Najvažnija sporedna stvar na svetu

Za fudbal se kaže da je najvažnija sporedna stvar na svetu. Među filatelistima on je omiljena tema, pogotovu za mlađe. Zanimljivo je da je prva marka Jugoslavije sa motivom fudbalera emitovana tek 1952. godine, i to 10. jula u prigodnom izdanju od šest maraka povodom XV Olimpijskih igara održanih u Helsinkiju. Marka od 100 dinara ima za motiv fudbalera pri volej šutu. Naša reprezentacija osvojila je srebrnu medalju.

U prigodnom izdanju od osam maraka emitovanom povodom sledeće XVI Olimpijade održane u Melburnu, marka sa nominalom od 35 dinara ima za motiv golmana u „paradi”, dok je ispod njega silueta pantera u skoku. Naša reprezentacija osvojila je još jednu srebrnu medalju.

I 1964. godine povodom XVIII Olimpijskih igara emitovana je prigodna serija, ovog puta od šest vrednosti. Marka od 150 dinara ima za motiv fudbalera sa loptom.

Povodom X Svetskog prvenstva u fudbalu u Zapadnoj Nemačkoj, 13. juna 1974. godine emitovana je prigodna marka nominale 4,50 dinara. Mnogi je smatraju našom najlepšom markom emitovanom sa motivom fudbala. Na marki su lepo ukomponovani pehar FIFA, znak prvenstva i fudbalska lopta.

Na Svetsko prvenstvo u Argentini 1978. godine reprezentacija Jugoslavije nije se plasirala, pa ni marke nisu emitovane. Ali zato naši reprezentativci su se plasirali na nekoliko sledećih prvenstava, što je bilo propraćeno i sa prigodnim markama.

Povodom XII prvenstva u Španiji 1982. godine, 14. maja emitovan je blok sa četiri prigodne marke nominale 3,50, 5,60, 8,00 i 15 dinara. Motivi na markama su razni detalji fudbalskog igrališta i lopta, dok je na marki od 15 dinara i grb SFRJ.

Sledeće prvenstvo održano je u Meksiku 1986. godine, i tom prilikom emitovane su 5. aprila dve marke sa detaljima fudbalske igre nominale 70 i 150 dinara.

Četiri godine kasnije, XIV prvenstvo održano je u Italiji, a marke sa motivima fudbalske igre i znakom prvenstva „Italija 90”, sa nominalama 6,50 i 10 dinara, emitovane su 16. aprila.

Prva serija povodom Evropskog prvenstva u fudbalu emitovana je 30. maja 1992. godine, a održano je u Švedskoj. Iako je naša reprezentacija obezbedila plasman na Evropsko prvenstvo, zbog sankcija umesto nje nastupila je Danska, drugoplasirana u našoj grupi. Ona je i osvojila ovo prvenstvo.

Povodom XV Svetskog prvenstva, održanog u SAD 1994. godine, emitovane su 10. juna dve prigodne marke nominala od 0,60 i 1,00 dinara. Sledeće svetsko prvenstvo, četiri godine kasnije, održano je u Francuskoj, a 15. maja 1998. godine emitovane su takođe dve marke sa detaljima fudbalske igre. Nominale su 6 i 9 dinara.

Evropsko prvenstvo u fudbalu održano 2000. godine u Belgiji i Holandiji popraćeno je sa dve marke od po 30 dinara. Prikazani su motivi iz fudbalske igre.

U Nemačkoj je 2006. godine održano Svetsko fudbalsko prvenstvo. Za tu priliku emitovane su dve marke, nominala 33 i 46 dinara, i veoma uspeli blok takođe od dve marke, sa nominalama od po 46 dinara. Motiv na bloku je Brandenburška kapija u Berlinu, fudbalski stadion i nemačka zastava kao „pozorišna zavesa”, koja najavljuje takmičenje.

Trijumf Crvene zvezde u Kupu šampiona takođe je obeležen na prigodnoj marki, koja je emitovana 31. januara 1992. godine. Na marki od 17 dinara motivi su pehar evropskog klupskog prvaka, pehar „Tojota kupa” i amblem FD „Crvena zvezda”.

Prigodne marke sa motivima fudbalera ili fudbalske lopte emitovane su 1995. godine povodom 50 godina sportskih društava „Crvena zvezda” i „Partizan”, kao i deset godina kasnije povodom 60 godina ovih sportskih društava.

