Knjiga o Zoranu Radmiloviću

U izdanju izdavačke kuće "VBZ" objavljena knjiga "Zalažem se za laž" u kojoj se nalaze odabrani tekstovi glumca Zorana Radmilovića (1933-1985). Knjiga je predstavljena u Matici iseljenika Srbije.

Umesto klasične prezentacije na kojoj književni teoretičari, kritičari ili istoričari govore o knjizi i autoru, sedište Matice iseljenika se pretvorilo u pozornicu na kojoj su defilovale najveće zvezde srpskog glumišta spontano pretvarajući Zoranove iskaze u dramske tekstove koje je izabrala Radmilovićeva ćerka Ana.

Ulogu režisera jedinstvenog teatarskog događaja, u kome bi uživao neprevaziđeni "Radovan III" preuzeo je Brana Crnčević, uzimajući to pravo po starešisntvu, ali i po tome što je više od četiri decenije bio blizak prijatelj sa Radmilovićem.

Predsednik Matice iseljenika Radivoje Dabić ispričao je da se sa Anom upoznao tokom jedne emisije snimane u Bjeljini i tada mu je poklonila upravo objavljenu knjigu u kojoj nije zabeležila lična sećanja na oca, već sakupila tekstove koji su joj najviše značili.

Neuobičajena prezentacija

Zoranovo ime bilo je dovoljno da privuče brojne goste koji su uživali u interpetacijama Petra Kralja, Tatjane Bošković, Aljoše Vučkovića, Milana - Cacija Mihailovića, pokazujući da je ovaj veliki glumac imao izuzetan literarni dar, duboko promišljao o mnogim temama.

Crnčević je na svoj karakterističan ciničan duhovit način evocirao uspomene na druženja sa Radmilovićem po kafanama, pozorištima na putovanjima...

Ana Radmilović ispričala je da je knjiga nastala dok je samovala, kao novinar na Kosovu, gde se stalno vraćala iščitavanju knjižice o ocu koju je napisao Dušan Prelević i Zoranovih dnevnika.

Na podsticaj prijatelja postarala se da prikupi neke druge beleške i novinske isečke bilo da su to tesktovi koje je napisao Radmilović ili njegovi intervjui i tako je nastala knjiga "O Zoranu njim samim".

Značajno otkriće u Stobima

Mermernu glavu za koju se sumnja da je portret Oktavijana Avgusta pronašao je arheolog Jovan Radnjanski u Stobima u Makedoniji. Još uvek se, međutim, ne može sa sigurnošću tvrditi tačan datum njene izrade.

Glava je nađena u okviru istraživanja objekata verske namene, a sigurni odgovori čiji je mermerna glava portet, biće poznati po završetku istraživanja.

Arheolog Silvana Blaževska, direktor istraživanja u Stobima, ipak je sigurna da je reč o delu nastalom u ranom rimskom periodu, odnosno počecima Carstva. Blaževska veruje da je to deo veće statue čije će fragmente naći u daljim istraživanjima.

O Stobima

Stobi je bio glavni grad rimske provincije Makedonija Sekudna i trgovačko, kulturno i versko središte.

Stobi je prvi put pominje Tit Livije 192. godine pre nove ere. Bio je značajan grad sve do kraja petog i početaka šestog veka naše ere, kada su ga na putu ka Solunu uništili Sloveni i Avari.

Arehelogiji nekadašanje Jugoslavije i Makedonije, ostavio je brojne ostatke reprezintativne arhitekture i izvanredno izrađena vajarska dela. Uz Herakleju Linkestis, današnju Bitolu i sada je najznačajniji antički lokalitet Republike Makedonije.

25 godina Đerdapa 2

Hidroelektrana „Đerdap 2”, na Kusjaku kod Negotina, obeležila je 12. aprila svoj prvi veliki proizvodni jubilej. Upravo se navršava 25 godina kako je 12. aprila 1985.godine u rad pušten prvi od ukupno deset hidroagregata ove druge dunavske elektrane, čija je gradnja počela 3. decembra 1977. godine, a završena 8. marta 2001. godine, kada je u rad pušten i njen poslednji, deseti agregat.

