Rimska vila spremna za arheologe

Prizemni deo Rimske vile – Domus scijentijarum Viminacijum, koja će ukupno zahvatati površinu od 5.000 kvadratnih metara, gotovo da je završen. U naučnoistraživački deo već se uselila istraživačka ekipa, a u narednih mesec dana i jedan broj soba biće spreman da primi goste.

Krajem idućeg meseca u jednom od naših najvažnijih nalazišta biće održan koncert klasične muzike, a tokom vikenda ovo arheološko nalazište posetili su predstavnici američke ambasade u Beogradu. Ovo je samo pokazatelj da je značaj Viminacijuma i te kako prepoznat. Prema rečima direktora Arheološkog parka “Viminacijum” Miomira Koraća, sa američkom agencijom “Rtvoč” razgovarano je o dovođenju turista i naučnika iz Amerike koji bi ovde boravili 10 dana ili dve nedelje.

- Reč je o ljudima u poznim godinama života, koji su završili radni vek i sada im je želja da zajedno sa nama budu arheolozi i bave se iskopavanjima i istraživanjima. Za to zadovoljstvo i boravak u Rimskoj vili oni će plaćati između 8.000 i 12.000 dolara po osobi. Mogu da kažem da je interesovanje veliko i prve takve turiste očekujemo krajem ove godine -ističe Korać.

Rimska vila, iako nije u potpunosti završena, pleni pažnju brojnih domaćih i stranih turista, ne samo izgledom nego i atmosferom. Turisti zastaju pred fontanom, pred lepotom tremova, a posebno pred mozaikom plavog neba sa zvezdama, za čiju je gradnju materijal stigao direktno iz Venecije iz čuvene zanatske radionice Rosoni.

Mozaike već više od godinu dana radi profesor Miroslav Lazović sa Fakulteta primenjene umetnosti u Beogradu. U okviru Rimske vile je edukativni centar, biblioteka, muzej sa više od 700 eksponata iskopanih na Viminacijumu, sobe za smeštaj gostiju, bazen sa vodom bogatom korisnim mineralima i metalima koja stiže sa 115 metara dubine i čija je temperatura između 65 i 70 stepeni.

Do sada je u izgradnju Rimske vile utrošeno više od 130 miliona dinara. Zbog širenja površinskog kopa rudnika uglja Drmno na Viminacijumu su od početka ove godine ubrzana arheološka iskopavanja.

- Treba da istražimo 50 novih hektara i zato smo od početka ove godine, uz pomoć mehanizacije Privrednog društva TE-KO „Kostolac” koja je skidala površinski sloj, radili i po snegu. Tu se nalaze veoma interesantni objekti rimske vile rustike, ali treba da istražimo i gotovo 10.000 grobova. U okviru tih novih istraživanja započeli smo saradnju sa antropolozima iz Minhena, iz Gizelo grupe koja se bavi stroncijum analizama, odnosno na osnovu te analize moći ćemo tačno da utvrdimo odakle potiču stanovnici Viminacijuma. Tokom ove godine veliki radovi predstoje nam i na amfiteatru jer tu treba da se održe Mediteranske pozorišne igre antičke drame koje će okupiti više od 3.500 učesnika. Reč je o najvećem objektu takve vrste u Srbiji koji će moći da primi12.000 gledalaca - naglašava profesor Korać.

Zato ne iznenađuje što kod turista vlada veliko interesovanje za posetu Viminacijumu. Lane je ovde bilo 57.000 turista koji su došli kopnom i 17.000 stranih turista koji su došli lađama Dunavom. Ove godine očekuje se dalji rast broja turista, a kada zaživi projekat ,,Putevima rimskih imperatora” ovde će boraviti više od 300.000 gostiju. Ulaznice se za domaće goste prodaju od 150 dinara za đačke ekskurzije do 250 dinara za druge posetioce.

Grad izronio iz oranica
Iz istorijskih izvora saznajemo da je Viminacijum bio važno vojno uporište u kome je bila stacionirana VII rimska legija, a nakon arheoloških iskopavanja u poslednjoj četvrtini XX veka iz zemlje je izronio kao grad koji je u svojoj istoriji, dugoj šest vekova, imao dinamičan razvoj i bio mesto gde su se susretale kulture Istoka i Zapada.