Povodom 70 godina SD „Radnički” emitovana je 20. aprila 1995. godine marka sa motivom golmana. Nominala marke je 0,60 dinara.

I na kraju spomenimo dve prigodne marke koje obeležavaju stogodišnjice vezane za fudbal. Prva je emitovana 8. novembra 1996. godine povodom 100 godina fudbala u Srbiji. Na marki nominale 1,50 dinara prikazan je golman u skoku sa loptom i amblem jubileja.

Druga marka emitovana je povodom 100 godina od osnivanja Međunarodne fudbalske organizacije – FIFA i puštena je u opticaj 21. maja 2004. godine. Nominala marke je 28,70 dinara, a motiv je fudbalsko igralište i amblem jubileja.

Zaštita prirode

Tradicionalno izdanje prigodnih poštanskih maraka pod nazivom „Evropska zaštita prirode”, koje Pošta Srbije emituje svake godine, pušteno je u opticaj početkom ovog meseca. Kao i ranijih godina, serija sadrži dve marke, ali prvi put emitovan je i prigodan blok, kojim se obeležava 40 godina od prve serije sa ovom tematikom. Marke su posvećene zaštiti prirodnih lepota, flore i faune naše zemlje, koje su značajne, po svojoj zastupljenosti, za ceo evropski kontinent. Ovogodišnje izdanje posvećeno je božuru i Deliblatskoj peščari kao prirodnom staništu ove biljke.

Deliblatska peščara sa više od 900 vrsta jedan je od najvažnijih centara biološke raznovrsnosti Evrope i najznačajnije stepsko područje Srbije. Nalazi se u jugoistočnom Banatu, površine oko 1.300 km. Prostire se u pravcu severozapad–jugoistok sa najvišom kotom od 249 metara. Nastala je tokom poslednjeg ledenog doba nakon oticanja Panonskog jezera kroz Đerdapsku klisuru. Veći deo bio je peskovit, u pojedinim delovima sastojala se od živog peska, a danas je pretežno pod šumom i poljoprivrednim kulturama sa velikim lovištem u centralnom delu. Na osnovu Zakona o zaštiti prirode Deliblatska peščara proglašena je rezervatom prirode.

Božur je veoma dekorativna žbunasta, zeljasta biljka, koja raste u većem delu evroazijskog kontinenta, kao i u zapadnom delu Severne Amerike. Pominje se još u antičko doba i za njega je vezana legenda da ga je pronašao Peon, student Asklepijasa, Homerovog junaka. Da bi spasao Peona od ljubomornog profesora, Zevs ga je pretvorio u božur, na osnovu čega je ova biljka dobila svoj naučni naziv. Familija biljaka Paeoniaceae sadrži više od 30 vrsta božura sa različitih kontinenata, kao i veoma veliki broj podvrsta sorti i varijeteta, koje su selekcijom odgajili baštovani.

Drevni kineski grad Luojang smatra se centrom kultivacije božura. U ovom gradu odgajane su najfinije vrste božura, a u njemu se i danas održavaju godišnje izložbe koje su posvećene ovoj višegodišnjoj biljci. Lekovita svojstva korena i cveta odavno su poznata, a zbog visokog sadržaja peolina koristi se danas u farmakologiji. Sorte i varijeteti koji su dobijeni imaju bogato razgranat žbun, veoma krupne mirišljave cvetove brojnih latica u više različitih boja, od bordo crvene preko roze i žute do bele.

Kod nas je poznat kosovski božur – divlji božur, crven kao krv. Raste na Kosovu između Vučitrna i Prištine, a po legendi nikao je iz krvi kosovskih junaka i javlja se kao motiv u našoj poeziji. U Deliblatskoj peščari raste posebna podvrsta božura koja je uneta u Crvenu knjigu zaštićenih vrsta flore Srbije.

Motiv na marki nominale 22 dinara je Deliblatska peščara i podvrsta božura koja raste na ovim prostorima. Motiv na marki nominale 46 dinara su Vršačke planine i božur. Umetnička obrada maraka sa blagim i nežnim bojama je veoma uspela, ali na razočaranje filatelista motivi na markama su iskorišćeni i za prigodan blok. Naime, blok sadrži dve marke koje su potpuno identične sa markama iz tabačića, čak im je i nominala ista. Ovo nije prvi put kod nas da se ista likovna rešenja koriste kako za marke tako i za blokove, pa kolekcionar mora dva puta da plati istu stvar.