I druga dunavska elektrana, kod Negotina, zajedničko je delo bivše SFRJ i Rumunije i ima 20 agregata ukupne snage 540 megavata. Zajednička brana u kojoj su smeštene dve elektrane, naša i rumunska, završena je u noći između 26. i 27. novembra 1984. godine, kada je, velikim slavljem, označen završetak sedmogodišnjeg pregrađivanja Dunava, trećeg na našim prostorima u minulih 20 vekova. „Đerdap 2” ima i dve brodske prevodnice, a naša je počela da radi 7. februara 1994. godine.

Zvanično, prema podacima naše dispečerske službe na „Đerdapu 2”, ova naša elektrana do sada je proizvela ukupno 32 milijarde i 266 miliona kilovat-časova struje, a našom brodskom prevodnicom do sada su izvršena 25.342 prevođenja. Prevodnicom je prošlo 106.928 plovila sa oko 70 miliona tona tereta.

Zanimljivo je da je u minulih 25 godina najveća godišnja proizvodnja na „Đerdapu 2” ostvarena 2008. godine. Tada je proizvedeno milijardu 537.466.000 kilovata struje, a i decembar te godine bio je najberićetniji od svih meseci – sa ukupno 149.655.000 kilovata. Ovogodišnji 26. mart bio je rekordan u dnevnoj proizvodnji „Đerdapa 2”. Tada je proizvedeno pet miliona i 824.000 kilovata struje.

Mumija žene stara 2.300 godina

Egipatski arheolozi otrili su u jednoj drevnoj nekropoli mumiju iz rimskog doba u ukrašenom sarkofagu, okruženom gipsanim maskama, saopštio je egipatski vrhovni savet za antikvitete.

U sarkofagu dugom jedan metar, takođe, od gipsa, nalazi se mumificirana žena ili devojčica, preminula pre 2.300 godina. Ukrašen je likom žene krupnih očiju u dugoj rimskoj tunici. Ona nosi maramu, cipele, ogrlicu i narukvicu.

Na nalazištu u oazi Baharija, oko 300 kilometara jugozapadno od Kaira, arheolozi su uz sarkofag pronašli i zlatnu pločicu sa likovima četvorice sinova boga Horusa, kao i posude od gline i stakla.

Nalazište na kome se nalazi ukupno 14 grobnica, otkriveno je tokom iskopavanja u skopu radova na izgradnji centra za omladinu i biće stavljeno pod kontrolu Vrhovnog saveta za antikviteta, preneli su strani mediji.

Na istom području egipatski arheolozi su 1996. godine pronašli još jednu veliku nekropolu sa više stotina mumija.

Link: Diskaveri

55 godina "Fiće"

Kupovina „fiće” šezdesetih godina bio je radostan događaj ravan rođenju deteta, a u aprilu 2000. na Beogradskom sajmu proglašen je automobilom milenijuma po izboru domaćih vozača.

Prigodna marka, koju je Pošta Srbije emitovala početkom ovog meseca, posvećena je ni manje ni više nego „fići”! Povod je 55 godina od kada je sa montažne trake u Kragujevcu sišao prvi primerak modela „fijat 600 D” u narodu nazvan „fića”.

Priča počinje početkom pedesetih godina prošlog veka kada je Fijatov glavni inžinjer dr Dante Đakoza (1905–1996) dobio zadatak da konstruiše malo vozilo koje će biti jeftino i pouzdano i koje će omogućiti prevoz za četiri putnika. Uspeo je da stvori verovatno najuspešnije i najpopularnije Fijatovo vozilo svih vremena – „fijat 600”. Ovaj model je bio minijaturni četvorosed sa dvoja vrata. Imao je četvorocilindrični motor od 21,5 konjskih snaga sa pogonom na zadnje točkove i težinom ispod 600 kilograma. Odnos snage, brzine i veličine bio je gotovo idealno usklađen i prema današnjim standardima.