Tokom poslednje tri decenije XX veka iskopavan je takozvani grad mrtvih ili nekropola Viminacijuma, na kojoj je otkriveno više od 14.000 grobova. Na istraživanju nekadašnjeg rimskog grada i vojnog logora, u poslednje vreme radio je interdisciplinarni tim stručnjaka pod rukovodstvom dr Miomira Koraća iz Arheološkog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU). Projekat još okuplja arheologe, geofizičare, matematičare, elektroinženjere, geologe, petrologe, istraživače koji se bave daljinskom detekcijom, kao i primenom ZD tehnologije - modelovanjem i prepoznavanjem oblika.

Nova lokacija za mamuticu Viku
Zbog proširenja Površinskog kopa rudnika uglja “Drmno” u toku ove godine biće premešten skelet mamutice, popularno nazvane Vika, koji je slučajno otkriven prilikom radova na rudniku.
- Za sada još nije određena nova lokacija za Viku, ali moram vam reći da ona izaziva veliko interesovanje posetilaca, a posebno đačkih ekskurzija, ističe direktor Arheološkog parka ,,Viminacijum” Miomir Korać.

50 godina od prvog leta u kosmos

Nije bilo odbrojavanja, samo tri probe tokom sata pre poletanja i nekoliko kratkih izvršnih komandi: “Stavi ključ u poziciju za start!” “Vazdušno čišćenje!” “Paljenje!!!”

Svemirska kapsula Vostok 1 se odlepila sa poletne rampe kosmodroma u Bajkonuru, a nekoliko minuta nakon što je uzviknuo “Pajehali” ( “Idemo!”) ruski kosmonaut Jurij Gagarin biće prvi čovek koji će iz svemira gledati planetu Zemlju. “Čuo sam zviždanje i buku koja se pojačavala, osetio sam kako je ogromna raketa zadrhtala i počela polako da se odvaja. Buka nije bila mnogo jača od buke mlaznog aviona, ali tu partituru muzičkih tonova koju sam tada čuo nijedan kompozitor ne bi mogao da komponuje!”, opisaće te prve sekunde leta u svojoj autobiografiji “Put do zvezda”.

Tog 12. aprila 1961. on će ući u istoriju, a ljudi u kosmos. Gagarin je dostigao visinu od 327 kilometara, opisao jedan krug oko naše planete i nakon 108 minuta leta vratio se na Zemlju.

Prve su ga ugledale Ana Taktarova i njena unuka Rita iz sela Smelovka. One su u njivi plevile krompir kad im se približio čovek u čudnom narandžastom odelu i sa belim šlemom.

Uplašile su se, a Gagarin je, skidajući šlem, uzvikivao:
”Ja sam prijatelj, drugovi. Prijatelj!”
“Da li je moguća da dolazite iz svemira?” pitala je zaprepašćena žena, a Gagarin je odgovorio:
“Dolazim!”

Ova epizoda je dugo bila tajna jer se Gagarin katapultirao iz kapsule koja je završila dva kilometra dalje od ovog sela, ali su sovjetske vlasti, koje su želele da prikažu kako se pilot prizemljio u letelici, o tome ćutale.

Sa Gagarinom je pre poletanja bio i kosmonaut German Stepanovič Titov, koji je imao slične rezultate prilikom odabiranja, ali je izbor pao na Gagarina zato što je bio stariji i psihološki i politički podobniji. Pred smrt Titov je rekao da su njegovi nadređeni tada napravili pravu odluku jer je “Jurij ispao čovek kog su svi zavoleli”.

Jutro pre lansiranja oni su rano ustali jer nisu mogli da spavaju. Obukli su astronautska odela i autobusom se prevezli do lansirne lampe, a pozdravili su se tri puta udarajući kacigama, oponašajući rusko ljubljenje tri puta. Brod kojim se Gagarin u 6 sati i 7 minuta po srednjoevropskom vremenu (09.07 po lokalnom vremenu) otisnuo u nepoznato, bio je potpuno automatizovan pošto su se naučnici brinuli da bi kosmonaut mogao da izgubi svest i ne bi mogao njime da upravlja.