Umetnička obrada maraka i bloka rad je mr Marine Kalezić, akademskog slikara iz Beograda, a stručnu saradnju pružila je Nadežda Đaković-Petrović, diplomirani inžinjer pejzažne arhitekture iz Beograda.

Marke su štampane tehnikom višebojnog ofseta u novosadskoj štampariji „Forum” u šalterskim tabačićima od osam komada maraka i sa vinjetom u sredini tabačića. Tiraž marke nominale 22 dinara je 528.000 komada, marke nominale 46 dinara je 78.000 komada, a tiraž prigodnog bloka je 38.000 komada. Na dan emitovanja serije Pošta Srbije pustila je u opticaj dva prigodna koverta prvog dana sa žigom pošte 11101 Beograd.

XXI Zimska olimpijada Vankuver 2010.

Na dan otvaranja Zimskih olimpijskih igara u Vankuveru, Pošta Srbije je pustila u opticaj dve prigodne marke nominala 22 i 50 dinara. Naši sportisti učestvuju na „belim olimpijadama”od prvih održanih u Šamoniju 1924. godine i kontinuitet učešća je prekidan samo tri puta: 1932. u Lejk Plesidu, 1960. u Skvo Veliju i 1994. godine u Lilehameru, a ove igre su prve na kojima naša zemlja nastupa pod imenom Srbija.

Na programu Igara u Vankuveru je sedam zimskih olimpijskih sportova: skijanje, klizanje, hokej, biatlon, bob, sankanje i karling, a naša delegacija ima predstavnike u alpskom i nordijskom skijanju, biatlonu i bobu. Na Olimpijadi učestvuje 5.500 sportista iz 80 zemalja. Srbiju predstavlja desetoro sportista, a naša olimpijska misija ima ukupno 20 članova.

Uvođenje Zimskih olimpijskih igara bilo je više puta na dnevnom redu sastanaka nadležnih u međunarodnom olimpijskom pokretu, ali su prve igre na snegu i ledu uvedene relativno kasno – tačno 30 godina nakon što je francuski humanista Pjer de Kuberten 1894. godine na čuvenom sastanku na Sorboni predložio krugu sportskih radnika iz različitih zemalja ponovno uvođenje Olimpijskih igara. Zanimljivo je da u početku modernog olimpijskog pokreta nije bilo nikakvog plana da se sportisti zimskih grana ogledaju na posebnim takmičenjima. Sam Pjer de Kuberten nije bio veliki prijatelj zimskih sportova, ali nije se ni protivio uvođenju Zimskih olimpijskih igara.

Tek na Olimpijadi u Londonu 1908. godine održana su takmičenja u klizanju. Na programu su bile četiri discipline: muškarci, žene, parovi i posebno takmičenje u slobodnom klizanju muškaraca u kojem je trebalo prikazati što više noviteta. Na Olimpijadi u Švedskoj 1912. godine nisu održana klizačka takmičenja, a osam godina kasnije na Olimpijadi u Antverpenu pored klizača nastupali su i hokejaši.

Na kongresu Međunarodnog olimpijskog komiteta u Lozani 1921. godine prihvaćen je predlog Francuske da svaki domaćin Letnjih olimpijskih igara može da organizuje i zimska takmičenja. Kako su upravo Francuzi bili domaćini letnje Olimpijade 1924. godine, oni su održali takmičenja u zimskim sportovima, u Šamoniju. Ova takmičenja su se odvijala u okviru međunarodne sedmice zimskih sportova pod pokroviteljstvom Međunarodnog olimpijskog komiteta (MOK). Zbog svog velikog uspeha ova priredba je bila ubrzo priznata kao Prve zimske olimpijske igre.

MOK je 27. maja 1925. godine doneo Povelju o Zimskim olimpijskim igrama. Tu piše da MOK uvodi poseban ciklus Zimskih olimpijskih igara, koje će se održavati iste godine kad i letnje, a biće organizovane prema svim pravilima olimpijskog protokola. O mestu održavanja zimskih igara odlučivaće MOK, koji daje mogućnost organizovanja najpre zemlji koja je organizator letnjih igara iste godine.