„Crvena zastava” iz Kragujevca, koja je već tada proizvodila automobile, potpisala je ugovor o otkupu licence za „fijat 600” avgusta 1954. godine. Već sledeće godine počela je proizvodnja i prvi model sa proizvodnih traka sišao je 18. oktobra 1955. godine. Do kraja te godine proizvedena su 1.044 vozila. Nekoliko godina kasnije model dobija novi motor od 767 kubika sa 24 konjske snage i vrata koja se otvaraju kao kod svih ostalih automobila. Ovaj model poneo je ime „zastava 750” i vezuje se za standardan izgled „fiće”.

Iako je bio namenjen vožnji na kraće relacije, njime su čitave porodice putovale u posetu rođacima na drugi kraj zemlje ili se kretalo put Jadranskog mora. Kupovina „fiće” šezdesetih godina bio je radostan događaj ravan rođenju deteta. Postao je automobil bez premca na našim drumovima. Iako malih dimenzija, koristile su ga policija, hitna pomoć i vojska, a godinama je bio skoro jedini automobil za obuku novih vozača. S pravom je nosio epitet „narodnog auta”.

„Fića” se u „Zastavi” proizvodio punih 30 godina, sve do 18. novembra 1985. godine. Tokom tri decenije proizvedeno ih je tačno 923.487 komada. Pored Italije i Srbije, proizvodio se još i u Argentini, Španiji i Austriji. Ukupno ih je, u svim varijantama, proizvedeno nešto manje od 2.700.000 komada.

U aprilu 2000. na Beogradskom sajmu proglašen je automobilom veka i milenijuma po izboru vozača u Srbiji. Uprkos činjenici da se već dve decenije ne proizvodi, primerci ovog automobila još uvek se mogu videti na našim drumovima.

U 10 sati ujutru 15. oktobra 2005. godine stotine vlasnika „fiće” okupilo se ispred „Zastavinih” pogona u Kragujevcu kako bi obeležili 50. rođendan svog ljubimca. Klub ljubitelja iz Gornjeg Milanovca uputio je prošle godine zahtev rukovodstvu „Zastave” da ponovo pokrene proizvodnju ovog automobila, ali je sve ostalo na iskrenim željama obe strane. Računa se da na putevima u Srbiji trenutno ima oko 40.000 primeraka.

Neki automobili ostave trag svojim tehnološkim ili stilskim inovacijama, a drugi ulogom koju su imali u kulturi čitavih nacija i generacija. „Fića” je ostavio duboki trag u oba ova aspekta.

Marka je nominale 22 dinara. Umetničku obradu marke uradio je Jakša Vlahović, grafički dizajner iz Beograda, a stručnu saradnju pružio je Vladeta Kostić, direktor marketinga „Zastava automobila” iz Kragujevca. Marke su štampane tehnikom višebojnog ofseta u novosadskoj štampariji „Forum” u šalterskim tabacima od 25 komada i u tiražu od 128.000 komada. Na dan emitovanja marke Pošta Srbije je pustila u opticaj prigodan koverat prvog dana i maksimum kartu sa prigodnim žigom pošte 11101 Beograd.

Četrdeset godina računarstva u srpskom rudarstvu

Izložba „Četrdeset godina računarstva u srpskom rudarstvu“ autora Slobodana Vujića, u organizaciji Rudarsko-geološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Srpske akademije nauka i umetnosti – Galerije nauka i tehnike i Akademije inženjerskih nauka Srbije, održava se od 12. aprila do 10 maja 2010. godine u Beogradu u Galeriji nauke i tehnike SANU, ul. Đure Jakšića br. 2. Otvaranje izložbe je 12. aprila u 18. časova.

Izložba oslikava četiri decenije istraživanja, razvoja i primena računarskih tehnologija u rudarstvu. To je rezime velikih uspona naše naučne i inženjerske misli, od spremnosti da 1969. godine samostalno proizvedemo i primenimo u istraživanjima analogni računar Tara-50 (biće izložen, proizveden u Institutu „Mihajlo Pupin“ u Beogradu), do savremenih naučnih i primenjenih ostvarenja u domenu primena računarski integrisanih tehnologija.