Neke od naslovnih strana, ruskih, američkih i naših novina

U svemir je Gagarin odleteo kao major, a vratiće se kao pukovnik i kao heroj Sovjetskog Saveza. Širom SSSR podizani su mu spomenici, gradovi su se utrkivali da njihove ulice dobiju njegovo ime, a slava ovog momka koji se rodio 9. marta 1934. godine u porodici seoskog stolara u selu Klušino, kod Smolenska, dopreće u svaki kutak planete. Danas samo znak pored puta punog rupa sa natpisom “Kuća prvog kosmonauta” i replika stare kuće u kojoj je njegova porodica živela pre nego što su se preselili u obližnji gradić Gžack, koji se danas zove po njemu, svedoče da se on tu rodio. Kuća je pretvorena u muzej o kome brinu Gagarinova porodica, prijatelji i poštovaoci.

Gagarin je 1951. godine završio zanatsku školu - učio je za livca, a onda je četiri godine kasnije u Saratovu diplomirao industrijski tehnikum i savladao kurs letenja u aeroklubu da bi školovanje nastavio u Orensburgu, gde je 1957. godine postao pilot Sovjetskog vazduhoplovstva. Iste godine izvešće svoj prvi samostalni let na mlaznom avionu MIG- 15, u kome će, igrom sudbine, poginuti jedanaest godina kasnije prilikom rutinskog leta.

Okolnosti pod kojima je Gagarin stradao dugo su bile tajna i nikad do kraja nisu razjašnjene. Najnovija istraživanja pokazuju da je slavni astronaut poginuo zbog nepromišljene reakcije, tačnije zbog prebrzog spuštanja sa visine od 10.000 metara. Navodno, on se uspaničio kad je otkrio da mu je na kabini otvoren vazdušni ventil i zbog toga je počeo prebrzo da se spušta, nakon čega je izgubio svest, ispustio komande i srušio se zajedno sa kopilotom. Ovo saznanje bi trebalo da razveje spekulacije po kojima je Gagarin bio pod uticajem alkohola, zatim da je naglim manevrom pokušao izbeći meteorološki balon, a čak je postojala sumanuta hipoteza da mu je nesreću zbog zavisti namestio tadašnji šef države Leonid Brežnjev.

Imao je samo 34 godine!

U doskora poverljivom materijalu krila se i tajna o Gagarinovim poslednjim rečima pred poletanje u svemir, a odnosile su se na zalihe hrane koju je nosio:

„Glavno je da ima dovoljno kobasice – uz mesečinu”.

Gagarin ponovo u svemiru
Slavni kosmonaut se simbolično ponovo otisnuo u orbitu, ovaj put kao lik na portretu na ruskoj raketi koja je prekjuče odvela tročlanu posadu ka Međunarodnoj svemirskoj stanici. Uz portret, na raketi “Sojuz” ispisan je i Gagarinov uzvik “Pojehali” koji je izgovorio nakon poletanja.

Šta je prvi kosmonaut mogao da vidi

Na Internetu će danas premijerno biti prikazan film „Prva orbita” koji pokušava da dočara šta je Gagarin mogao da vidi, jer ne postoji snimak šta je tačno video kroz otvore kapsule. Na tonski zapis njegovih opservacija sada je pridodat video-snimak visoke rezolucije koji je realizovan sa Međunarodne svemirske stanice. „Kada spojite slike onog što je zaista mogao da vidi sa uzbuđenjem i podrhtavanjem u njegovom glasu, zaista je zapanjujuće”, kazao je za Bi-Bi-Si reditelj i istoričar svemira dr Kris Rajli.

Iza kamere stajao je Italijan Paolo Nespoli, astronaut Evropske svemirske agencije koji se trenutno nalazi na svemirskoj stanici.

Nespoli i njegove kolege astronauti snimali su svaki put kada bi stanica prelazila preko predela na Zemlji koje je Gagarin mogao da osmotri.

