad kod pojedinih kupaca izazvala nelagodan osećaj.

Poznata kineska spisateljica Džang Jihe napisala je na svom blogu da je bila "na smrt preplašena" kada je prvi put videla crveno-žuto stvorenje sa krljuštima i kandžama, dok je pisac Tan Sjudong rekao da je to "neverovatno ružna marka".

Dizajner poštanke marke Čen Šaohua izjavio je da su mu upućene i kritike i poruke podrške za marku koja najavljuje Kinesku novu godinu 23. januara.

On je branio svoj rad istakavši da zmaj treba da simboliše rast kineskog samopouzdanja.

"Kao velika zemlja koja ima veliki uticaj u svetu, Kina obnavlja svoje nacionalno samopouzdanje. Od strogosti i božanstvenosti do predstavljanja samopouzdanja Kine, zmaj, koji je čvrst i moćan, adekvatan je izbor", napisao je on na svom blogu.

Čen je rekao da njegov dizajn proizilazi iz modela odeće koju su nosili kineski imeperatori dinastije Čing (1644-1911), čiji je simbol bio zmaj.

Legende govore da je kineski narod potomak zmaja.

Doplatne marke 2011. godine

Doplatne marke u poštanskom saobraćaju počele su da se koriste u svetu još početkom prošlog veka. Za razliku od ostalih maraka, njih nije izdala pošta, niti je koristila prihod ostvaren prodajom. Njihova upotreba odredjuje se na osnovu odluke vlade ili odgovarajućeg ministarstva. propisuje se njihova obavezna upotreba na pojedinim vrstama pismonosnih pošiljaka, kao i rok korišćenja, a novčani iznos ide u korist odgovrarajućeg fonda, a ne pošte.

Na osnovu preporuke Svetskog poštanskog saveza, doplatne marke ne mogu da se koriste u medjunarodnom saobračaju, niti za pošiljke kojima se šalju štampane stvari. Celokupan prihod je namenjen humanitarnim organizanijcama ili sportskim priredmbama.

Prva doplatna marka kod nas emitovana je 1933. godine povodom Nedelje Crvenog krsta. Do početka II svetskog rata izdate su još dve doplatne marke istim povodom i vremenom trajanja. Od 1947. godine nastavljena je tradicija izdavanja prigodnih maraka za Crveni krst. Od 1968. godine izdavane su marke u korist Olimpijkog komiteta.

Prva doplatna marka 2011. godine emitovana je za borbu protiv raka u martu, mesecu tradicionalnog obeležavanja borbe protiv ove bolesti. Medjutim, prošlogodišnje izdanje emitovano je 4. aprila u tiražu do 2,5 miliona i bilo je u opticaju do kraja tog meseca. Kao motiv na marki prikazan je doktor Dimitrije Miodragović (1888-1959). Time je nastavljena praksa da se na ovim markama prikazuju naši značajni zdravstveni radnici.

Nedelja Crvenog krsta obeležava se od 8. do 15. maja. U tom periodu bila je u obaveznoj upotrebi doplatna marka čiji je tiraž bio 750.000 komada. Motiv na marki bio je crtež učenice Tomislave Sekulić iz Novog Sada. To je ujedno bio motiv na markama iz 2008, 2009. i 2010. godine. Jedina razlika je godina izdanja i naziv štamparije, što je ispisano sitnim slovima.

Posednjih godina emituju se doplatne marke za izgradnju Hrama Svetog Save na Vračaru. Prošlogodišnji tiraž je bio čak 7,5 miliona komada i bila je u obaveznoj upotrebi od 6. juna do 20. avgusta. Motiv na marki su Hram Svetog Save i crkvena zvona.

Nedelja Solidarnosti traje od 14. do 21. septembra. I za ovu prigodu iskorišćen je crtež iz 2010. godine, znak Crvenog krsta iznad zgarišta. Štampano je 750.000 komada.

Tradicionalna manifestacija Radost Evrope u Beogradu, posvećena deci i dečjem stvaralaštvu, održava se početkom oktobra. Tako su i doplatne marke bile u obaveznoj upotrebi do 9. oktobra. Na marki su prikazane dečje maske. Prihod je išao humanitarnim organizacijama čiji je rad u vezi sa decom. Tiraž je bio nešto manji, štampano je 450.000 komada.

U okviru akcije Škola bez nasilja, pod patronatom Unicega Srbije, emitovana je marka koja u obaveznoj upotrebi bila od 21. do 27. novembra. Na marki, stilizovanog prikaza dece, nalazi se znak Unicefa. Štampano je 750.000 komada. 

Poslednja doplatna marka 2011. godine bila je namenjena izbeglicama. U obaveznoj upotrebi bila je od 19. do 26. decembra. Tiraž je 750.000 komada.