Postavka izložbe je tako koncipirana da ona istovremeno nosi poruke interesantne za užu stručnu i najširu javnost. Osim hronologije razvoja, na izložbi će biti izloženi brojni interesantni eksponati koji već danas predstavljaju deo istorije računarstva.

Izložba je od posebnog značaja kako zbog informisanja javnosti, popularizacije nauke, tako i zbog prenošenja u javnost malo poznate faktografije o našim dostignućima u računarstvu.

Video igrica od 40.000 dolara

Jedan kolekcionar iz Kanzasa, inspirisan pričom o čoveku koji je svoju retku, staru Nintendo igricu prodao za 13.000 dolara, odlučio je da vidi šta se "krije" u njegovom podrumu.

"Imali smo ogromnu kolekciju od preko 185 igrica koje su nam ležale u podrumu preko 20 godina i nameravali smo da ih poklonimo u dobrotvorne svrhe", rekao je Dejv za "Yahoo Games"

Međutim, u gomili je pronašao i igricu "Stadium Events", koja je prodata za 13.000 dolara, ali je njegova njegova bila u savršenom stanju, čak je imala i originalno pakovanje sa cenom iz prodavnice gde je kupljena za samo 29,99 dolara.

Kada je igricu ponudio na eBay-u, nastala je opšta pomama i na kraju je zaradio neverovatnih 41.300 dolara.

Dejv kaže da je igrica ostala u originalnom pakovanju jer nije za nju mogao da nabavi džojstike, zato što ih je Nintendo povukao zbog nove konzole koju je izdao 1988.

Prema procenama, u svetu se trenutno nalazi najviše 20 primeraka "Stadium Events" igrice. Proverite u svojim ostavama!

Blago u pepelu - sećanje na 6. april 1941.

I ove godine Narodna biblioteka Srbije, na Kosančićevom vencu, na temeljima zgrade koja je srušena 6. aprila 1941. prilikom bombardovanja Beograda, u utorak u 11 sati obeležiće ovaj dan. Zajedno sa zdanjem u prah i pepeo otišao je celokupan fond biblioteke sa vrednim i originalnim srednjovekovnim rukopisima.

Osnovana 28. februara 1832. godine, Narodna biblioteka Srbije je 1941. raspolagala sa oko 300.000 knjiga, 1.390 rukopisnih knjiga, povelja i drugih spisa iz 12. 13. i 14. veka, zbirkama turskih rukopisa, starim štampanim knjigama od 15. do 17. veka, starim kartama, gravirama, slikama, novinama. U policama su bile i sve knjige štampane u Srbiji od 1832, one štampane u susednim zemljama, kao i kompletne biblioteke Vuka Karadžića, Lukijana Mušickog, Đure Daničića, P. M. Šafarika, i dr. U očekivanju početka rata 1. aprila sve je bilo spremno za evakuaciju: sve je bilo spakovano u 150 sanduka, rukopisi posebno u 38 sanduka, od kojih je svaki bio težak oko 80 kilograma, a stari rukopisi u 22 sanduka. Dva dana docnije, međutim, ministar prosvete M. Trifunović zabranio je evakuaciju prosvetno-kulturnih ustanova Beograda, pa i Narodne biblioteke. Zgrada je potom pogođena zapaljivim bombama i izgorela do temelja.

Na mesto Narodne biblioteke na Kosančićevom vencu biće položeno cveće, a besedu će održati pisac Vladimir Pištalo.

Dugo godina posle rata, zgariste Narodne biblioteke bilo je gotovo zaboravljeno. Tu se, cak, nalazila i jedna benzinska pumpa! Krajem sedamdesetih godina, Zavod za zastitu spomenika kulture Beograda pokrenuo je akciju iskopavanja ostataka biblioteke. Arheoloskim istrazivanjima rukovodila je dr Gordana Tomasevic, koja je o tome objavila i rad 1979. godine. Arheolozi su tokom ovih radova naisli na suteren bivse biblioteke, sacuvan po visini oko 2 metra, sa ostacima ugljenisanih i istrulelih knjiga. U jednom delu nekadasnje zgrade, na osnovu mrlja na podu utvrdjena je pozicija jednog broja izgorelih sanduka sa rukopisima, ali tragova samih sanduka – nije bilo! To je znacilo da mesto gde su se nalazili rukopisi nije ostalo netaknuto: nije pronadjeno zateceno stanje pozara, vec stanje posle naknadnih intervencija na samom zgaristu!