Prigodna izdanja
Rusija je i ove godine izdala prigodan kovani novac povodom 50 godina od leta prvog čoveka u kosmos. U pitanju su kovanice od zlata i srebra. Zlatna je denominacije 1000 rublji (težina: 31.1g, čistoća: 925/1000, prečnik: 39.0 mm, tiraž: 7500 kom.), a srebrni novčić denominacije 3 rublje (težina: 155.5g, finoća: 999/1000, prečnik: 50.0 mm, tiraž: 500 kom.).

Link: vostok-3ka-2-na-aukciji,

Zaštićene životinjske vrste WWF

20.000. broj Večernjih novosti

Kada je tačno pre 57 godina, 6 meseci i 9 dana, iz starih rotacionih mašina izašao prvi broj "Večernjih novosti", malo je ko mogao da poveruje da će prvi "bulevarski list" biti začetnik nove ere u srpskom i jugoslovenskom novinarstvu. Još vruć od štampe, drugačijeg formata i sadržaja, prvi "večernjak" se pojavio na ulicama glavog grada, negde u sumrak 16. oktobra 1953. godine, u jeku tršćanske krize, koja je ozbiljno pretila da uzdrma zemlju.

Ideja o pokretanju lista "Večernje novosti" potekla je od poznatog novinara, publiciste i istoričara Vladimira Dedijera. U to vreme glavni urednik "Borbe", Dedijer je spontano sugerisao svojim saradnicima koji su, zbog događaja u Trstu, pripremali vanredno izdanje lista, pokretanje novog koji bi izlazio po podne i objavljivao sveže, kratke vesti sa dosta fotografija i krupnih naslova.

Rođen u jednom dahu, list je dobio ime "Večernje novosti" i svog prvog urednika, Slobodana Glumca, novinara čije slojevito delovanje nije moguće obuhvatiti jednim pogledom, ni osvetliti jednim snopom prodornih zraka. Novinarstvo je shvatao kao delovanje iz drugog plana. Tome je učio i mlađe kolege da novinarstvo bude "legura plemenitih sastojaka dara, intuicije, iskustva, postojane etike i osećanja mere".

Govorio je: "Novinar je hroničar današnjeg dana koji, pišući o ljudima i događajima, o težnjama i željama, radostima i mukama, verno izražava jednu stvarnost. Tako vernu da generacije koje dolaze mogu da razumeju i ljude prošlog vremena. To je veliki zadatak, pun rizika: to je rizik svakog sata, svakog napisanog retka, rizik koji se krije u svakoj reči koji novinar slaže u smisao, u slike, u nagoveštaje koji obuzimaju čitaoca, njegov razum i osećanja. Zbog svega toga, novinar nikad ne pomišlja da radi nešto drugo, lakše, lagodnije, što nosi manje muke, što donosi manje ožiljaka."

Tiraž prvog broja, koji je potpisao Glumac, bio je 14.501 primerak. Imao je samo osam strana. Na ulice su ga izneli kolporteri najavljujući aktuelne naslove i uzvikujući: "Večernje novosti!"

Prvi "bulevarac" koji nije imao ambiciju da se nametne ozbiljnošću karakterističnom za ondašnje državne i partijske novine, pojavio se u prelomnom, za duh izazovnom i opasnom vremenu, rizičnom za svaku slobodniju i ličniju misao. Ali, bilo je to doba stvaralačkih izazova, doba hrabrih i darovitih, odlučnih novinara i urednika. Mali format, nov prelom lista, življe stranice, senzacionalistički naslovi, kratke informacije, blaže ideološko propovedništvo i orijentacija na životne priče postali su obrazac nove žurnalističke profesije.

Od tog kasnog popodneva do danas, "Novosti" su, služeći opštem i nacionalnom interesu, čitaocu uručile gotovo 5,2 milijarde primeraka.

Prošlo je mnogo vremena, svet se izmenio, a deviza "brzo, kratko, jasno", koja je bila siže novinarskog koncepta, postala je imperativ modernog novinarstva u našoj zemlji.

Dopisnike je smatrao stubom tiraža i ugleda lista, kulturu ne manje važnom od politike. Isticao je "birokratija voli čedne novine, e, pa mi nećemo da budemo čedni, hoćemo da zavirimo pod tepih, da čujemo šta se odlučuje iza zatvorenih vrata, da otkrijemo ko je kriv za jaz između normi i prakse. To je istraživanje opasno, kao lov u prašumi".