Motiv na marki nominale 22 dinara je smučanje – nordijske discipline, a na marki od 50 dinara je alpska disciplina. Umetnička obrada marke rad je Nadežde Skočajić, grafičkog dizajnera iz Beograda, a stručnu saradnju pružio je Olimpijski komitet Srbije.Marke su štampane tehnikom višebojnog ofseta u novosadskoj štampariji „Forum” u šalterskim tabačićima od osam maraka sa vinjetom u sredini. Tiraž marke od 22 dinara je 528.000 komada, a od 50 dinara je 78.000 komada. Na dan puštanja maraka u opticaj Pošta Srbije je emitovala prigodan koverat prvog dana s prigodnim žigom pošte 11101 Beograd.

150 godina od prvog broja "Danice"

«Danica» je prvenstveno književni časopis koji je prvi put izdat 20. februara 1860. godine. Deklarisao se kao časopis za zabavu i književnost. Pokrenut je u Novom Sadu od publiciste Đorđa Popovića. Nastao je kao produžetak zabranjenog časopisa «Sedmica». «Danica» je prvi časopis štampan Vukovim pravopisom. Časopis je izlazio svakog desetog, dvadesetog i poslednjeg dana u mesecu od 1860. do 1862. godine, odnosno od 1865. do 1872. godine. Od 1862. do 1865. godine časopis je izlazio svake nedelje. Poslednji broj je izašao 20. avgusta 1872. godine. Urednik časopisa je bio Đorđe Popović od 1860. do 1871. godine. Jovan Andrejević Joles i Jovan Jovanović Zmaj uredili su četiri broja za 1861. godinu, zbog odsustva Đorđa Popovića. Godine 1872. Đorđe Rajković preuzima uredništvo zbog odsustva Đorđa Popovića. Vlasnik časopisa je bio Ignjat Fuks. Časopis «Danica» je promenila format 1872. godine. Većina brojeva je štampana u štampariji Ignjata Fuksa. Ostali brojevi su štampani u štampariji Eparhije Bačke.

U časopisu se pored članaka iz književnosti nalaze i članci iz sveta nauke. Broj takvih članaka je mali, s obzirom na koncepciju časopisa.

Prve poštanske markice u Srbiji

Marke su se u početku emitovale sa samo tri motiva: likovima vladara, grbovima država, odnosno nacionalnim obeležjima i stilizovanim brojevima koji su označavali nominalnu (frankaturnu) vrednost marke.

Prva poštanska marka na svetu, emitovana u Engleskoj 1840. godine, kao motiv ima kraljicu Viktoriju, na prvoj poštanskoj marki emitovanoj van Engleske, na području kantona Cirih 1843. godine, nalaze se brojevi, dok je na marki za kanton Ženeve prikazan grb tog grada. Ove marke nazivaju se redovnim izdanjima jer se emituju isključivo za poštu. Tada je bilo malo sakupljača maraka, a izdavanja povodom značajnih godišnjica nije bilo, osim ako nije bila reč o jubileju samog vladara.

Slično važi i za poštanske marke Kneževine i, kasnije, Kraljevine Srbije u 19. veku. Sve marke kao motiv imaju likove kneza Mihaila, kneza, a potom i kralja Milana i kralja Aleksandra Obrenovića, osim prve dve novinske marke koje imaju za motiv grb Kneževine Srbije i porto maraka sa motivom državnog grba Srbije. Ovakva praksa nastavila se i u vreme dinastije Karađorđević, kada je počelo i emitovanje prigodnih maraka. Danas se izdaje daleko više prigodnih nego redovnih poštanskih maraka.

1, 2 i 5 para iz 1866. godine

Na prvoj redovnoj poštanskoj seriji maraka Kneževine Srbije, puštenoj u opticaj juna 1866. godine, prikazan je lik iz profila kneza Mihaila Obrenovića. Serija sadrži tri poštanske marke sa identičnim nacrtom, osim što su odštampane u različitim bojama i nominalama. Prve marke Kneževine Srbije odštampane su u Carskoj državnoj štampariji u Beču. Nominale su 10, 20 i 40 para, a štampane su u žutoj, ružičastoj i plavoj boji.

  

10, 20 i 40 para iz 1866. godine

Ovaj obrazac izdavanja franko maraka – da marke budu identične izuzev različitih boja i nominala kod nas se zadržao gotovo do kraja prošlog veka, s tim što su posle Drugog svetskog rata emitovane redovne serije sa likom Josipa Broza.