Zapravo, arheoloski radovi su – osim vise manje poznatih podataka o požaru, otkrili i naknadnu pljacku dragocenih sanduka, koja se dogodila posle stradanja zgrade Narodne biblioteke. Ovi sanduci su, najverovatnije, nestali odmah po ulasku Nemaca u Beograd. To mora da je obavljeno pod okriljem noci, u vreme policijskog sata, bez pogleda mogucih svedoka! Nema sumnje da su Nemci u toj akciji koristili i pomoc nekih ljudi iz same biblioteke.

Vaskrs

Već devetu godinu zaredom početkom marta na poštama širom Srbije može se naći novo izdanje maraka kojim se obeležava Uskrs – Hrišćanski praznik nad praznicima. Time se Pošta Srbije svrstava u mali broj izdavača poštanskih maraka koje je u svoj program izdavanja prigodnih serija uvrstila motiv Uskrsa kao tradicionalno izdanje. Ove marke su naišle na dobar prijem kod korisnika poštanskih usluga, pa raste broj ljudi koji čestitaju Uskrs svojim prijateljima i rodbini putem razglednice ili čestitke na kojoj je nalepljena marka sa motivom Hristovog raspeća ili uskršnjeg jajeta.

Prva dva naša izdanja sa motivima Uskrsa sadrže po četiri marke, a od 2004. godine se prešlo na po dve marke čije nominale odgovaraju ceni za pisma prve stope težine (od 20 grama) u unutrašnjem i međunarodnom poštanskom saobraćaju. Pored toga što su uvršćena u tradicionalna izdanja, a prema novoj nomenklaturi pošte, serije povodom Uskrsa i Božića dobile su status produženog izdanja prigodnih maraka. To znači, za razliku od drugih prigodnih poštanskih serija, da se ova dva izdanja štampaju u znatno većem tiražu i da bi trebalo da budu dostupna na većini pošta u Srbiji.

Time što se emituju već devet godina filatelista ima priliku da napravi zbirku na temu Uskrsa. Ova zbirka sadrži, pored maraka, i koverte prvog dana, pisma koja su putovala u maksimum karte. Za sve naše marke na ovu temu može se mirne duše reći da su estetski veoma uspele, punog kolorita, prepoznatljivih motiva i kvalitetne štampe. Kao motiv za marke poslužila su remek-dela stranih i domaćih umetnika, koju čine pre svega freske iz naših manastira.

Za motive na markama i kovertama prvog dana iz ove godine korišćene su freske iz manastira Krušedol iz 1751. godine autora Jova Vasilijevića. Na marki nominale 22 dinara je „Raspeće Hristovo”, a na marki nominale 46 dinara je „Vaskrsenje Hristovo”. Na koverti prvog dana motiv je freska „Skidanje sa krsta”. Marke i koverat sa prigodnim žigom pošte 11101 Beograd pušteni su u opticaj 2. marta.

Jedan od osnovnih simbola Vaskrsa je uskršnje jaje. Ono se kao motiv javlja već u prvom izdanju iz 2002. i to na marki najveće nominale iza kojeg je motiv Pećke patrijaršije. Na obe marke iz ove godine prikazano je uskršnje jaje, s tim što je na marki nominale 46 dinara detalj freske „Vaskrsenje Hristovo” ukomponovan u okvir uskršnjeg jajeta.