Stalne novine
* Prvi strip - "Porodica Tarana", objavljen nekoliko dana posle smrti njegovog autora Dž. M. Mansa, 3. septemabra 1954.
* Prvi feljton od devet nastavaka o venčanju princa Monaka Renijea i filmske dive Grejs Keli, objavljen u januaru 1956.
* Prva nagradna igra "Sto nagrada" lansirana je 8. oktobra 1956.
* Prvi TRN ("Tako reći nezvanično") objavljen 16. februara 1959.
* Prve ilustrovane srednje strane sa obnaženim lepoticama, novitet u žurnalistici, pojavile se 12. oktobra 1959.
* Prvo beogradsko izdanje osvanulo marta 1964.
* Prvi "Najplemenitiji podvig" održan 26. septembra 1963.

REKORDNI TIRAŽI
Na prvu godišnjicu lista, oktobra 1954. godine, tiraž je iznosio 40.483 primerka.

Iz godine u godinu tiraž je rastao. Tako je prosečni tiraž u leto 1963. godine od oko 150.000 narastao u dane posle zemljotresa u Skoplju na 216.551 primerak. Posle ubistva predsednika SAD, Dž. F. Kenedija "Novosti" su štampane u tiražu od 356.626 primeraka.

U vreme četvrtog plenuma CK SKJ, kad je smenjen Ranković, popeo se na 412.910 primeraka. Zahvaljujući izveštajima o okupaciji Čehoslovačke 1968. godine, tiraž je dostigao rekordnih - 494.845 primeraka.

Tiražni rekordi postignuti su u broju za Novu 1971. godinu (722.477 primeraka). U danu posle smrti Josipa Broza Tita "Novosti" su štampane u 1.030.150 primeraka.

Najtiražnija godina bila je 1987. sa prosečnim tiražom od 407.000 primeraka

Povez za oko Džona Vejna na aukciji

Povez za oko koji je legendarni holivudski glumac Džon Vejn nosio u filmu "Čovek zvani hrabrost" iz 1969. biće prodat u oktobru na aukciji u Los Anđelesu, javlja BBC.

Drugi lični predmeti slavnog glumca, poput Zlatnog globusa koji je osvojio za ulogu maršala Rustera Kogburna u tom klasiku vesterna (koji je nedavno doživeo rimejk u režiji braće Koen), takođe će se naći na licitaciji u organizaciji kuće Heritejdž okšns.

Na aukciju će biti stavljeni i Vejnove kaubojske čizme, šeširi, vozačka dozvola, pasoš i razni filmski scenariji, a očekuje se da budu prodati za 100 do 50.000 dolara.

Slavni glumac je snimio više od 170 filmova, uglavnom vesterna. Umro je 1979. od raka u 72 godini.

Sav prihod od prodaje biće upotrebljen za finansiranje Fondacije Džon Vejn za istraživanje raka.

Link: johnwayne.com,

70 godina bombardovanja Beograda

Na današnji dan 1941. godine avioni Luftvafea bombardovali su Beograd, a u tom napadu nacističke Nemačke na Kraljevinu Jugoslaviju do temelja je izgorela Narodna biblioteka Srbije na Kosančićevom vencu. Osim ljudskih žrtava i ogromne materijalne štete, taj tragični događaj naneo je i nenadoknadivu štetu srpskoj kulturi. Sedamdeset godina kasnije, Narodna biblioteka Srbije obeležava svoj dan povratkom 796 knjiga izdavačke kuće „Geca Kon“ koje su nacisti ukrali nakon okupacije Jugoslavije.

Otvaranje obnovljene biblioteke, svojevremeno najavljeno za 6. april, čija rekonstrukcija traje već tri i po godine, najzad se sasvim primakla kraju. Među vraćenim knjigama je šezdesetak naslova kojih u fondu biblioteke dosad nije bilo, ali upravnik Narodne biblioteke Sreten Ugričić kaže da je značaj gesta njegovih nemačkih kolega veći od same vrednosti knjiga koje je Srbiji vratila Univerzitetska biblioteka u Lajpcigu.