Kako je knez Mihailo poživeo samo dve godine od emitovanja prvih srpskih maraka, izdato je još samo šest redovnih maraka sa njegovim likom. Za vreme vladavine kneza, a potom i kralja Milana, od 1869. do 1880. godine, sve marke nose njegov lik, a izašlo ih je ukupno 29. Štampane su u Državnoj štampariji u Beogradu.

Zbog relativno loše štampe sva ova izdanja obiluju greškama i veoma su zanimljiva za filatelistička istraživanja. Greške na redovnim markama, zbog njihovog velikog tiraža, dešavale su se i mnogo kasnije, kada je proces štampanja znatno usavršen.

Marke s likom kralja Aleksandra Obrenovića počele su da se emituju 1890. godine i štampane su u Državnoj štampariji u Beogradu. Do kraja 19. veka emitovano je 19 redovnih maraka u tri serije. Dve marke sa likom kralja Aleksandra Obrenovića preštampane su 1. novembra 1900. godine. Marke od 20 para i 1 dinar štampane su u mnogo većem tiražu od potrebnog, dok su marke nominale 10 i 15 para nedostajale, pa su na marke od 20 para i 1 dinar stavljeni pretisci koji označavaju novu vrednost – od 10 i 15 para. I ova praksa, da se marke preštampavaju sa novom vrednošću, često će se kasnije koristiti.

Umro poslednji crvenoarmejac sa krova nemačkog Rajhstaga

Ab­dul­ha­kim Isma­i­lov za svoj podvig do­bio or­den he­ro­ja ali ni­ka­da ni­je ste­kao slavu dvo­ji­ce drugih crvenoar­me­ja­ca ovekovečenih na najpoznatijoj fotografiji iz Drugog svetskog rata.

Za mnoge je to najbolja fotografija iz Drugog svetskog rata: trenutak kada vojnici Crvene armije postavljaju 1945. godine sovjetsku zastavu – sa srpom i čekićem – na zgradu nemačkog Rajhstaga. Sada je stigla informacija da je preminuo poslednji crvenoarmejac koji je učestvovao u ovoj simboličnoj akciji.

Abdulhakim Ismailov – na pomenutoj fotografiji pridržava Alekseja Kovaljova koji postavlja zastavu – umro je u 93. godini, saopštila je informativna služba predsednika Dagestana. U kratkoj vesti se još kaže da je Ismailov preminuo u rodnom mestu Čagar Otar (Dagestan).

Crno-belu fotografiju, koja je vremenom postala prepoznatljiv simbol velike pobede Crvene armije nad Hitlerovom Nemačkom, snimio je Jevgenij Ananjevič Haldej, proslavljeni sovjetski ratni reporter. Dugo posle rata bila su „prepoznata” samo dvojice crvenoarmejaca ovekovečenih na krovu Rajhstaga: Aleksej Kovaljov i Leonid Goričov. Pomenuta dvojica slavljeni su kao veliki ratni heroji dok je Dagestanac, Abdulhakim Ismailov, „otkriven” tek 1996. godine. Tada je, naime, konačno saopšteno ime trećeg čoveka na čuvenoj Haldejevoj ratnoj fotografiji. Ismailov je posle toga dobio orden heroja ali nikada nije stekao slavu dvojice drugih crvenoarmejaca s krova Rajhstaga.

Oko pomenute fotografije postoje, inače, razne nedoumice. Nije sasvim precizno utvrđeno da li je ona snimljena 30. aprila ili 2. maja, sumnja se da su imena vojnika na slici dugo bila prikrivana jer je tadašnji sovjetski lider Staljin želeo da naknadno „kroji” istoriju pa je insistirao na verziji po kojoj zastavu postavljaju jedan Rus i jedan Gruzin.

Prema verziji koju je pre smrti 1997. godine, ispričao Haldej fotografija je snimljena 2. maja 1945. godine. Haldej je toga dana krstario Berlinom kako bi napravio što bolje snimke propasti Hitlerovog rajha i kako nije bio zadovoljan zamolio je trojicu crvenoarmejaca da se popnu na Rajhstag i tamo okače sovjetsku zastavu. Haldej je odbacio primedbe da je tako fotografisao izmišljen događaj, zadovoljio se objašnjenjem da je „događaj samo organizovao”.

Original slika

Dim upotrebljen za "efekte"

Slika sa "efektima"