Postoje mnogi običaji vezani za Uskrs, a onaj koji deca najviše vole jeste bojenje i darivanje jaja. Prvo jaje se boji u crveno i u mnogim delovima naše zemlje ovo jaje ima naziv „čuvarkuća” i čuva se do narednog Uskrsa. Jaja mogu da se boje i u razne druge boje obično na Veliki četvrtak ili Veliki petak, koji prethode Uskršnjoj nedelji. Ukrašavaju se crtežima, slikama ili voštanim natpisima: „Srećan Uskrs” ili „Hristos voskrese”. Uskršnjim jajetom želi se predstaviti očiglednost vaskrsenja, što predstavlja stožer hrišćanskog verovanja. Običaj darivanja jaja potiče od Marije Magdalene, jedne od Hristovih sledbenica, koja je donela caru Tiberiju u Rimu na dar crveno jaje sa pozdravom: „Hristos voskrese” i sa tim rečima je počela svoju propoved.

Umetničku obradu maraka i koverta prvog dana uradila je Nadežda Skočajić, grafičar. Marke su štampane tehnikom višebojnog ofseta u novosadskoj štampariji „Forum” u šalterskim tabacima od po 25 komada. Tiraž marke nominale 22 dinara je 528.000 komada, a marke nominale 46 dinara je 78.000 komada.

Najređe i najskuplje poštanske marke

Najskuplja je izdata u Švedskoj 1855. godine, najređa u Britanskoj Gijani 1856. godine.

Jedna štamparska greška glavni je „krivac” što je u Ginisovu knjigu rekorda kao najskuplja poštanska marka na svetu ubeležena „Three-Skilling Yellow”, izdata u Švedskoj davne 1855. godine. Ova markica, greškom odštampana u žutoj umesto u zelenoj boji, izuzetno je retka i mogla bi uskoro dostići cenu od pet miliona funti na aukciji koja će biti održana u Ženevi.

Poslednji put kupio ju je anonimni kolekcionar 1996. godine za 2,8 miliona švajcarskih franaka, a „preživela” je samo zahvaljujući jednom četrnaestogodišnjem švedskom dečaku koji je spasao iz bakine kante za đubre 30 godina nakon što je izdata. Dečak je bio „vrlo preduzetan” i markicu prodao za samo – sedam kruna! Markica je od tada promenila mnoge vlasnike i svaki put dostizala sve višu cenu.

Druga najskuplja poštanska marka na svetu poreklom je sa Mauricijusa. Reč je o prvoj poštanskoj marki iz 1847. godine ove britanske kolonije koju je izradio lokalni časovničar. Da nije pogrešio tokom izrade, ova markica ne bi danas dostigla cenu višu od milion dolara. Naime, prilikom štampanja njen tvorac je greškom ugravirao reč „pošta” umesto „poštarina plaćena”. Kada je greška otkrivena, bilo je već odštampano 200 takvih markica a danas ih je sačuvano samo nekoliko.

Najpoznatija američka poštanska marka sa greškom svakako je „izokrenuta Dženi” i na njoj je slika aviona Curtiss JN-4 koji je, ko zna čijom greškom, odštampan – naopako. Ovih markica tada je izdato sto primeraka a do danas ih je sačuvano, poput onih sa Mauricijusa, samo nekoliko. Jedna ovakva marka pre tri godine prodata je za 997.000 dolara.

 

Najređa američka poštanska marka izdata je 1876. godine i pronađena su samo dva primerka ove „US Franklin Z-Grill”. Na marki se nalazi lik Bendžamina Franklina a u nju je utisnut rešetkasti reljef kako se mastilo ne bi moglo brisati za ponovno korišćenje marke. Dostigla je cenu od 930.000 dolara 1988. godine.

Najređa poštanska marka na svetu odštampana je 1856. godine u Britanskoj Gijani na lošem papiru u boji magente (u štamparskoj terminologiji jedna od četiri osnovne boje) sa crnim mastilom. Serija je imala oblik kvadrata, ali je 17 godina kasnije jedan lokalni dečak našao tu istu markicu u obliku osmougla. Za male pare, poput mališana iz Švedske, prodao ju je jednom preprodavcu, da bi 1980. godine dostigla cenu od 935.000 dolara.