- Vrednost toga je civilizacijska, istorijska, moralna, kulturološka. To je jedan proces koji očigledno zahteva vreme i sazrevanje u svakom smislu. Potrebna je akumulacija istorijskog iskustva i svesti, tihi ali kompleksan proces koji ima više dimenzija, da bi sazrela odluka kojom se te knjige vraćaju tamo gde pripadaju. U tome treba sagledati veličinu ovog gesta vraćanja knjiga - kaže Ugričić. Na pitanje da li se ovim gestom stavlja tačka na jedan deo srpske i nemačke istorije, Ugričić kaže da je to ipak deo jednog šireg procesa.

- Ovim gestom pokazuje se razumevanje, poštovanje, saosećanje i okrenutost vrednostima koje će nam obezbediti zajedničku budućnost, saradnju, mir i prijateljstvo. Ali neće ovaj gest biti tačka. Naprotiv, on je deo procesa i on je taj dobar primer kako bi taj proces trebalo da se odvija u kontinuitetu, neprestano, na svim nivoima - u kulturi, ekonomiji, politici... - kaže Ugričić.


Ministar kulture Predrag Marković nije želeo da govori o ovom događaju pre same današnje svečanosti, ali je kratko prokomentarisao da je još tokom posete Lajpcigu na Sajmu knjiga najavio da je gest Nemačke jedan od najvažnijih događaja za kulturno nasleđe naše zemlje u ovoj godini.

Zanimljivo je da će danas obeležavanju Dana Narodne biblioteke Srbije na Kosančićevom vencu prisustvovati i direktor Univerzitetske biblioteke u Lajpcigu Ulrih Johan Šnajder, kao i ambasador Nemačke u Beogradu Volfram Mas, što je prvo prisustvo predstavnika Nemačke ovom događaju. Upravo je Šnajder najzaslužniji za vraćanje ukradenih knjiga u Beograd.

Tih 796 knjiga na srpskom jeziku uglavnom potiče iz klasičnih edicija Gece Kona, u kojima je on objavljivao prevode klasičnih dela evropske misli, filozofije, sociologije, istorije umetnosti, kao i dela domaćih klasika ali i savremenika, kao što je Slobodan Jovanović.

Povratak knjiga iz Lajpciga svakako predstavlja gest vredan svakog poštovanja, ali javnost je mesecima očekivala da će obeležavanje 70. godišnjice 6. aprila proteći u obnovljenoj zgradi Narodne biblioteke. Ugričić kaže da je završetak radova pomeren na 15. maj.

- Novi ministar kulture Predrag Marković je dosta ubrzao rekonstrukciju. Mi još ne možemo da odredimo tačan datum kada će prvi korisnici ući. Nadamo se da će se to desiti najkasnije mesec dana posle završetka rekonstrukcije, dakle polovinom juna. Nije slučajno što sve rekonstrukcije ustanova kulture toliko dugo traju. To je refleks marginalnog statusa kulture, i to ne u društvu, jer ljudi su gladni kulture, nego na političkim agendama onih koji odlučuju. Nadamo se da će to u narednom periodu biti promenjeno, jer kultura je osnova bez koje nema razvoja. Sve ono za šta se zalažemo - međunarodne integracije, standardi u tržišnoj utakmici, u obrazovanju i nauci, medicini, ekologiji, ishrani, zaštiti manjina... - pretpostavlja određeni kulturni nivo bez kojeg ništa ne može da funkcioniše i pretvara se u imitaciju - kaže Ugričić.

Nenadoknadiva šteta
U bombardovanju od 6. aprila najveći gubitak predstavlja nestanak unikata iz fonda biblioteke. Sreten Ugričić kaže da je u međuvremenu obnovljeno preko 95 odsto uništenog fonda. Ono što, nažalost, ne može biti obnovljeno jesu unikati (1.300 srednjovekovnih ćirilskih rukopisa, zaostavština javnih ličnosti Srbije 17. i 18. veka, kao što su Karadžić, Daničić, Mušicki, kolekcija mapa, karata i gravira, kao i neprocenjivi turski arhiv dokumenata o Beogradu i Srbiji, koji su do aprila 1941. bili potpuno neistraženi).

Stradala i u I svetskom ratu
TOKOM bombardovanja Beograda u Prvom svetskom ratu stradao je deo fonda Narodne biblioteke Srbije. Knjige su potom preseljene na više mesta u Beogradu, Nišu i Kosovskoj Mitrovici. Deo fonda dospeo je i do Sofije, ali je posle rata vraćen. Nestalo je dosta građe, rukopisa, knjiga i novina.

10 dragocenih knjiga
Među 60 vraćenih dela kojih nije bilo u fondu NBS su i sledeće:
1. Jovan Sterija Popović: Volšebni magarac
2. Pavle Popović: Iz književnosti
3. Aleksandar Solovljev: Dušanov zakonik
4. Zakonodavstvo Srpske pravoslavne crkve
5. Invalidski zakon
6. Crkveno zakonodavstvo Srpske pravoslavne crkve
7. Sudski trebnik
8. Branislav Nušić: Put oko sveta
9. Grej Zejn: Osvetnik prašume
10. Vlad Lj. Belić: Ratovi srpskog naroda u XIX i XX veku

Zaštićene životinjske vrste WWF 2011

Ovogodišenje izdanje prigodnih maraka pod nazivom "Zaštićene životinjske vrste" posvećeno je samo jednoj vrsti: malom vrancu (Phalacrocorax pugmeus) poznatom u narodu i kao mali kormoran. Ovo izdanje od četiri marke nominala 22, 33, 44 i 66 dinara Pošta Srbije je pustila u opticaj 4. aprila.

Vranci ili kormorani nastanjuju isključivo vodena staništa. U skladu sa tim hrane se pretežno ribom koju hvataju gnjureći. Noge su im prilagođene snažnom veslanju pa imaju sva četiri prsta povezana velikom opnom. Veliki kormoran je crne boje, veličine guske i živi i po močvarama Panonske nizije.

Mali vranac je upola manji od svog rođaka velikog kormorana, veličine 45 do 55 centimetara, pri čemu je mužjak nešto krupniji od ženke. Karakteriše ga širok vrat, okrugla glava i nešto duži rep. Mali vranac je veoma društvena ptica, gnezdi se u kolonijama, a zimi se okuplja u veća jata na nezaleđenim površinama vode.

Kada pravi gnezdo perije mu je tamno, gotovo crne boje, sa belim tačkicama, pogotovu na telu, dok su glava i vrat tamnosmeđi. Ove bele tačkice nestaju kada prođe period gnežđenja. Pored ribe hrani se i vodenim rakovima. Nakon ronjenja suši se na granama drveća sa raširenim krilima.

Zamasi krilima su mu brzi i jaki, ali često zna da jedri na vazdušnim strujama i to obično nisko, tik uz vodu. Gnezdo pravi od grančica, trave i trske na visini od metar do metar i po iznad površine vode. Ženka krajem aprila polaže od četiri do šest svetlozeleno-plavih jaja.

Period inkubacije traje oko 30 dana. Kada se izlegu, mladunci zavise od svojih roditelja.

Nastanjuju vodena staništa jugoistočne Evrope i Bliskog istoka. Evropska populacija je u periodu od 1970. do 1990. godine zabeležila drastičan pad brojnosti, pa je proglašena za globalno ugroženu vrstu sa nepovoljnim statusom zaštite.

U Srbiji se mali vranac redovno gnezdio do sredine prošlog veka. U Pančevačkom ritu, blizu Beograda, čak je postojalo veliko gnezdilište. Međutim, usled stalne degradacije i isušivanja staništa gotovo je potpuno nestao kod nas. Danas se u Srbiji gnezdi na svega nekoliko lokacija u Vojvodini i Negotinskoj krajini, a brojnost mu je procenjena na 350 do 500 gnezdećih parova.

Ohrabruje podatak da se krajem prošlog veka mali vranac ponovo vratio u Beograd i to u velikom broju, ali ovoga puta kao zimovalica. Zahvaljujući redovnom praćenju tokom zime utvrđena brojnost mu dostiže i do 7.000 jedinki, što čini deseti deo ukupne evropske populacije. Zbog toga je mali vranac u Srbiji proglašen za strogo zaštićenu vrstu prema Zakonu o zaštiti prirode. Na osnovu toga svako njegovo hvatanje, uništavanje, eksploatisanje, pa i uznemiravanje strogo je zabranjeno.

U gornjim uslovima, prvi put na markama Srbije nalazi se znak Svetskog fonda za zaštitu divljih životinja (WWF) na kojem se kao simbol za sve ugrožene vrste nalazi panda. Izdanja sa ovim znakom su popularna među filatelistima jer su se mnogu sakupljači specijalizovali za marke sa oznakom ovog međunarodnog fonda. U Švajcarskoj se počev od 1998. godine u razmacima od po nekoliko godina izdaje specijalni filatelistički katalog sa svim markama na kojima se nalazi znak Svetskog fonda za zaštitu divljih životinja.

Umetničku obradu uradila je mr Marina Kalezić, akademski slikar iz Beograda. Stručnu saradnju u izboru motiva i tekstova pružila je Daliborka Stanković iz Prirodnjačkog muzeja u Beogradu.

Marke su štampane u novosadskoj štampariji "Forum" tehnikom višebojnog ofseta. Šalterski tabak sadrži dvadeset maraka, koje čine po pet kompletnih serija, a u srednjoj koloni je vinjeta. Tiraž je 65.000 serija.

 

 

 

150 godina od osnivanja Srpkog Narodnog Pozorišta u Novom Sadu

Projekat „Polio plus”

Prigodnom markom nominale 50 dinara Pošta Srbije je obeležila projekat „Polio plus” namenjen iskorenjivanju dečje paralize u svetu. Ova opaka zarazna bolest, koja predstavlja najvećeg ubicu i uzrok invaliditeta, pogotovu dece i mladih, poznata je već punih pet milenijuma.

Prema zvaničnim procenama, u svetu je do 1980. obolevalo i umiralo pola miliona dece godišnje. Ostale su zabeležene strašne epidemije sa trajnom paralizom ili smrću. Danas je broj smrtnih slučajeva sveden na 1.000 godišnje i preostale su samo četiri endemske zemlje: Avganistan, Pakistan, Indija i Nigerija. Za ovakav uspeh u iskorenjivanju bolesti najveće zasluge pripadaju Rotariju, humanitarnoj organizaciji. Poslednji, a ujedno i najteži korak u projektu iskorenjivanja dečje paralize sa 355 miliona američkih dolara pomaže Fondacija Melinde i Bila Gejtsa – čuvenog softverskog magnata, a Rotari se obavezao da prikupi još 200 miliona dolara.

Poliomijelitis, odnosno dečja paraliza, jeste akutna virusna infekcija, kod koje dolazi do zapaljenja sive mase kičmene moždine i može da izazove paralizu mišića. Teški slučajevi dovode do paralize sa atrofijom udova i mogu se završiti smrću.

Tek šezdesetih godina prošlog veka, Džonas Solk je živom vakcinom koja se ubrizgavala stao na put ovoj pošasti, a potom je Albert Sejbin usavršio oralnu vakcinu.

Rotari klub, sa 1,2 miliona članova u 34.000 klubova u više od 200 zemalja, uz podršku dr Alberta Sejbina, Svetske zdravstvene organizacije, Unicefa i američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti i nacionalnih institucija zdravlja, započeo je 1985. projekat „Polio plus”. Cilj projekta je potpuno iskorenjivanje dečje paralize vakcinacijom dece širom sveta, posebno novoređene, kao i postizanje imunizacionog nivoa protiv još pet zaraznih bolesti: difterije, tetanusa, pertusisa, morbila i te-be-cea.

Rezultati ovog projekta su izdati sertifikati u Americi 1994, Zapadnom Pacifiku 2000. i Evropi 2002. godine, kojima je potvrđeno da na njihovim prostorima nema više dečje paralize.

Umetničku obradu marke uradila je Marija Dokmanović, a stručnu saradnju pružili su prim. dr Velimir Baltezarević i Rotari klub Sremska Mitrovica.

Prigodna marka puštena je u opticaj 31. marta. Marke su štampane tehnikom višebojnog ofseta u novosadskoj štampariji „Forum” u šalterskim tabacima od po 10 komada maraka. Tiraž je 25.000 komada.